ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57) из Руњана, једна од коауторки, није ни помишљала да би баш ово дело могло бити поклон за председника Русије Владимира Путина који му је уручио председник Србије Александар Вучић приликом недавног сусрета у Москви. Још врућа књига стигла је у Путинове руке и град из ког је Татјана отишла у потрази за новим животом

Сплетом околности, ова Рускиња, по занимању новинарка, већ четири године живи у Србији, а са сином, снахом и мајком, по сопственој жељи, скућила се у лозничком крају. Мир је пронашла у Руњанима, а пре осам месеци са колегиницом и земљакињом Јеленом Залинском започела је писање књиге коју је објавила московска издавачка кућа “Веће”. Мада књига још није имала ни званично представљање, испоставило се да је баш њу одабрао председник Србије да поклони председнику Русије.

- Књига је објављена две недеље пре него што је стигла у руке председника Путина. Нисам ни претпостављала да би то могло да се деси па сам зато и била изненађена када сам на телевизији гледала тренутак када је председник Вучић поклања колеги из Русије. То је за мене велика част - каже наша саговорница коју смо посетили у породичном дому.

Како нам је објаснила на сасвим солидном српском језику, који намерава још више да усаврши, књига “Моја лепа Србија” стигла је до српске амбасаде у Москви, а када је председник Вучић дошао у Русију, тамо је приметио баш њу и одлучио да је поклони свом домаћину.

-  Издавач је допремио књигу у српску амбасаду како би тамо сазнали да постоји оваква књига која говори о Србији, писана из угла Рускиња које у њој живе. Чула сам да је Вучић мало прочитао неке делове, а надам се да ће је целу прочитати и Путин јер ће из ње сазнати пуно тога о Србији, српском народу, али и о својим сународницима који живе овде и њиховом доживљавању братске државе и пријатељског народа. Поред тога, добиће и практичне савете како да, на пример, скува кафу, или спреми традиционално јело на начин на који то раде Срби. Циљ ове књиге је да Руси упознају Србију и да је заволе како сам је и ја заволела. Много смо слични, али и различити, међутим, живећи овде, схватила сам да се врло мало познајемо - прича Татјана

Велику захвалност изражава колегиници и коауторки књиге Јелени Зелинској јер је њена идеја и била да је напишу. Јелена је у то време такође живела у Србији, али се потом преселила у Црну Гору.

Све је почело на фејсбуку

- Нас две смо много писале на фејсбуку о Србији за наше руске пријатеље, она је такође новинарка и писац, објавила је књигу “Јабука са јабуке” на српском језику која се продаје у Србији, где је и објављена. Она је пре осам месеци предложила да заједно напишемо књигу, када сам ја већ три и по године живела у Руњанима. Иначе, када сам дошла у Србију, обишла сам многе делове и на крају одлучила да се настаним у западној Србији. Кућа у којој сада живимо је прва коју смо погледали а десило се да њу на крају изаберемо и купимо. Онда смо почеле да планирамо како књига треба да изгледа, који формат је најбољи за тако нешто и онда је уследило писање. То сам радила у јуну. Јелена је писала о градовима које је боље упознала од мене, а ја о овом делу Србије и местима у којим сам боравила. Нажалост, у Русији мало знају о Србији, као што и овде људи много воле Русију, али, такође, мало тога о њој знају. Такву ситуацију сам пожелела да променим и зато књига није само водич за туристе, не показује само места која треба посетити, већ и како се живи у Србији. Не могу ја то да изнесем као Српкиња, већ као Рускиња јер када дођеш у другу земљу примећујеш и оно што људи који у њој живе не примећују. Видиш оно што они не виде, па у томе и видим вредност ове књиге - објашњава Татјана.

У првом делу књиге писала је о свом утиску о Србији али и о ономе што неко ко ту дође може прво видети.

Подршка колега из Русије

Њени пријатељи и колеге новинари су читали  текстове које им је слала и, како каже, поручили да је то интересантно и да би сами желели да дођу у Србију.

- Књига је необична, описани су догађаји који су нама чудни а ви их радите по традицији, због обичаја. Питала сам зашто људи у Србији воле неке ствари, добијала одговоре и то преточила у текстове. Сазнала сам пуно о историји и обичајима. Распитала сам се шта за Србе значи крсна слава, каква је овде кухиња, иако сам знала за Вука Караxића, сада сам боље упозната са његовим делом а знам и где му је родна кућа у Тршићу. Скоро па смо комшије. Сазнала сам много тога о славним биткама на Дрини, Церу, о првом рату против Турака, обишла многе знаменитости, али сам питала и зашто се овде пече и свиња и јагње када је неко славље. Објаснили су ми да је то остало из времена Турака, када су људи то чинили из нужде како би сачували нешто хране и за себе. Турци су јели овчетину, отимали овце, али не и свињетину. То је била народна сналажљивост и то је занимљиво сазнати - објашњава ауторка књиге која се продаје и у књижарама у Русији.

Баш тамо ће 15. октобра бити и званично представљена, у московском дому књиге. Ту ће бити организовани “Дани Србије”, представљена српска кухиња, а своје радове представиће и један руски сликар који живи у Београду. Татјана неће бити тамо због обавеза према болесној мајсци, али ће књигу представити колегиница Зелинска. Потом ће “Моја лепа Србија” бити представљена и на Сајму књиге у Београду, где ће се читаоци упозанти са обе ауторке.

Нада се Вучићу

 - Била бих пресрећна да на Сајам књига дође и председник Вучић, да се упознамо, то би ми била част, а и прилика да он сазна чију је књигу поклонио Путину. У Србији се књига може купити у Делфи књижарама у Београду и на неким бензинским пумпама па тако да Руси који путују кроз Србију могу и да је купе.  Планирамо да је преведемо на српски језик и тада ћемо кренути по Србији, а прво представљање биће у Библиотеци Вуковог завичаја. Тираж је хиљаду примерака, али већ се доштампавају нови примерци јер је интересовање велико. После даривања књиге Путину, још је више тражена, а Вучић нам је направио најбољу рекламу - поносна је Татјана која додаје да и даље пише, шаље текстове за неке руске новине јер је и раније сарађивала са свим већим националним листовима.

С. Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

март 23, 2019 760

НАШИ СМО - Да марта не буде

Неко је на нас бацио кинеску клетву “Дабогда живели у занимљивим временима” јер како другачије објаснити све ово што нам се дешава? Човек у Србији за недељу дана доживи оно што неки у нормалним државама не могу ни за деценију, све и да се труде. Једноставно…
мар 16, 2019 215

НАШИ СМО - Ћуткање

Нашалим се пре неко вече са комшијама да би било добро организовати митинг подршке нашим језерцима на путу иза зграде јер то је реткост у данашње време, можда бисмо могли да профитирамо, кажем, да набавимо патке, направимо рибњак, убацимо којег лабуда и уживамо. Не бих се у то кладио, прихвати шалу…
мар 09, 2019 1105

НАШИ СМО – С-Ф-Р-Ј (Само Фантазирају Реинкарнацију Југославије)

- Још једно признање. Доктор из Зворника проглашен за најбољег молера у Бечу! Ова објава коју сам данас прочитао на страници једног фејсбук профила пријатеља из времена које је неколико деценија старије од данашњих друштвених мрежа и виртуелних другара, прво ми је привукла пажњу, а онда, кад сам је…
мар 02, 2019 925

НАШИ СМО - Компас

Без компаса се човек лако изгуби, свакој лађи на пучини се, ако га нема, смеши дно, или нека хрид, у непознатом без њега се лако дезоријентише, онда настаје лутање, кретање укруг, губи се снага, мирноћа, некада и разум. Ако данас озбиљан човек накратко застане и погледа око себе, видеће знакове да…
феб 23, 2019 342

НАШИ СМО - Идеја

Вељко Лалић, главни уредник “Недељника”, обзнанио је своју идеју да се у нашој земљи ограниче мандати највишим државним функционерима. Он сматра да би то било делотворно против наше склоности ка стварању култа личности и ауторитативном вођи. “Замислите политичаре који знају дан када одлазе са…

Репортажа

феб 17, 2019

КУЛИНАРСКЕ ЧАРОЛИЈЕ ЈАСМИНЕ ПЕЈАНОВИЋ - Африканци одушевљени српском храном

Ванилице, купус кифле, кифлице са сиром, падобранци, чупавци са кокосом, принцес крофне,…
јан 23, 2019

РЕПУБЛИКА ТРБУШНИЦА – Идеја их коштала робије

Већ неко време се у шали говори да је Трбушница република, али због сличне идеје се пре…
јан 21, 2019

НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

Лозничанин Никола Рашевић, студент ФТН, од октобра ради у ЦЕРН-у, у Департману за…
јан 13, 2019

КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја

Лозничанин Младен Буразеровић, једини српски самурај, остварио је крајем прошле године…
дец 27, 2018

МИЛАН ТОМИЋ, ДОМАР “ШАРЕНЕ БУКВЕ” - Живи у “центру шестаровог круга”

Првобитну намеру да дође на шест дана и мало среди запуштени планинарски дом “Шарена…
дец 20, 2018

ПРИЧА ИЗ ОБУЋАРСКЕ РАДЊЕ - Долазе чим осете мокре ноге

Последње захлађење и нагла промена из јесени са правим пролећним температурама у кишне и…
нов 21, 2018

СТАНИЦА АЋИМОВИЋ ИЗ ШЉИВОВЕ - Жена дрвосеча из Рађевине

Мајка троје деце у шуми ради већ 22 године као дрвосеча, вози и трактор и обавља остале…
окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"