fbpx

ГОРЊА БОРИНА НА КЛИЗИШТИМА - САМО ДА СЕ ЉУДИ СЛОЖЕ

Jedno od saniranih klizista

После мајских поплава изазваних обилним падавинама, у Горњој Борини су прорадила клизишта која су поједине засеоке оставиле одсечене од света. Раденко Мићић није хтео да чека помоћ месне заједнице већ је сопственим средствима али захваљујући и солидарности неких добрих људи, санирао пут који га повезује са Зајачом

Планинско село Горња Борина удаљено је од Лознице само 16 километара, али када од Зајаче кренете узбрдо по излоканом, напуклом путу који води поред депоније оловне шљаке накупљене из овдашње топионице, чини вам се да је удаљеност много већа. Уз пут нераскрчене шуме, понека кућа са времешним домаћином који нас  радознало гледа, већина напуштених разваљених кућа зараслих у коров. Путеви се насипају с времена на време, кажу нам, али због обилних падавина, бујица ризлу брзо однесе. После киша разрадила се клизишта, прете да осим путева однесу и  куће. Долазимо до последње куће до које се овим доњим путем може стићи, даље се аутом не може.

- Добар дан. Како сте? - питамо домаћицу и добијамо одговор: „Како се мора“, и све нам је јасно. Некако успевамо да се уз „пут“ који је направио трактор попнемо на горњи пут који води до Биљега на којем се налазе три домаћинства.

- Овај пут је насипан и у априлу са 28 кубика шљунка, насипање сам платио 32.000 динара. После мајских поплава прорадило је клизиште па се пут осуо на три  места, морало се ручно прокопати а ризлу која је још прошле године овде довезена добили смо од месне заједнице. Већина људи која овде ради дошла је да помогне а некима сам и платио. Мислим да ће све укупно коштати око триста евра - каже мештанин Раденко Мићић (72) чија пензија износи пуних 18.400 динара.

На питање зашто то није урадила месна заједница, каже да су добили објашњење да је пут узан и да камиони не могу да прођу, што по његовом мишљењу није тачно. Радојко, како каже, не може да чека, јер његова жена која је услед шећерне болести изгубила вид, четири пута дневно мора да прима инсулин. Пре два месеца  пала је у кому па су је једва  пребацили до Зајаче где су лекари успели да је спасу. Није хтео да чека да се то понови па је одлучио да сам нешто предузме.

Мештанка Ивана Антонић, чија је кућа баш испод овог пута,  јада нам се да после мајских поплава клизиште прети да јој затрпа кућу, долазила је и комисија за процену штете па сада чека и не зна какво ће решење добити.

Владимир Мићић нам каже да је клизиште однело и пут који води до засеока Батве и Цип где се налазе четири куће, али и да су им из локалне самоуправе обећали помоћ.

Горња Борина је још увек једино место које нема ни метар квадратни асфалта, нема ни аутобуске линије, али како каже Недељко Максић, председник ове месне заједнице, неће још дуго бити тако.

- Захваљујући граској управи, прошле године смо добили 400.000 динара за израду плана за изградњу и асфалтирање пута од Зајаче до Горње Борине у дужини од 2.700 метара који ће се радити када буде средстава, па макар и по принципу пола-пола. Дакле, пола средстава би одвојила локална самоуправа, а пола мештани. Последње две године успели смо да за чишћење снега добијемо двеста литара нафте и да плаћамо човека који одржава неколико малих гробаља која се овде налазе. Село је мало насељено, до прошле године добијали смо до 150.000 динара а сада смо изједначени са селима која имају по  десет пута више становника од нас - каже он.

Максић замера мештанима што од државе очекују да им све проблеме реши. Што се тиче пута до Биљега каже да је још прошле године било у плану његово насипање, али да камиони нису могли да дођу до кућа. Било је планирано и да се булдожером прошири пут, али се од тога одустало због размирица које су настале између њега и Раденка Мићића који је био и члан Савета месне заједнице. На замерке појединих мештана  да живи у Горњем Добрићу а председник је МЗ Г. Борина одговара:

- Не може мени нико одређивати где ћу да преноћим. Моје пребивалиште је у Горњој Борини, ту ми је домаћинство, мајка. Трудим се да дужност  председника обављам како најбоље умем и не радим то због личне користи.

Напуштајући Борину спуштамо се према Зајачи, некадашњем рударском месту у којем је у прошлом веку све врило од радника. Данас, после поновног затварања рудника и топионице, опет влада тишина. Аутобус из Лознице стигао је а пут Горње Борине креће само један ђак пешак са ранцем на леђима. Машемо а он нам отпоздравља.

В. Мићић

Колумна

август 17, 2019 1220

НАШИ СМО - Лорелај

Требало ми је времена да по повратку са одмора пронађем примерак “Лозничког недељника” и да се лично уверим у оно што сам чула - да је ауторка рубрике “Погледи и мишљења” Драгана Глишић упоредила “поједине медије” (који ли су) са нацистима. Да не препричавам,…
авг 10, 2019 532

НАШИ СМО - Тротоар

Последњих година у Лозници, верујем и у многим другим градовима, све теже је “бити” тротоар. То парче градског имања, уштинуто од саобраћајног друма, уместо да буде украс уређене улице, издигнуто пар центиметара од коловоза од којег се отиру гуме аутомобила и других превозних средстава, постало је…
авг 03, 2019 489

НАШИ СМО - Посматрач

У петак, када овај текст буде пред вама, већ ће бити много тога јасније у вези са изненадним сусретом власти и опозиције који се догодио у уторак на Факултету политичких наука у организацији веома утицајног Фонда за отворено друштво. Али, како се данас чини, док се састанак није ни охладио, биће да…
јул 27, 2019 1114

НАШИ СМО - Без репризе

Дошла нека гадна времена, свако мисли да може свачим да се бави, паметује, држи лекције. Злонамерни у свакоме и свему виде, злу намеру, лопови мисле да сви краду, лажови да сви лажу, преваранти да сви варају, па онда брзоплето реагују. Прво кажу хоп па скоче. Понесе их улога самозваних заштитника…
јул 20, 2019 810

НАШИ СМО - Болест

Две речи које се увек невољно изговарају, које уносе немир и неспокој, бригу и страх, свакако су болест и болница. Самим тим што асоцирају на нешто лоше, непријатно, нажалост, често и на смрт, имају оптерећујућу тежину, боју, па чак и карактеристичан мирис. Не верујем да има оних који и на помен…

Репортажа

авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…
јул 02, 2019

ЈУБИЛАРНИ ДАНИ МЕЂАША - Десетлеће чувања традиције

Једна од најпопуларнијих крупањских манифестација ''Дани међаша'' одржана је јубиларни,…
јул 01, 2019

КАКО СУ ЛОЗНИЧКИ МАЛЦИ ГЕНИЈАЛЦИ ОСТВАРИЛИ УСПЕХ НА ОЛИМПИЈАДИ У МЕНТАЛНОЈ АРИТМЕТИЦИ - Бројеви су брзи, Теа и Матеја бржи

Деветогодишњаци из Лознице Матеја Перић и Теа Марковић остварили велики успех - освојили…
јун 30, 2019

ЛОЗНИЧАНИН АКСЕНТИЈЕ ИВАНОВИЋ - С музиком од Лознице до Беча

Аксентије Ивановић, бивши ђак генерације лозничке музичке школе, после завршене средње у…
јун 23, 2019

ПЛАНИНОМ БОРАЊОМ - Нестварна лепота западне Србије

 - Већином су то старачка домаћинства и управо ту планинари могу да помогну организовањем…
јун 19, 2019

У ДОЊОЈ БОРИНИ - Оживели стогодишњу воденицу

Мештани се удружили и обновили воденицу која је тридесет година била закоровљена и…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"