ПИСМО ИЗ КИНЕ - Ову земљу треба упознати

Вук Костић (23) први је Лозничанин и први Србин који учи кинеске борилачке вештине на чувеној академији Шаолин кунг-фуа. Тамо је већ два месеца од планираних шест, а са читаоцима ЛН поделиће и прве утиске из земље у којој је како каже већ доживео велике личне промене

Кина - земља на темељима  древне историје,  саграђена на строгој дисциплини и непоколебљивим бранитељима својих  интереса и вредности, најмногољуднија држава и, како је многи сматрају, једна од најстаријих цивилизација на свету. Са нестрпљењем сам очекивао да упознам ову  земљу и њене људе у коју сам кренуо да бих изучавао борилачке вештине.

На мом лету из Београда ка Пекингу, пресео сам у Франкфурту. Имао сам прилику да летим са репрезентативцима кошаркашког тима Републике Србије и да седим поред ноншалантног  Стефана Бирчевића с којим сам разговарао током читавог лета. Док сам летео за Пекинг, никако нисам био у стању да заспим, упркос дужини лета, тако да сам касније потпуно малаксао лутао хладним аеродромом чекајући  лет за Чангчун.

 Мој лет је каснио више од сат времена и почео сам да сумњам да ће ме било каква пратња дочекати када будем слетео у други град, на северу Кине. Али, све је било у реду, пратња је била тамо. Имао сам среће јер је нови преводилац био јако озбиљан момак упркос младим годинама. Из Чангчуна смо се упутили ка омањем граду Сипингу, до ког нам је било потребно око два  сата вожње колима. Реч је о пренасељеном граду у којем живи скоро три и по милиона грађана где инфраструктура није на најбољем нивоу.

Академија - свет у малом

 Наша крајња дестинација јесте једна провинција у којој је стационирана академија где се изучавају борилачке вештине и разни стилови шаолина, попут санде - кинеског кик-бокса, чувеног вин-чуна чији је велики мајстор добро познати учитељ Бруса Лија под именом Ип Ман, баиђија - вештина која је фаворизована од стране војске Републике Кине, модерног кунг фуа који више служи за перформансе уместо за реалну борбу али који је јако ефикасан за кондициони тренинг и за вежбе истезања. Углавном сви ученици који долазе овде из разних делова света прескачу кунг фу тренинг и опредељују се за нешто друго, мање екстремније али подједнако  ефикасно. Сами бирамо шта је најбоље за нас, шта волимо и због чега смо у ствари дошли овде.

Има нас из разних делова света али највише из Европе и Америке. Једини сам Србин на овом месту који је до сада био и веома сам поносан на то што имам прилику да покажем другима да смо ми Срби културан, педантан и уљудан народ упркос разним лошим пропагандама које шире о нама.  Најбоље се слажем са Американцима и Немцима. Толерантни су и пристојни, вољни да саслушају и да дискутују о разним темама без икакве врсте напетости. Такође, на академији је и један Словенац с којим имам јако добар однос јер се осети блискост у генима. Реч је о човеку у четрдесетим годинама који има преко десет  година искуства са јогом и понекад му се придружим у тренингу како бих опустио мишиће и  ум.

Што се тиче хране, морам признати да сам поприлично изненађен њиховом кухињом  јер је заиста изврсна. Супе су им одличне, кнедле, нудле али сва остала храна са роштиља  презачињена је тако да они који нису навикли на такву врсту хране  могу имати стомачних проблема. У градовима попут Чангчуна и Сипинга нема пуно странаца па људи стално прилазе и траже селфије са мном или са мојим друговима. То нарочито важи за девојке. У почетку ми је оваква ситуација била симпатична али  ми је досадило. Диско-клубови овде су неупоредиво бољи него било где на Балкану а посебно код нас у Србији где се и даље слушају аутотунаши са зарђалим текстом песама и наравно турбо фолк који је за мене вређање људске интелигенције док овде народ слуша техно тренс музику и популарне поп песме са енглеског говорног подручја.

Многи млади пуше као и старији, мислим да је Кина водећа земља на свету где има највише пушачке популације јер су им и закони за пушаче доста солидарни. Смете да пушите било где осим у болницама, банкама, тржним центрима и козметичким салонима. Замислите да смете да упалите цигарету у продавници, пекари, “Мек Доналдсу”, таксију, возу, трамвају итд…

Из мени непознатих разлога, од свих превозних средстава једино не смете да пушите у аутобусима. 

Мисле да сам Рус

Имао сам и непријатне ситуације кад сам желео да нађем одређене ресторане, књижаре

или томе слично, где би ми људи одмахнули руком и склањали се од мене с непријатним изразом на лицу, као да се грозе.  Питао сам пријатеља из Америке шта то значи и он ми је рекао да то значи „Склањај се од мене ти прљави дивљаку из стране земље“. У Кини је уочљив  традиционални конзервативизам, а можда нећу претерати и ако кажем   фетишизам древних вредности као што су спретност и дисциплина. Ово помаже да се схвати сагоревање људи на послу, прихватање ауторитарне власти и цензуре, ограничавање прступа интернету.

Са друге стране, срео сам пуно добрих и поштених људи који су ми помогли да се снађем у непознатом граду кад нисам имао никог поред себе, чак и кад сам имао проблема са кредитном картицом и нисам могао да подигнем новац, један полицајац је био јако љубазан и позајмио ми нешто пара и платио ми превоз назад у школу. Обећао сам да ћу му вратити и вратио сам му одмах сутрадан. Сликали смо се и био је одушевљен због мог поштења. Остао сам у контакту са њим. Већина Кинеза које сам сретао не знају за Србију или се једва сете да су некада чули за ту земљу.  Знају за Русију и углавном мисле да сам Рус.

Морам похвалити изглед девојака у Кини јер су потпуно природне, а такве су и у опхођењу са младићима од којих не очекују да имају пара.  Иначе народ овде не може да живи нормално само од једног посла. Земља је подељена на оне који имају новца и на оне који су тотално сиромашни. Тога има свуда у свету али једина места где сам видео срећне сиромашне људе су Кина, Србија и Босна и Херцеговина.

Овде сам већ скоро два  месеца и доживео сам велику промену па бих свима препоручио да дођу и посете ову земљу. Ово је место где се људи мењају, неки на  добро, а неки на лоше, али једно је сигурно… када се било ко од нас врати назад након дужег периода, сигурно је да неће бити иста особа.

Вук Костић

 

Колумна

новембар 17, 2018 261

НАШИ СМО - Лудило

Стварно не знам одакле да кренем и како да опишем ово лудило на јавној сцени Србије које улази у фазу хистерије. Као да је цела нација посађена за ријалити сто за којим се надгорњавају најгори и најбучнији, а танки гласови разума не допиру чак ни до оних који…
нов 10, 2018 172

НАШИ СМО - Звездано

 Оно што се десило у уторак вече на Маракани, доказује да су чуда могућа. Када кажем чуда, као “окорели” партизановац (а то сам постао пре више од четири и по деценије сасвим случајно, када ме комшија питао за кога навијам и ја као из топа одговорио “Партизан”, вођен, ваљда, оном логиком да за исти…
нов 03, 2018 258

НАШИ СМО - Овце

Све има своје границе, али је изгледа она нашег срозавања ипак недостижна. Кад год поштен човек помисли нема даље, од овога часа морамо се пренути, подвући црту и почети повратак на колосек нормале, ми још више склизнемо. Велика већина, она што мисли да ништа не може да се поправи па неће ни на…
окт 27, 2018 289

НАШИ СМО - Јавни интерес

Како год да покушате да дефинишете јавни интерес, он се на крају сведе на опште добро. Може се врло лако утврдити шта је јавни интерес у привреди, здравству, култури, спорту, политици, медијима, при чему се треба држати само неколико начела - равноправности, доступности, демократичности,…
окт 20, 2018 479

НАШИ СМО - Диду - лид(л)у - даду

Када бих рекао да сам противник доласка страних инвеститора у Србију, лагао бих, као и да ме не занима шта то нуде светски трговински ланци, произвођачи познатих одевних предмета или обуће, музичких инстумената и технике. То је све ОК и потпуно ми одговара што у пречнику од 300 метара већ имам…

Репортажа

окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…
авг 26, 2018

МЕЂУНАРОДНИ ЕКОЛОШКИ КАМП “У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ” - Кад је чиста, природа је лепша

Волонтери из неколико европских земаља до четвртка ће чистити и уређивати делове Тршића,…
авг 01, 2018

ИЗ ПРАКСЕ ОТОРИНОЛАРИНГОЛОГА - Коштица у носу, бели лук у уху

Незнање, сујеверје и срамота због болести три су фактора која доводе до тога да се људи…
јул 25, 2018

ЛОЗНИЧАНИН БРАНКО БИБЕРЧИЋ - Сликар из стаклорезачке радње

Пре почетка човек мора да има целу слику у глави, мора да зна шта хоће јер преправке…
јул 18, 2018

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

Професор физичког васпитања и спорта, специјалиста струковни физиотерапеут, шихан -…
јул 03, 2018

ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе,…
јун 18, 2018

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА - Руска љубав крунисана браком

Десети јунски дан 2018. остаће за Андреја Посисејева и Светлану Котлигину, заљубљене…
јун 02, 2018

НА ЛОЗНИЧКИМ ПЛАЖАМА - На Дрини лето пре лета

Температура која је ових дана права летња и креће се око тридесетог подеока на…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"