fbpx

НА ОБАЛИ ДРИНЕ - БОРИЛИ СЕ СРПСКИ ВИТЕЗОВИ

SRPSKI VITEZOVI

На елиминационом турниру Српске бохурт лиге изабран наш национални тим за  такмичење “Битка нација”.  Учесници борбе носе праве оклопе и користе метално оружје чије су  ивице затупљене тако да нема сечења

Праштало је прошле недеље од удараца мачева и секира по штитовима и оклопима српских витезова који су се састали на првом званичном елиминационом турниру Српске бохурт лиге одржаном у СРК ”Сунчана река”, у Горњој Ковиљачи. Витлали су витезови мачевима на одушевљење бројне публике која је уживо  видела сцене какве је до сада гледала једино на филму или о њима читала у књигама.

Раширених очију најмлађи су гледали како је то када витез удари на витеза, лепши пол се трзао када би се тешки мач или секира спутили на противничку кацигу или штит, а мушкарци бурно навијали чим би окршај добио на жестини. Мушки су се борили ови модерни витезови, пуцало је на све стране, звечао је оклоп, тутњало под њима и на крају су изабрана петорица најбољих који ће представљати Србију на овогодишњем такмичењу “Битка нација” која ће, у јуну, бити одржана у хрватском Трогиру. Поред Дрине су се борили момци из Београда, Крушевца, Ваљева, Шапца и Лознице, из које је Игор Ћосић, један од оних који је изборио место у нашем тиму. Према његовим речима, бохурт је спорт, витешка борба са фул контактом где окршаји нису исценирани, а такмичари су максимално заштићени тако да су повређивања врло ретка.

Све популарнији спорт

- Учесници борбе носе праве оклопе и користе метално оружје, мачеве, секире, хелебарде, чије су  ивице затупљене на два милиметра тако да нема сечења.  Постоје дуели и групне борбе. У дуелима борба траје три рунде по један минут,  бодују се ударци и ко их више зада, побеђује, а игра се на две добијене. Иначе, бод је забрањен, дозвољен је само ударац са оружјем и то на одређеним деловима тела противника. У борби група победник је тим чији члан последњи остане на земљи. Правила су јасна и само их се треба придржавати. Иначе, бохурт је све популарнији и у Трогиру се очекује учешће више од 30 националних тимова из Европе и остатка света - каже он.

Витешки турнири ишчезли су са витештвом, али од последње деценије прошлог века порасло је интересовање за средњи век и витешке борбе, посебно у Источној Европи, Русији и Украјини. Код нас је овај спорт још у зачетку, прошлог септембра је основана Српска бохурт лига, док у Русији  има око 2.000 бораца на њиховом елиминационом турниру. Спорт је атрактиван, има великог интересовања за њега и све више се шири, посебно међу младима. За бављење бохуртом потребна је добра физичка кондиција, а такмичарима је највећи проблем набавка оклопа који је врло скуп. Основни оклоп вреди око 1.500 евра. Мора бити израђен у складу са историјским стандардима и да испуњава мере безбедности. У Србији има неколико млађих оклопара, а један од њих је и Стеван Стевановић, из Крушевца, који је уједно и витез.

Најтежа је кацига

- Један сам од неколико српских мајстора који се баве израдом средњовековних и осталих оклопа. Иначе сам дипломирани архитекта али ово је моја велика страст. За израду оклопа користе се исти материјали као и пре 500 и 1.000 година, кожа, рог, челик, лимови, украсни месинг, често и позлате. Израда је прилично компликована, а чак и данас оклопи се најефикасније раде искивањем, цео поступак је као некада, чекић, наковањ и много сати рада. До најквалитетнијих материјала је прилично тешко доћи, али се успева - каже он.

На турниру се појавио и Стефан Вујичић, из околине Новог Сада, који каже да је пун плочани оклоп заједно са свим кожама и дебелом јакном, која пружа највећу заштиту, тежак око 30 килограма што је лимит за турнире.  Најтежи део оклопа је шлем који се прави се од најдебљег лима, два до два и по милиметра, док је грудна плоча један милиметар. Он каже да је пун оклоп који је донео, урађен по узору на  немачки стил из 15. века, а ретко ко је могао да га има у средњем веку јер би коштао као 15 килограма злата.

Тако су се витезови  борили поред Дрине и на трен донели дух давно прохујалих времена када су борци морали да се гледају у очи и у директном окршају покажу ко је бољи, вештији или снажнији.

Најбољи српски витезови

У национални тим за учешће на ”Борби нација” у Трогиру ушли су Александар Урошевић (Београд), Петар Тарлановић (Рибари), Стеван Стевановић (Крушевац), Игор Ћосић (Лозница)   и Сава Гроздановић (Београд). Резерве у случају повреде прве петорице су Јован Вићентијевић, Вук Драгићевић и Мирослав Веригић сви из београдског удружења “Бели орлови”.

Т.М.С

Колумна

децембар 07, 2019 241

НАШИ СМО - Бурлеска

Верујем да су многи пратећи аферу “Мегатренд” и саплитање Миће Јовановића помислили да би све то било смешно да није тужно. Мени је све у вези са том високошколском установом било отужно још од њеног оснивања, а сада ми је све гротескно смешно. Признајте да…
нов 30, 2019 292

НАШИ СМО - Шпијуноманија

Да којим случајем Душан Ковачевић почетком осамдесетих година није написао драму “Балкански шпијун”, која је 1984. добила и филмски облик, свакако би данас, после три и по деценије имао материјала за читав серијал. Толико врућих прича са сличном темом могле би достићи већи број епизода и од чувеног…
нов 23, 2019 968

НАШИ СМО - Наши и ваши

За нас кажу да смо међу државама са најстаријим становништвом. Што се тиче година, вероватно, што се тиче зрелости, негде смо, чини ми се, на нивоу тинејџера кога разбија пубертет. Толико незрелости, нетрпељивости, искључивости, неспремности на уважавање туђег мишљења и става тешко да где има. Као…
нов 16, 2019 747

НАШИ СМО - Ципеле

Јована Вуковић, активисткиња организације “Једнакост”, рекла је гостујући на ТВ Н1 да би нападачи на И. В. у једној београдској пицерији уместо затворске казне требало да буду “кажњени” обавезом тромесечног волонтирања у некој ЛГБТ организацији, где би свакодневно сретали ЛГБТ особе и имали прилику…
нов 09, 2019 936

НАШИ СМО - Дипломе

У последње време кружи прича (не само у нашем граду, па не само ни у нашој држави, већ и у комшијским) да у фотографске радње све чешће долазе муштерије да се фотографишу за индекс! То не би било чудно да се пред објективима фото-апарата намештају свршени средњошколци, стасали за бруцошке дане и…

Репортажа

дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…
нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"