fbpx

ДАЛИБОР КРСТИЋ ИЗ МАЛОГ ЗВОРНИКА - У БОРБИ СА СУДБИНОМ

dalibor sa porodicom  

- На животном раскршћу имао сам пред собом два пута. Да будем болешћу сломљен или да се не предајем и покушам радом да јој доскочим. Одлучио сам се за ово друго, због себе, породице и људи који су ми помогли када ми је било најтеже - каже Малозворничанин Далибор Крстић, који више од две деценије води битку с Кроновом болешћу

На његовом месту већина би устукнула пред налетом судбине која доноси недаће, болест, неизвесност и немогућност спокојног живота. Ретки су они који би, као што је то учинио Далибор Крстић (43) из Малог Зворника, стали очи у очи са невољом, без страха и колебања, и решили да јој се одупру честитом борбом и жељом да живот живе као и остали. У успону младости, снаге и пословне енергије, пре више од две и по деценије оболео је од тешке, доживотне Кронове болести, али без иједног тренутка двоумљења, Далибор је, како каже, кренуо “путем којим се теже иде”. Супротставио се аутоимуном обољењу и операцијама које су му у више наврата угрозиле живот.

- Кад већ нисам могао да утичем на животни сценарио који ме задесио, решио сам да на сваки начин променим његов много пута виђени крај. Уместо да потонем и постанем скршен човек који се препустио својој злој судбини, решио сам да се борим, школујем и радим. Болест нисам победио, она је присутна доживотно, али сам савладао искушења за нечија четири живота. Научио сам да живим са њом и супротставио јој се радом, учењем, дипломом струковних студија у 42. години - почиње своју животну причу Далибор.

Разболео се у војсци, 1988. године, а претпоставља да су томе, највероватније, допринели стрес, физички напор и промена средине јер само коју годину раније прошао је темељне лекарске прегледе при упису у војну школу, коју је напустио у 16. години. Потом се уписује на Правни факултет у Новом Саду, али већ после првог испита Кронова болест се пробудила. Мучнина, високе температуре, болни грчеви у стомаку, губитак телесне тежине.

- У фебруару 1990. године хитно сам оперисан у Лозници, иако још увек нико није знао од чега сам тачно болестан. Два месеца након тога лежао сам у кревету, али некако успевам да завршим предиспитне обавезе у стресно кратком року. У јуну опет падам у постељу уз исте симптоме - присећа се Далибор и каже да је тада изгубио 25 килограма.

У децембру исте године му коначно у Клиничком центру постављају дијагнозу, тада ретке Кронове болести, запаљенског обољења црева. Од тада је петнаестак пута лежао на Интерној А клиници и имао више операција, а прве две 1992. године.

- Најгора је била 2010. година, када сам издржао четири тешке операције дигестивног тракта које су ме животно угрозиле због пратећих инфекција и пада имунитета. Драматично је било што су интервенције понављане, због унутрашњих компликација, у кратком размаку, од седам дана, а опоравак је био неизвеснији и дуготрајан. Када ми је било боље, у мају 2011. поново сам оперисан, реконструктивни захват је био успешан. Тим врсних хирурга на Трећем одељењу и радиолога Прве хируршке клинике у Београду ми је пружио нову шансу. Непосредно пре тога постао сам и инвалидски пензионер - прича Далибор.

За све то време, између два лечења у болници, између две операције, он се не предаје. Радио је као новинар више радио и једне ТВ станице, шест година био је директор ЈП “Радио Дрина” у Малом Зворнику, дописник више регионалних недељника. Уз све то стиче и диплому струковног инжењера заштите животне средине. Путовао је викендом, у време годишњег одмора, на предавања и испите у Аранђеловац, у жељи да се усавршава, заврши студије, упркос болести, терапији и свим пословним обавезама.

- На животном раскршћу имао сам пред собом два пута. Да будем болешћу сломљен и изгубљен човек, или да се не предајем и покушам радом да јој доскочим. Одлучио сам се за ово друго, због себе, породице и људи који су ми помогли када ми је било најтеже. На

жалост, и поред свих недаћа и напора, данас живим изузетно лоше, не зато што сам се

предао, већ зато што не могу да уновчим оно што могу понудити знањем и искуством. Инвалидски пензионер не може да ради, сва врата су му затворена, а са пензијом до 20 хиљада динара живи се без достојанства, могућности путовања, напретка. Инвалидски пензионер је изолован, као осуђеник, на милост државе, без снаге да се одрекне тих скромних примања јер не зна када може поново пасти у постељу - искрен је Далибор.

У протекле три године своје знање и искуство усмерио је на волонтерски рад, будући да није било начина да од новинарства оствари хонорарне приходе. Сарађивао је са локалном библиотеком као водитељ програма и промотер њихових активности, а недавно је постао уредник интернет странице “Подриње кроз историју”. Покушава да сачува од заборава и објави богату архивску грађу старих издања “Лозничких новина” и недељника “Јадар”, од 1953. године. Иако је објавио више позива за спонзорство, за девет месеци нико га није финансијски подржао, али по похвалама зна да је локална јавност која користи интернет заинтересована за његов рад и да цени ентузијазам који улаже.

Хуманост

Далибору је 1999. године позлило од компликоване инфекције коју је могао да заустави само нови лек, тада непознат код нас, али је постојао у Америци. Једна ампула, а њему је требало 15, коштала је око 1.500 тадашњих марака. Захваљујући хитној акцији суграђана, свих предузећа, установа и Славици Сарајлији, уредници “Хуманитарног моста” у “Франкфуртским вестима”, брзо су прикупљена потребна средства.

- Никада нисам успео да се одужим тим људима, али сам током петнаестогодишње каријере новинара дао све од себе да подржим већину хуманитарних акција у окружењу и учествујем као промотер у њима - каже Далибор, који живи  у браку са супругом Милкицом и децом Селеном (15 година) и Ивом (10).

С. Пајић

Колумна

јануар 25, 2020 133

НАШИ СМО - Магла

Реч из наслова протеклих дана толико пута се могла чути у Србији и региону да је просто невероватно како до сада на њу нисмо обраћали толико пажње. Ова природна појава је створила толико проблема грађанима да су чак и они здрави почели да брину више о свом…
јан 18, 2020 409

НАШИ СМО - Распродаја

Баш ме занима како ви, обични грађани, главни финансијери политичких странака гледате на могућност распродаје изборног цензуса са пет на три одсто. Један водитељ режимски настројене телевизије, наследнице покојне добре телевизије, рекао је у разговору са представником ЦЕСИД-а да је “та одлука у…
јан 11, 2020 452

НАШИ СМО - Обећања

Време око Нове године вероватно је период када људи дају највише обећања, себи или другима. Тада се обично зарекнемо да од почетка нове више нећемо пушити, пити, лагати, варати, превише јести, смршати... (попунити по жељи) и слично. Или нам други обећавају, најчешће политичари, шта нас чека у…
дец 28, 2019 1150

НАШИ СМО - Гнездо

Дачић је понудио Вучићу да заједно иду на изборе и то је било сасвим очекивано. Инфериорност СПС-а у том односу видљива од самог почетка, ако изузмемо критичке изјаве Бранка Ружића, пре него што је постао министар, водила је управо ка овоме - да некада најмоћнија странка у држави сада стоји у реду…
дец 21, 2019 786

НАШИ СМО - Икебана

Слика коју често можемо видети на ТВ екранима када се обраћају политичари износећи најновије информације, објашњена или ставове странке којој припадају је она на којој иза њихових леђа стоји читава свита насмејаних или забринутих лица, партијских сабораца који су ту да попут сенке и живог зида…

Репортажа

јан 27, 2020

АЛЕКСАНДАР МИЛОВАНОВИЋ ИСПРОБАО ФУДБАЛ У КАНАДИ - Све је лепо тамо, ал' је овде живот лепши

Тамо преко Велике баре живот је уређен, више новца кружи па је све сређено и подсећа на…
јан 26, 2020

ЂОРЂЕ ВУКМИРОВИЋ, СЕДМОСТРУКИ ПОБЕДНИК БОГОЈАВЉЕНСКОГ ПЛИВАЊА - У срцу Дрина и историја

Ђорђе Вукмировић, професор историје, бивши ватерполиста, на Богојављење је седми пут први…
јан 20, 2020

ВЕРА АЛЕКСИЋ ИЗ ГРНЧАРЕ - Последњи јорганџија

За израду једног јоргана ако га једна особа шије, потребно је седам, осам сати рада, каже…
јан 15, 2020

РУКОТВОРИНЕ МИЛОЈКЕ ЛАЛОВИЋ - Патофне из Тршића стигле до Мексика

Ваљана вуна пружа неограничене могућности за рад и граница је само машта, каже вредна…
јан 04, 2020

МИРОСЛАВ МАРКОВИЋ, СТУДЕНТ И ФУДБАЛЕР У САД - Нигде није као на Балкану

Одличном студенту фудбал је омогућио да студије настави у САД где усавршава информационе…
јан 01, 2020

''ПРИЂИ СРЦЕМ'' И ДЕСЕТИ ПУТ – Дан када се у свакоме пробуди дете

Лозница има тај један дан када се одрасли пробуде после новогодишњег дочека, а онда за…
дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…
нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…

Грми Ло

јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"