fbpx

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57) из Руњана, једна од коауторки, није ни помишљала да би баш ово дело могло бити поклон за председника Русије Владимира Путина који му је уручио председник Србије Александар Вучић приликом недавног сусрета у Москви. Још врућа књига стигла је у Путинове руке и град из ког је Татјана отишла у потрази за новим животом

Сплетом околности, ова Рускиња, по занимању новинарка, већ четири године живи у Србији, а са сином, снахом и мајком, по сопственој жељи, скућила се у лозничком крају. Мир је пронашла у Руњанима, а пре осам месеци са колегиницом и земљакињом Јеленом Залинском започела је писање књиге коју је објавила московска издавачка кућа “Веће”. Мада књига још није имала ни званично представљање, испоставило се да је баш њу одабрао председник Србије да поклони председнику Русије.

- Књига је објављена две недеље пре него што је стигла у руке председника Путина. Нисам ни претпостављала да би то могло да се деси па сам зато и била изненађена када сам на телевизији гледала тренутак када је председник Вучић поклања колеги из Русије. То је за мене велика част - каже наша саговорница коју смо посетили у породичном дому.

Како нам је објаснила на сасвим солидном српском језику, који намерава још више да усаврши, књига “Моја лепа Србија” стигла је до српске амбасаде у Москви, а када је председник Вучић дошао у Русију, тамо је приметио баш њу и одлучио да је поклони свом домаћину.

-  Издавач је допремио књигу у српску амбасаду како би тамо сазнали да постоји оваква књига која говори о Србији, писана из угла Рускиња које у њој живе. Чула сам да је Вучић мало прочитао неке делове, а надам се да ће је целу прочитати и Путин јер ће из ње сазнати пуно тога о Србији, српском народу, али и о својим сународницима који живе овде и њиховом доживљавању братске државе и пријатељског народа. Поред тога, добиће и практичне савете како да, на пример, скува кафу, или спреми традиционално јело на начин на који то раде Срби. Циљ ове књиге је да Руси упознају Србију и да је заволе како сам је и ја заволела. Много смо слични, али и различити, међутим, живећи овде, схватила сам да се врло мало познајемо - прича Татјана

Велику захвалност изражава колегиници и коауторки књиге Јелени Зелинској јер је њена идеја и била да је напишу. Јелена је у то време такође живела у Србији, али се потом преселила у Црну Гору.

Све је почело на фејсбуку

- Нас две смо много писале на фејсбуку о Србији за наше руске пријатеље, она је такође новинарка и писац, објавила је књигу “Јабука са јабуке” на српском језику која се продаје у Србији, где је и објављена. Она је пре осам месеци предложила да заједно напишемо књигу, када сам ја већ три и по године живела у Руњанима. Иначе, када сам дошла у Србију, обишла сам многе делове и на крају одлучила да се настаним у западној Србији. Кућа у којој сада живимо је прва коју смо погледали а десило се да њу на крају изаберемо и купимо. Онда смо почеле да планирамо како књига треба да изгледа, који формат је најбољи за тако нешто и онда је уследило писање. То сам радила у јуну. Јелена је писала о градовима које је боље упознала од мене, а ја о овом делу Србије и местима у којим сам боравила. Нажалост, у Русији мало знају о Србији, као што и овде људи много воле Русију, али, такође, мало тога о њој знају. Такву ситуацију сам пожелела да променим и зато књига није само водич за туристе, не показује само места која треба посетити, већ и како се живи у Србији. Не могу ја то да изнесем као Српкиња, већ као Рускиња јер када дођеш у другу земљу примећујеш и оно што људи који у њој живе не примећују. Видиш оно што они не виде, па у томе и видим вредност ове књиге - објашњава Татјана.

У првом делу књиге писала је о свом утиску о Србији али и о ономе што неко ко ту дође може прво видети.

Подршка колега из Русије

Њени пријатељи и колеге новинари су читали  текстове које им је слала и, како каже, поручили да је то интересантно и да би сами желели да дођу у Србију.

- Књига је необична, описани су догађаји који су нама чудни а ви их радите по традицији, због обичаја. Питала сам зашто људи у Србији воле неке ствари, добијала одговоре и то преточила у текстове. Сазнала сам пуно о историји и обичајима. Распитала сам се шта за Србе значи крсна слава, каква је овде кухиња, иако сам знала за Вука Караxића, сада сам боље упозната са његовим делом а знам и где му је родна кућа у Тршићу. Скоро па смо комшије. Сазнала сам много тога о славним биткама на Дрини, Церу, о првом рату против Турака, обишла многе знаменитости, али сам питала и зашто се овде пече и свиња и јагње када је неко славље. Објаснили су ми да је то остало из времена Турака, када су људи то чинили из нужде како би сачували нешто хране и за себе. Турци су јели овчетину, отимали овце, али не и свињетину. То је била народна сналажљивост и то је занимљиво сазнати - објашњава ауторка књиге која се продаје и у књижарама у Русији.

Баш тамо ће 15. октобра бити и званично представљена, у московском дому књиге. Ту ће бити организовани “Дани Србије”, представљена српска кухиња, а своје радове представиће и један руски сликар који живи у Београду. Татјана неће бити тамо због обавеза према болесној мајсци, али ће књигу представити колегиница Зелинска. Потом ће “Моја лепа Србија” бити представљена и на Сајму књиге у Београду, где ће се читаоци упозанти са обе ауторке.

Нада се Вучићу

 - Била бих пресрећна да на Сајам књига дође и председник Вучић, да се упознамо, то би ми била част, а и прилика да он сазна чију је књигу поклонио Путину. У Србији се књига може купити у Делфи књижарама у Београду и на неким бензинским пумпама па тако да Руси који путују кроз Србију могу и да је купе.  Планирамо да је преведемо на српски језик и тада ћемо кренути по Србији, а прво представљање биће у Библиотеци Вуковог завичаја. Тираж је хиљаду примерака, али већ се доштампавају нови примерци јер је интересовање велико. После даривања књиге Путину, још је више тражена, а Вучић нам је направио најбољу рекламу - поносна је Татјана која додаје да и даље пише, шаље текстове за неке руске новине јер је и раније сарађивала са свим већим националним листовима.

С. Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

новембар 09, 2019 275

НАШИ СМО - Дипломе

У последње време кружи прича (не само у нашем граду, па не само ни у нашој држави, већ и у комшијским) да у фотографске радње све чешће долазе муштерије да се фотографишу за индекс! То не би било чудно да се пред објективима фото-апарата намештају свршени…
нов 02, 2019 1001

НАШИ СМО - Онај горе

Во се веже за рогове, а човек за реч. Тако је некада бар било. Данас волова још има, али све мање оних које се могу везати за реч. Не могу чак ни за реченицу јер причају такве глупости да је то невероватно, речи су им љигаве, као јегуље и нема тога ко ће их везати. Послушајте каква је данас…
окт 26, 2019 552

НАШИ СМО - Воденица

Председник београдске општине Стари град и градског одбора Странке слободе и правде Марко Бастаћ откривен је у царинском прекршају када је у земљу покушао да унесе више од дозвољених десет хиљада евра. Он је потом дао изјаву у којој је признао да је направио прекршај рекавши да је спреман да плати…
окт 21, 2019 518

НАШИ СМО - Анестезија

Да је медицина још мало узнапредовала и да је могуће глобалније применити неке медицинске процесе на народ, попут оних који се користе на појединачне пацијенте, онда би, можда, постојало и решење за излазак из бројних заблуда, лажи, проблема, нестабилних времена и непримерених владавина. Када би то…
окт 12, 2019 915

НАШИ СМО - Суноврат

Људи су некада позитивци, некада негативци, само што одавно не важи да добар момак увек побеђује. То више није правило и све више је негативаца који су, бар тако изгледа, победници, или бар дуго трају. У поодавно изгубљеном систему вредности они то не би били, али пошто је правда још спорија него…

Репортажа

нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"