fbpx

УДРУЖЕЊЕ БУБРЕЖНИХ ИНВАЛИДА „ПОДРИЊЕ“ - Лекова никада нема довољно

Zvonko Petrovic

Несташица лекова важних за дијализу, недостатак нових регистрованих лекова, пренатрпаност и неопремљеност већине центара за дијализу, непостојање права на рехабилитацију, недовољан број добрих васкуларних хирурга који би на време радили АВ фистуле и отклањали компликације - само су неке од тешкоћа са којима се сусрећу бубрежни болесници на дијализи

Удружење дијализираних и трансплантираних бубрежних инвалида „Подриње“ у Руњанима основано је 15. августа 2004. године и има око шездесет редовних чланова који су на дијализи. Простор за окупљање немају, а од локалне самоуправе га нису ни тражили. Како каже наш саговорник Звонко Петровић, потпредседник овог удружења и оволики број чланова представља успех, јер има доста оних који нису зинтересовани за било какве активности. У финансирању активности не ослањају се на донације већ на конкурсе Министарства рада и социјалне политике и конкурс града  Лознице где имају право да учествују са два пројекта.

Како каже Петровић, на дијализе које у нашој земљи трају по четири сата пацијенти одлазе три пута седмично, ретки су они који имају две и то су људи којима још увек донекле функционишу бубрези.

- Четири сата колико траје дијализа оптимални је минимум, све мање није добро а и то је мало јер се крв не пречисти у довољној мери. Најбоље опорављени пацијенти са најмање компликација су они који имају бар преко осамнаест сати дијализе седмично. Такве дуге дијализе се раде у Јапану где је смртност око седам одсто годишње, тамо се и трансплантације раде чешће него код нас. Код нас се углавном крије колика је смртност а према подацима које сам успео да пронађем, од око пет и по хиљада пацијената колико их има на дијализи, годишње умре око двадесет одсто.  Нефролози кажу да је то на нивоу ЕУ а ја мислим да је пуно више, јер тамо пацијенти имају боље услове за дијализу, ретко када чекају на трансплантацију дуже од четири године и имају све потребне лекове које ми немамо - тврди Петровић који је на дијализи од 1980. године и, како каже, за све те године на позитивној листи лекова није се појавио ниједан нови лек.

- Ми смо сто посто здравствено осигурана лица а под тим се подразумева право на лечење, лекове, рехабилитацију а у стварности, када одете у апотеку, од десет  лекова које користите, два добијете бесплатно, за два платите учешће а остале морате да купите - каже он.

Како каже наш саговорник, ниједан дијализни центар у Србији не испуњава услове прописане правилником ни по простору, ни по опреми, нити по броју особља. Деца којих има око петнаест,  искључиво одлазе на хемодијализу, контроле и консултације на Дечју клинику у Беграду јер су тамо најбољи услови а и медицинско особље је посебно обучено за њих. У Лозници су својевремено  у једној просторији била четири кревета а сада их има осам а све је више и дијабетичара који долазе на дијализу. Удружење је више пута помогло да се Одељење за дијализу опреми, између осталог комплетно је опремљен  мокри чвор а ове године су успели да уз помоћ локалне самоуправе набаве завесе за прозоре јер су пацијенти и апаратуре били директно изложени сунцу.

- Наше пацијенте којих има око осамдесет,  на дијализу превози Дом здравља који сада има добар возни парк, али нема довољан број возача. Они су углавном ту пре подне, а по подне су нам на располагању максимално два возача тако да се увек некоме „заломи“ да чека сат времена после дијализе да би био одвезен кући - напомиње Петровић.

Он је похвалио лозничко ЈП „Паркинг-сервис“ што им је омогућило бесплатно паркирање на било којем месту а не само на местима означеним за особе са инвалидитетом.

- Бубрежни болесници који су у радном односу могу да наставе да раде уколико се осећају способни и они се обично опредељују за кућну дијализу да би могли да је ускладе са радним временом и да не зависе од смена у болници - напомиње Петровић истичући да и они као и све друге особе са инвалидитетом тешко долазе до посла.

Проблеми са којима се сусрећу болесници на дијализи су и недовољан број добрих васкуларних хирурга који би на време радили АВ фистуле и отклањали компликације, недоступност тзв. некалцијумских везивача фосфора типа севеламер-хлорида, непостојање права на рехабилитацију иако су својевремено имали право на по двадесет дана сваке године.

- Не видим светло на крају тунела јер се ништа у том смеру не дешава. Лекари могу да се буне што ја  тако кажем, али неке ствари се упорно понављају, као што је несташица лекова. Недавно није било бевиплекса, пре две године хепарина без којег не може да се ради дијализа, сналазили смо се како знамо и умемо. Лекова нема зато што се тендер не обави на време или се неко жали па пацијенти због тога по шест месеци не добијају потребне лекове. Једино решење је да се пацијенти потруде да што више сазнају о својој болести и да се преко удружења информишу како да остварују своја права - истиче Петровић.

В. Мићић

Колумна

новембар 30, 2019 181

НАШИ СМО - Шпијуноманија

Да којим случајем Душан Ковачевић почетком осамдесетих година није написао драму “Балкански шпијун”, која је 1984. добила и филмски облик, свакако би данас, после три и по деценије имао материјала за читав серијал. Толико врућих прича са сличном темом могле…
нов 23, 2019 861

НАШИ СМО - Наши и ваши

За нас кажу да смо међу државама са најстаријим становништвом. Што се тиче година, вероватно, што се тиче зрелости, негде смо, чини ми се, на нивоу тинејџера кога разбија пубертет. Толико незрелости, нетрпељивости, искључивости, неспремности на уважавање туђег мишљења и става тешко да где има. Као…
нов 16, 2019 661

НАШИ СМО - Ципеле

Јована Вуковић, активисткиња организације “Једнакост”, рекла је гостујући на ТВ Н1 да би нападачи на И. В. у једној београдској пицерији уместо затворске казне требало да буду “кажњени” обавезом тромесечног волонтирања у некој ЛГБТ организацији, где би свакодневно сретали ЛГБТ особе и имали прилику…
нов 09, 2019 834

НАШИ СМО - Дипломе

У последње време кружи прича (не само у нашем граду, па не само ни у нашој држави, већ и у комшијским) да у фотографске радње све чешће долазе муштерије да се фотографишу за индекс! То не би било чудно да се пред објективима фото-апарата намештају свршени средњошколци, стасали за бруцошке дане и…
нов 02, 2019 1495

НАШИ СМО - Онај горе

Во се веже за рогове, а човек за реч. Тако је некада бар било. Данас волова још има, али све мање оних које се могу везати за реч. Не могу чак ни за реченицу јер причају такве глупости да је то невероватно, речи су им љигаве, као јегуље и нема тога ко ће их везати. Послушајте каква је данас…

Репортажа

нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"