ПИСМО ИЗ КИНЕ - Ову земљу треба упознати

Вук Костић (23) први је Лозничанин и први Србин који учи кинеске борилачке вештине на чувеној академији Шаолин кунг-фуа. Тамо је већ два месеца од планираних шест, а са читаоцима ЛН поделиће и прве утиске из земље у којој је како каже већ доживео велике личне промене

Кина - земља на темељима  древне историје,  саграђена на строгој дисциплини и непоколебљивим бранитељима својих  интереса и вредности, најмногољуднија држава и, како је многи сматрају, једна од најстаријих цивилизација на свету. Са нестрпљењем сам очекивао да упознам ову  земљу и њене људе у коју сам кренуо да бих изучавао борилачке вештине.

На мом лету из Београда ка Пекингу, пресео сам у Франкфурту. Имао сам прилику да летим са репрезентативцима кошаркашког тима Републике Србије и да седим поред ноншалантног  Стефана Бирчевића с којим сам разговарао током читавог лета. Док сам летео за Пекинг, никако нисам био у стању да заспим, упркос дужини лета, тако да сам касније потпуно малаксао лутао хладним аеродромом чекајући  лет за Чангчун.

 Мој лет је каснио више од сат времена и почео сам да сумњам да ће ме било каква пратња дочекати када будем слетео у други град, на северу Кине. Али, све је било у реду, пратња је била тамо. Имао сам среће јер је нови преводилац био јако озбиљан момак упркос младим годинама. Из Чангчуна смо се упутили ка омањем граду Сипингу, до ког нам је било потребно око два  сата вожње колима. Реч је о пренасељеном граду у којем живи скоро три и по милиона грађана где инфраструктура није на најбољем нивоу.

Академија - свет у малом

 Наша крајња дестинација јесте једна провинција у којој је стационирана академија где се изучавају борилачке вештине и разни стилови шаолина, попут санде - кинеског кик-бокса, чувеног вин-чуна чији је велики мајстор добро познати учитељ Бруса Лија под именом Ип Ман, баиђија - вештина која је фаворизована од стране војске Републике Кине, модерног кунг фуа који више служи за перформансе уместо за реалну борбу али који је јако ефикасан за кондициони тренинг и за вежбе истезања. Углавном сви ученици који долазе овде из разних делова света прескачу кунг фу тренинг и опредељују се за нешто друго, мање екстремније али подједнако  ефикасно. Сами бирамо шта је најбоље за нас, шта волимо и због чега смо у ствари дошли овде.

Има нас из разних делова света али највише из Европе и Америке. Једини сам Србин на овом месту који је до сада био и веома сам поносан на то што имам прилику да покажем другима да смо ми Срби културан, педантан и уљудан народ упркос разним лошим пропагандама које шире о нама.  Најбоље се слажем са Американцима и Немцима. Толерантни су и пристојни, вољни да саслушају и да дискутују о разним темама без икакве врсте напетости. Такође, на академији је и један Словенац с којим имам јако добар однос јер се осети блискост у генима. Реч је о човеку у четрдесетим годинама који има преко десет  година искуства са јогом и понекад му се придружим у тренингу како бих опустио мишиће и  ум.

Што се тиче хране, морам признати да сам поприлично изненађен њиховом кухињом  јер је заиста изврсна. Супе су им одличне, кнедле, нудле али сва остала храна са роштиља  презачињена је тако да они који нису навикли на такву врсту хране  могу имати стомачних проблема. У градовима попут Чангчуна и Сипинга нема пуно странаца па људи стално прилазе и траже селфије са мном или са мојим друговима. То нарочито важи за девојке. У почетку ми је оваква ситуација била симпатична али  ми је досадило. Диско-клубови овде су неупоредиво бољи него било где на Балкану а посебно код нас у Србији где се и даље слушају аутотунаши са зарђалим текстом песама и наравно турбо фолк који је за мене вређање људске интелигенције док овде народ слуша техно тренс музику и популарне поп песме са енглеског говорног подручја.

Многи млади пуше као и старији, мислим да је Кина водећа земља на свету где има највише пушачке популације јер су им и закони за пушаче доста солидарни. Смете да пушите било где осим у болницама, банкама, тржним центрима и козметичким салонима. Замислите да смете да упалите цигарету у продавници, пекари, “Мек Доналдсу”, таксију, возу, трамвају итд…

Из мени непознатих разлога, од свих превозних средстава једино не смете да пушите у аутобусима. 

Мисле да сам Рус

Имао сам и непријатне ситуације кад сам желео да нађем одређене ресторане, књижаре

или томе слично, где би ми људи одмахнули руком и склањали се од мене с непријатним изразом на лицу, као да се грозе.  Питао сам пријатеља из Америке шта то значи и он ми је рекао да то значи „Склањај се од мене ти прљави дивљаку из стране земље“. У Кини је уочљив  традиционални конзервативизам, а можда нећу претерати и ако кажем   фетишизам древних вредности као што су спретност и дисциплина. Ово помаже да се схвати сагоревање људи на послу, прихватање ауторитарне власти и цензуре, ограничавање прступа интернету.

Са друге стране, срео сам пуно добрих и поштених људи који су ми помогли да се снађем у непознатом граду кад нисам имао никог поред себе, чак и кад сам имао проблема са кредитном картицом и нисам могао да подигнем новац, један полицајац је био јако љубазан и позајмио ми нешто пара и платио ми превоз назад у школу. Обећао сам да ћу му вратити и вратио сам му одмах сутрадан. Сликали смо се и био је одушевљен због мог поштења. Остао сам у контакту са њим. Већина Кинеза које сам сретао не знају за Србију или се једва сете да су некада чули за ту земљу.  Знају за Русију и углавном мисле да сам Рус.

Морам похвалити изглед девојака у Кини јер су потпуно природне, а такве су и у опхођењу са младићима од којих не очекују да имају пара.  Иначе народ овде не може да живи нормално само од једног посла. Земља је подељена на оне који имају новца и на оне који су тотално сиромашни. Тога има свуда у свету али једина места где сам видео срећне сиромашне људе су Кина, Србија и Босна и Херцеговина.

Овде сам већ скоро два  месеца и доживео сам велику промену па бих свима препоручио да дођу и посете ову земљу. Ово је место где се људи мењају, неки на  добро, а неки на лоше, али једно је сигурно… када се било ко од нас врати назад након дужег периода, сигурно је да неће бити иста особа.

Вук Костић

 

Колумна

фебруар 16, 2019 178

НАШИ СМО - Турнеја

Изборна или нека друга, тек кампања названа “Будућност Србије (Александар Вучић)” почела је прошле седмице тако да ћемо се гужве и народа у редовима, председника државе како им “подноси рачуне”, удара камење темељима или отвара већ изграђене погоне диљем…
феб 09, 2019 254

НАШИ СМО - Утопија

Хоћемо ли ми икада постати земља озбиљних, одговорних, зрелих људи који знају да се носе са сваком ситуацијом, умеју да размишљају трезвено и доносе праве одлуке у право време? Хоће ли они који одлучују, али и они који им дају то право, привилегију и обавезу, коначно одрасти, изаћи из…
феб 02, 2019 317

НАШИ СМО - Одговорност

“Све што се чује ових и претходних дана је насиље. Да ли ћете неком опалити шамар или рећи најпогрдније речи - то је исто насиље, нема разлике” - ово је став премијерке Ане Брнабић који потпуно делим исто као и: “Уколико основно кућно васпитање и поштовање према грађанима за јавни дискурс нису…
јан 26, 2019 310

НАШИ СМО - Лилипутинци

Ако је неки догађај обележио почетак друге половине јануара, после Нове године, Божића и Српске нове године, онда је то свакако посета председника Руске Федерације Владимира Путина нашој престоници. Од слетања на београдски аеродром, преко уручења ордена председнику Србије, до посете Храма Светог…
јан 19, 2019 424

НАШИ СМО - (Не)моћ

Поче и 2019, а хоће ли бити још само једна у низу оних за заборав или ће донети и нешто добро, видећемо за 300 и кусур дана. Ако је судити према најавама оних који воде земљу, могла би то бити, коначно, година када ће бити заведен ред на пољу криминала, а починиоци најтежих кривичних дела добијати…

Репортажа

феб 17, 2019

КУЛИНАРСКЕ ЧАРОЛИЈЕ ЈАСМИНЕ ПЕЈАНОВИЋ - Африканци одушевљени српском храном

Ванилице, купус кифле, кифлице са сиром, падобранци, чупавци са кокосом, принцес крофне,…
јан 23, 2019

РЕПУБЛИКА ТРБУШНИЦА – Идеја их коштала робије

Већ неко време се у шали говори да је Трбушница република, али због сличне идеје се пре…
јан 21, 2019

НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

Лозничанин Никола Рашевић, студент ФТН, од октобра ради у ЦЕРН-у, у Департману за…
јан 13, 2019

КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја

Лозничанин Младен Буразеровић, једини српски самурај, остварио је крајем прошле године…
дец 27, 2018

МИЛАН ТОМИЋ, ДОМАР “ШАРЕНЕ БУКВЕ” - Живи у “центру шестаровог круга”

Првобитну намеру да дође на шест дана и мало среди запуштени планинарски дом “Шарена…
дец 20, 2018

ПРИЧА ИЗ ОБУЋАРСКЕ РАДЊЕ - Долазе чим осете мокре ноге

Последње захлађење и нагла промена из јесени са правим пролећним температурама у кишне и…
нов 21, 2018

СТАНИЦА АЋИМОВИЋ ИЗ ШЉИВОВЕ - Жена дрвосеча из Рађевине

Мајка троје деце у шуми ради већ 22 године као дрвосеча, вози и трактор и обавља остале…
окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"