fbpx

ГРАДСКА ОРГАНИЗАЦИЈА ИНВАЛИДА РАДА - Беспарица највећи проблем

Invalidi rada

Градска организација инвалида рада (ГОИР) у Лозници смештена је у просторији од дванаестак квадрата за чији закуп Градској организацији пензионера месечно плаћа око седам хиљада динара, а за те паре им, како кажу, припада и пролаз ходником до тоалета. Струју, воду и остале комуналије плаћају додатно.

- Имамо велике муке због тога и сналазимо се како знамо и умемо. Финансирамо се конкурсно, а ове године је конкурс расписан тек сада, док је прошле био у фебруару. Мимо тога ништа не добијамо. Чланови наше организације плаћају чланарину у висини од 360 динара годишње, што, све у свему, ништа није, тридесет динара месечно, а приређујемо повремено и забаве па тако преживљавамо, остане нам неки динар, али је то све мало. Шапчани се, рецимо, баве ручном радиношћу па продају своје производе и тако се потпомажу, а ми не можемо ни то јер немамо ни да купимо потребан материјал - каже Милорад Станић, председник ГОИР додајући да немају потпору ни од локалних привредника.

Организација је направљена пре шездесетак година и некада је имала много више чланова, али Станић каже да су многи и умрли па се тренутно не зна тачно бројно стање, али се на томе ради, посебно зато што је и Савез инвалида рада на државном нивоу затражио да му се доставе прецизни подаци. Посебан проблем овој организацији донело је то што у данашње време има много мање инвалида рада пошто се инвалидска пензија теже добија. Станић каже да се прошле године свега двоје учланило, а ове је долазио један, али када је чуо шта добија за чланарину, окренуо се и отишао.

- Добија излете, екскурзије, одласке на радионице, такмичења од пикада до скока удаљ, али када на све то идемо, свако плаћа своју карту. Дешава се, истина, да од градске управе добијемо путнички аутомобил, или комби да нас превезе, и захваљујемо им се због тога. Традиционално организујемо првомајски уранак и долазе нам гости из целе земље, а ми идемо после код њих. Ове године звали смо градоначелника да посети наш уранак како би се уверио да заслужујемо већу подршку - прича Станић додајући да је раније било много лакше, другачије време и више новца па се добијало по десет хиљада од града, што је много значило.        .

Инвалиди рада, као и друге особе са инвалидитетом, имају право на бесплатан превоз или на повластице у превозу као и на још неке. У организацији кажу да код њих нема особа са инвалидитетом у колицима и да су им чланови углавном некадашњи “Вискозини” радници који су радили на тежим местима. Сада више нема чланова који би могли да се запосле јер је, каже Станић, за добијање статуса особе са инвалидитетом неопходно да их комисија која се тиме бави прогласи стопроцентним инвалидом. Проблем је, међутим, што после две године морају да иду поново на оцењивање и дешава се да им иста та комисија умањи инвалидитет, чиме постају способни за рад, а без посла су остали када су оцењени са стоодстотним инвалидитетом.

- Долазе нам ти људи не знајући шта да раде оставши и без пензије и без посла па траже помоћ од нас, а ми им не можемо помоћи. Њих погађа закон, а он мора да се поштује па какав год да је. Беспарица је, ми само сабирамо инвалиде рада и поразговарамо шта кога тишти, али никоме, нажалост, не можемо да испунимо жеље. Упознамо их са правима која имају, упутимо их где да оду, у које институције, и све то дамо ископирано на папиру - објашњава председник лозничких инвалида рада.

Секретар Милоје Николић каже да је недостатак средстава највећи проблем, али да се искупи нешто новца за посету болеснима у болници, а и када неки члан “промени царство”, припомогну колико могу.

- Није то много. По правилнику, имамо фонд солидарне помоћи па однесемо од 500 до хиљаду динара, не можемо више од чланарине, а све правдамо рачунима. Са светлије стране, честитамо члановима и рођендане, покушавамо да им скренемо пажњу са свакодневице јер  су, иначе, оптерећени свим и свачим. Нашим члановима обезбеђујемо и огрев, а тренутно могу да га купе на десет рата, што им олакшава набавку у значајној мери - каже Николић.

Градска организација из Лознице активно сарађује са колегама из околних места, али и са онима који су удаљенији па могу да упореде своја са њиховим искуствима. Нажалост, Николић каже да је свуда слично, или боље, али нигде лошије. За разлику од лозничке која плаћа шаку квадрата, у неким местима организације располажу чак и простором који могу да издају, а онда им је рад и те како олакшан.

Н. Т.

Колумна

новембар 30, 2019 181

НАШИ СМО - Шпијуноманија

Да којим случајем Душан Ковачевић почетком осамдесетих година није написао драму “Балкански шпијун”, која је 1984. добила и филмски облик, свакако би данас, после три и по деценије имао материјала за читав серијал. Толико врућих прича са сличном темом могле…
нов 23, 2019 861

НАШИ СМО - Наши и ваши

За нас кажу да смо међу државама са најстаријим становништвом. Што се тиче година, вероватно, што се тиче зрелости, негде смо, чини ми се, на нивоу тинејџера кога разбија пубертет. Толико незрелости, нетрпељивости, искључивости, неспремности на уважавање туђег мишљења и става тешко да где има. Као…
нов 16, 2019 661

НАШИ СМО - Ципеле

Јована Вуковић, активисткиња организације “Једнакост”, рекла је гостујући на ТВ Н1 да би нападачи на И. В. у једној београдској пицерији уместо затворске казне требало да буду “кажњени” обавезом тромесечног волонтирања у некој ЛГБТ организацији, где би свакодневно сретали ЛГБТ особе и имали прилику…
нов 09, 2019 834

НАШИ СМО - Дипломе

У последње време кружи прича (не само у нашем граду, па не само ни у нашој држави, већ и у комшијским) да у фотографске радње све чешће долазе муштерије да се фотографишу за индекс! То не би било чудно да се пред објективима фото-апарата намештају свршени средњошколци, стасали за бруцошке дане и…
нов 02, 2019 1495

НАШИ СМО - Онај горе

Во се веже за рогове, а човек за реч. Тако је некада бар било. Данас волова још има, али све мање оних које се могу везати за реч. Не могу чак ни за реченицу јер причају такве глупости да је то невероватно, речи су им љигаве, као јегуље и нема тога ко ће их везати. Послушајте каква је данас…

Репортажа

нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"