fbpx

МАРТА ЖИВАНОВИЋ ИЗ АМАЈИЋА - Казахстанка поред Дрине

Када је дошла у Србију, није знала српски, али га је брзо научила и навикла се на нову средину као да је овде рођена. Каже да су овде људи веома фини, пријатни, а свиђају јој се и клима и природа. Кад се чује са својима, ухвати себе како размишља на српском и треба јој мало времена да се “пребаци” на матерњи језик

Љубав човека одведе понекад у крајеве за које готово да није знао да постоје и није сањао да ће му под неким далеким небом бити нови дом. Тако је живот изрежирао да Марта Живановић, девојачко Јесенгалијева,  у свом Казхастану упозна Жељка из Амајића код Малог Зворника и од пре нешто више од деценије постане становник малог брдског села у Подрињу. Данас је мајка Предрага  који иде у четврти разред и двоипогодишње Викторије, а ради, на одређено време, као наставница енглеског језика у Амајићу и Великој Реци.

За некадашњу Југославију је знала, али није, иако јој је супруг причао о овдашњем животу, могла претпоставити како се живи у овом делу Србије. У старту је себи рекла да ће бити отворена и покушати што боље да  се привикне на нову средину и у чему је и успела. Када је дошла, није знала српски, са мужем се споразумевала на руском, али га је научила и одлично говори наш језик.

Овде се баш много једе

- Пробала сам да сазнам што више о новој средини преко интернета, а док нисам стигла међу људе који причају српски, нисам могла да савладам језик. Овде сам наишла на много разних обичаја, било ми је необично што се неког дана не ради јер је “црвено слово”, мада ми је Жељко о свему томе причао. Све ми је било истовремено и чудно и занимљиво, а захваљујући супруговим сестрама, научила сам све што сада знам. Спремам сва јела која су део српске кухиње, припремам славу и постала сам права српска домаћица - прича уз осмех Марта коју од завичаја дели неколико хиљада километара.

Пре доласка у Србију није пила кафу, што сада чини, каже да се овде баш много једе, а нарочито за славе и слична славља када све иде “по реду” од супе до печења и торти.  Овде је другачији менталитет него у њеној домовини, а људи су веома фини, пријатни и сви желе да помогну, прича она. Разлика је и у времену, у њеном крају, на западу Казахстана, где се Урал улива у Каспијско језеро, готово увек дува ветар, зиме су оштре, а лета врела, док је овде  клима знатно блажа, а посебно јој се допада  рељеф.

- Свуда су зелена брда, шуме, потоци и реке, баш ми се свиђа природа у Србији. Одакле долазим све је равно, а овде ми је било необично када сам први пут дошла и колима  кренули узбрдо у Горњи Амајић, део села где живимо - објашњава разлике ова наставница енглеског језика.

Кад подсећаш на Кинезе

Предаје деци од петог до осмог разреда и много воли свој посао. У граду Атирау, где јој живе бака, мајка и млађи брат,  2004. је завршила студије енглеског језика, а убрзо по доласку у нову земљу почела је да ради, али још увек на одређено.

- Предајем у школама “Милош Гајић” у Амајићу и “Никола Тесла” у Великој Реци. Због деце и обданишта привремено станујем у Малом Зворнику па свакодневно путујем на посао, викендом сам у селу где увек има нешто да се ради, а имамо и малињак. Волим да радим са децом, а у школама сам одлично прихваћена. У почетку сам морала да објашњавам ђацима, а често одраслима, да нисам Кинескиња, на које их ваљда подсећам, и да у Азији живе и други  народи. Ђацима објашњавам и на карти показујем  где је Казахстан причам им о томе како је тамо и њима је то интересантно.  Донела сам национални инструмент домбру, па некада нешто и одсвирам деци и буде нам лепо - каже она додајући да једну земљакињу има у Лозници.

Од доласка у Србију ниједном није ишла у Казахстан. Мада јој се баш свиђа и добро се уклопила у нову средину, каже да јој недостаје разговор на њеном, казашком језику. Њена мајка је долазила да види унуке, а са својима у Казахстану “чује се и види” преко интернета. 

Марта каже да јој је када је дошла у Србију све било ново, људи, језик, култура, обичаји, образовни систем, али се толико прилагодила као да је овде цео живот.  Често, када се чује са својима, ухвати себе да јој треба времена да се “пребаци” на казашки јер одавно размишља на српском.

Т.М.С

Колумна

јануар 18, 2020 151

НАШИ СМО - Распродаја

Баш ме занима како ви, обични грађани, главни финансијери политичких странака гледате на могућност распродаје изборног цензуса са пет на три одсто. Један водитељ режимски настројене телевизије, наследнице покојне добре телевизије, рекао је у разговору са…
јан 11, 2020 305

НАШИ СМО - Обећања

Време око Нове године вероватно је период када људи дају највише обећања, себи или другима. Тада се обично зарекнемо да од почетка нове више нећемо пушити, пити, лагати, варати, превише јести, смршати... (попунити по жељи) и слично. Или нам други обећавају, најчешће политичари, шта нас чека у…
дец 28, 2019 1005

НАШИ СМО - Гнездо

Дачић је понудио Вучићу да заједно иду на изборе и то је било сасвим очекивано. Инфериорност СПС-а у том односу видљива од самог почетка, ако изузмемо критичке изјаве Бранка Ружића, пре него што је постао министар, водила је управо ка овоме - да некада најмоћнија странка у држави сада стоји у реду…
дец 21, 2019 648

НАШИ СМО - Икебана

Слика коју често можемо видети на ТВ екранима када се обраћају политичари износећи најновије информације, објашњена или ставове странке којој припадају је она на којој иза њихових леђа стоји читава свита насмејаних или забринутих лица, партијских сабораца који су ту да попут сенке и живог зида…
дец 14, 2019 848

НАШИ СМО - Стварно никадa

Живот нема репризу, мада се већина нас понаша као да је има. Време је немогуће вратити, а ипак га трошимо бахато као да можемо дане и године премотати у рикверц. Цуре нам деценије неповратно, стиже будућност о којој, чини се, мало ко размишља, а утисак је да оне које који о томе мисле нико не узима…

Репортажа

јан 15, 2020

РУКОТВОРИНЕ МИЛОЈКЕ ЛАЛОВИЋ - Патофне из Тршића стигле до Мексика

Ваљана вуна пружа неограничене могућности за рад и граница је само машта, каже вредна…
јан 04, 2020

МИРОСЛАВ МАРКОВИЋ, СТУДЕНТ И ФУДБАЛЕР У САД - Нигде није као на Балкану

Одличном студенту фудбал је омогућио да студије настави у САД где усавршава информационе…
јан 01, 2020

''ПРИЂИ СРЦЕМ'' И ДЕСЕТИ ПУТ – Дан када се у свакоме пробуди дете

Лозница има тај један дан када се одрасли пробуде после новогодишњег дочека, а онда за…
дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…
нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…

Грми Ло

јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десет младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"