fbpx

ГОРЊА БОРИНА НА КЛИЗИШТИМА - САМО ДА СЕ ЉУДИ СЛОЖЕ

Jedno od saniranih klizista

После мајских поплава изазваних обилним падавинама, у Горњој Борини су прорадила клизишта која су поједине засеоке оставиле одсечене од света. Раденко Мићић није хтео да чека помоћ месне заједнице већ је сопственим средствима али захваљујући и солидарности неких добрих људи, санирао пут који га повезује са Зајачом

Планинско село Горња Борина удаљено је од Лознице само 16 километара, али када од Зајаче кренете узбрдо по излоканом, напуклом путу који води поред депоније оловне шљаке накупљене из овдашње топионице, чини вам се да је удаљеност много већа. Уз пут нераскрчене шуме, понека кућа са времешним домаћином који нас  радознало гледа, већина напуштених разваљених кућа зараслих у коров. Путеви се насипају с времена на време, кажу нам, али због обилних падавина, бујица ризлу брзо однесе. После киша разрадила се клизишта, прете да осим путева однесу и  куће. Долазимо до последње куће до које се овим доњим путем може стићи, даље се аутом не може.

- Добар дан. Како сте? - питамо домаћицу и добијамо одговор: „Како се мора“, и све нам је јасно. Некако успевамо да се уз „пут“ који је направио трактор попнемо на горњи пут који води до Биљега на којем се налазе три домаћинства.

- Овај пут је насипан и у априлу са 28 кубика шљунка, насипање сам платио 32.000 динара. После мајских поплава прорадило је клизиште па се пут осуо на три  места, морало се ручно прокопати а ризлу која је још прошле године овде довезена добили смо од месне заједнице. Већина људи која овде ради дошла је да помогне а некима сам и платио. Мислим да ће све укупно коштати око триста евра - каже мештанин Раденко Мићић (72) чија пензија износи пуних 18.400 динара.

На питање зашто то није урадила месна заједница, каже да су добили објашњење да је пут узан и да камиони не могу да прођу, што по његовом мишљењу није тачно. Радојко, како каже, не може да чека, јер његова жена која је услед шећерне болести изгубила вид, четири пута дневно мора да прима инсулин. Пре два месеца  пала је у кому па су је једва  пребацили до Зајаче где су лекари успели да је спасу. Није хтео да чека да се то понови па је одлучио да сам нешто предузме.

Мештанка Ивана Антонић, чија је кућа баш испод овог пута,  јада нам се да после мајских поплава клизиште прети да јој затрпа кућу, долазила је и комисија за процену штете па сада чека и не зна какво ће решење добити.

Владимир Мићић нам каже да је клизиште однело и пут који води до засеока Батве и Цип где се налазе четири куће, али и да су им из локалне самоуправе обећали помоћ.

Горња Борина је још увек једино место које нема ни метар квадратни асфалта, нема ни аутобуске линије, али како каже Недељко Максић, председник ове месне заједнице, неће још дуго бити тако.

- Захваљујући граској управи, прошле године смо добили 400.000 динара за израду плана за изградњу и асфалтирање пута од Зајаче до Горње Борине у дужини од 2.700 метара који ће се радити када буде средстава, па макар и по принципу пола-пола. Дакле, пола средстава би одвојила локална самоуправа, а пола мештани. Последње две године успели смо да за чишћење снега добијемо двеста литара нафте и да плаћамо човека који одржава неколико малих гробаља која се овде налазе. Село је мало насељено, до прошле године добијали смо до 150.000 динара а сада смо изједначени са селима која имају по  десет пута више становника од нас - каже он.

Максић замера мештанима што од државе очекују да им све проблеме реши. Што се тиче пута до Биљега каже да је још прошле године било у плану његово насипање, али да камиони нису могли да дођу до кућа. Било је планирано и да се булдожером прошири пут, али се од тога одустало због размирица које су настале између њега и Раденка Мићића који је био и члан Савета месне заједнице. На замерке појединих мештана  да живи у Горњем Добрићу а председник је МЗ Г. Борина одговара:

- Не може мени нико одређивати где ћу да преноћим. Моје пребивалиште је у Горњој Борини, ту ми је домаћинство, мајка. Трудим се да дужност  председника обављам како најбоље умем и не радим то због личне користи.

Напуштајући Борину спуштамо се према Зајачи, некадашњем рударском месту у којем је у прошлом веку све врило од радника. Данас, после поновног затварања рудника и топионице, опет влада тишина. Аутобус из Лознице стигао је а пут Горње Борине креће само један ђак пешак са ранцем на леђима. Машемо а он нам отпоздравља.

В. Мићић

Колумна

октобар 12, 2019 425

НАШИ СМО - Суноврат

Људи су некада позитивци, некада негативци, само што одавно не важи да добар момак увек побеђује. То више није правило и све више је негативаца који су, бар тако изгледа, победници, или бар дуго трају. У поодавно изгубљеном систему вредности они то не би…
окт 07, 2019 324

НАШИ СМО - Живот

Реченица коју је изговорилила старица у једном документарном филму о животу људи у старачком дому, емитованом прошле седмице на телевизији, дефинише, чини ми се, у пар речи смисао нашег постојања, значај љубави, слоге у породици и међу пријатељима. Рекла је - Не плашим се ја смрти, мене плаши…
сеп 28, 2019 606

НАШИ СМО - Црвене линије

Било би добро када би цела држава могла у комаду да оде на психијатријски кауч па да неки стручњак постави дијагнозу. Да ли је све ово што се дешава око нас пролазна, додуше мало дужа, фаза пубертетлије који неће ни што хоће, у рату са собом и свима око себе, незрео, љут, сујетан, па има наде, или…
сеп 21, 2019 730

НАШИ СМО - Инвестиција

Према подацима Европског статистичког завода, Србију месечно напусти више од 4.000 људи, а годишње чак 51.000. Овај податак није био повод, али га је председница Скупштине Србије Маја Гојковић сигурно имала у виду када је ових дана изјавила да држава треба да “пооштри услове” када је у питању…
сеп 14, 2019 906

НАШИ СМО - Срчаност

Као нација смо склони истицању своје дружељубивости, свог гостопримства и правдољубља, али и храбрости, непоколебљивости и мирољубивости. За оне који између свог јунаштва и лудости стављају знак једнакости, често кажемо да “имају срца”, а када неко “изгине” на терену зарад бода, победе, медаље или…

Репортажа

окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"