Независно новинарство за независно судство  - ОКРУГЛИ СТО УКИКИНДИ - СВЕ МАЊЕ ИЛЕГАЛНИХ ПРЕЛАЗАКА И КРИЈУМЧАРЕЊА ЉУДИ ПРЕКО ГРАНИЦЕ

Улога медија је важна, пре свега због одговорног извештавања, уз поштовање професионалних и етичких принципа, тако да се ни на који начин не угрози кривични поступак, нити претпоставка невиности осумњичених и оптужених

 Округли сто “Недозвољен прелазак државне границе и кријумчарење људи - кривично дело кроз све етапе и медијско извештавање” одржан у “Кући идеја” (Терра Паноница - Мокрин хоусе) у Мокрину,  четврти је по реду који је организован у оквиру пројекта “Независно новинарство за независно судство” подржан од стране Делегације Европске уније у оквиру Медијског програма, који реализује недељник “Врањске”, уз учешће “Лозничких новости”, “Полимља” из Пријепоља и “Кикиндских”.

Тема дискусије биле су различите фазе кривичног поступка сагледане из угла надлежних институција, у циљу боље информисаности грађана о значају владавине права у правосудном систему и бољем разумевању његовог функционисања.

Учесници округлог стола били су судија Основног суда у Кикинди Душица Вукашиновић заменик јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Кикинди Марко Миљановић, адвокат Драган Тодоровић, као и уредници новина које реализују овај пројекат - Никола Лазић, Зорица Вишњић, Мухарем Мутабџија и Жељко Бодрожић и Милена Васић, адвокатица из Комитета правника за људска права (ЈУКОМ) из Београда, организације која је укључена као саветодавна и контролна подршка пројекту.

Пооштрити казнену политику

Заменик тужиоца Марко Миљановић је истакао да кикиндска полиција покрива 116 километара државне границе, од чега граница са Мађарском, којој мигранти стреме, износи око 15 километара. Он је додао да је најчешћи облик овог кривичног дела омогућавање преласка државне границе у намери да се себи или другоме прибави корист.

- У периоду од 2010. до 2016. године Основно јавно тужилаштво у Кикинди имало је пријављених 68 лица за ово кривично дело, од којих је 13 имало одбачај кривичне пријаве. Против три лица истраге су обустављене, док је 52 лица оптужено. Од тог броја одустало се од једне пријаве, а остали су правоснажно осуђени. Њих 29 осуђено је на казну затвора која се кретала у распону од три месеца до две године, а 22 на условне казне. Мањи број кривичних дела односио се на недозвољен прелазак државне границе пет или више особа, где имамо строжије кривичне санкције -изнео је Миљановић.

Извршиоци овог кривичног дела махом су становници пограничних места, најчешће према Мађарској, чију границу мигранти желе да пређу, попут Ђале и Српског Крстура. Њима је то било у једном периоду озбиљан извор прихода, нагласио је Миљановић, указавши да број пријава за ово кривично дело у последњих пар година опада, иако је мигрантска криза на врхунцу. Како је рекао, ОЈТ у Кикинди залаже се за што оштрију казнену политику због овог кривичног дела, што захтевају више инстанце и на крају је изразио жаљење због одсуства представника полиције, који је требало да објасни како се ова кривична дела покривају, те како се поступак започиње.

Судија Душица Вукашинови је објаснила да је од доношења новог Законика о кривичном поступку, од октобра 2013. до данас Основни суд у Кикинди пресудио 14 предмета, где су преовладавале условне осуде.

Адвокат Драган Тодоровић истакао је да основни интерес који адвокатура има, када је у питању ово кривично дело, уједначена примена кривичних санкција према свим извршиоцима.

- Из праксе, како своје, тако и колега, као и на основу начина поступања судова, долазимо до ситуације да се из овог кривичног дела остварује различита казнена политика, а због чега је то тако, ја не могу да одгонетнем. Не мислим ту само на суд у Кикинди, него и на остале који се баве овом проблематиком - приметио је Тодоровић и нагласио да се особе која се пребацују преко границе могу сматрати лицима која нису жртве овог кривичног дела, што по његовом мишљењу није логично, с обзиром на начин извршења.

- У ставу 3 овог члана се каже да ће се посебно казнити онај ко врши пребацивање лица преко границе и тиме угрози здравље и животе тих лица. Свако има право на надокнаду штете за претрпљени страх, међутим овим кривичним делом се то не омогућује лицима која се пребацују преко границе. Такав недостатак је озбиљан и то спречава доказивање. Ако би овде жртве имале могућност надокнаде, сигурно би много боље сарађивале са органима гоњења, пре свега са тужилаштвом, у смислу пружања адекватних, квалитетних доказа за откривање овог кривичног дела - објаснио је Тодоровић и додао да ће ускоро, након одређених измена кривичног законика, бити измењени и делови члана 350, што ће значити веће запрећене казне за ова кривична дела.

Докази - велики проблем

Прикупљање доказа за ово кривично дела представља велик проблем, будући да сведоци најчешће пре истраге напусте земљу, а заменик тужиоца Миљановић је објаснио да је стари Законик о кривичном поступку предвиђао могуност да се пред судијом изврши саслушање сведока, особа која се илегално преводе преко границе, док још увек нема осумњиченог, а ти искази могли су да се користе у кривичном поступку када се извршилац открије.

- У новом Законику о кривичном поступку таква могућност не постоји, што је озбиљан проблем у прикупљању доказа, па се сада иде на обезбеђивање осумњичених што пре, како би имали браниоца и како би те мигранте могли да саслушамо док су још увек у Србији, па се довијамо на све могуће начине да их задржимо ту што дуже. Искористимо и то време што проведу у затвору због прекршаја да их саслушамо о кривичном поступку - истакао је Миљановић.

Суткиња Вукашиновић се надовезала на искуства тужилаштва, рекавши да је сада улога суда лакша, јер док предмет стигне на суд, докази су прибављени.

- Раније се спроводио и поступак у коме су прибављани докази, односно искази тих лица. Дакле, кад код нас дође предмет, ми већ имамо прибављен доказ, а странке, тужилаштво и одбрана, уважавајући све ове тешкоће које је колега Миљановић изнео, су сагласне да се ти искази читају, јер сви знамо да тих људи више нема овде -  додала је Вукашиновић. 

Уредник “Кикиндских” Жељко Бодрожић је, из угла новинара, потврдио да и ова, попут осталих кривичних дела, често служе за подизање тиража и гледаности, и многи медији немају сензибилитета ни према жртвама. 

- Имамо прилику да у таблоидима видимо кратко, бомбастично и у суштини нејасно извештавање на ову тему. У данашње време, када тражимо већа права, када од државних органа захтевамо доступност информација од јавног значаја, истовремено све више наших колега, ако их тако можемо назвати, злоупотребљава простор слободе који добија. Дакле, и ова кривична дела налазе се на страницама новина као површно обрађена тема и једноставно наше колеге интересује кривично дело до те мере да виде ко је оптужен и да ли се ту неко може провући кроз блато. Због тога се државни органи у малим срединама све више затварају и то нам доноси тешкоће у раду - изјавио је Бодрожић и додао да је улога медија важна, пре свега због одговорног извештавања, уз поштовање професионалних и етичких принципа, тако да се ни на који начин не угрози кривични поступак, нити претпоставка невиности осумњичених и оптужених.

Менаџерка пројекта Милица Милић објаснила је да је пројекат осмишљен и спроводи се како би се остварила боља сарадња медија и институција када је реч о извештавању о кривичним поступцима. Циљ је да се и једна и друга професија заштите, а да истовремено јавност добије релевантну информацију. 

Учесници су покушали и да одгонетну зашто је и поред разбуктавања мигрантске кризе број ових кривичних дела у опадању, а по ономе што се чуло може се закључити да у последње две године са Блиског истока бежи сиротиња која нема новца за подмићивање кријумчара, као и да је и жица, коју је поставила мађарска власт скоро целом дужином границе између Србије и Мађарске, одвратила неке од илегалног преласка, али у много мањој мери него што би то желеле да представе мађарске власти.

Феномен “тамних бројки”

Правничка струка истиче да се недозвољен прелазак државне границе и кријумчарење људи налази у зони тзв. тамних бројки.

- Ово кривично дело је од оних кривичних дела који има феномен тзв. тамних бројки, односно феномен “ледене коцке”. Види се само оно што се открије, а по неким проценама две трећине кривичних дела никада не буде откривено нити процесуирано - изјавио је адвокат Драган Тодоровић.

Изостали представници кикиндске полиције

До сада су одржана три округла стола у оквиру овог пројекта, у Врању, Пријепољу и Лозници, и на свим су били присутни челни људи локалног суда, тужилаштва и полиције. Било је предвиђено да и у дискусији у Мокрину учествују представници кикиндске Полицијске управе, али нажалост, они се нису појавили, пошто нису добили дозволу из Министарства унутрашњих послова?!

 

Е. К.

 

EU zastava Članak je objavljen u okviru projekta Nezavisno novinarstvo za nezavisno sudstvo koji finansira Evropska unija (preko Delegacije EU u Srbiji) u okviru Medijskog programa 2014. Objavljivanje ovog članka omogućeno je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost nedeljnika Vranjske, Polimlje, Kikindske, Lozničke i YUCOM-a i ne odražavaju mišljenja i stavove Evropske unije.

 

 

Колумна

јануар 13, 2018 318

НАШИ СМО - Збуњеност

Не бих да мрачим на првој степеници године која се издигла пред нама и коју треба превалити као врх снежне планине иза које се види одсјај сунца и мирис мора, али не могу да се отмем потреби да кажем коју реченицу своје личне збуњености. Скоро пола века је…
дец 30, 2017 583

НАШИ СМО - Драги Деда Мразе,

Јасно ми је да си ових дана затрпан писмима са свих страна и знам да сви нешто траже, а нико не пита можеш ли и је л' ти тешко. Ако им не удовољиш, дигну нос и наљуте се па наредних годину дана и не мисле на тебе, не питају ни како подносиш досаду ни како је у тој твојој црвеној бунди у време…
дец 23, 2017 380

НАШИ СМО - Шлем, па у школу

Деца су одувек склона свађању, углавном око глупости, али и брзом помирењу. Било је и пре вербалних и физичких сукоба, а “туче” су се тада сводиле углавном на гуркање и млатарање рукама и ногама, у најгорем случају одерана колена и поцепана одећа. Данас су међутим, пуне новине далеко озбиљнијих…
дец 16, 2017 399

НАШИ СМО - Поглавље

Србија је на Међувладиној конференцији у Бриселу отворила два нова поглавља у приступним преговорима - шест које се односи на компанијско право и 30 које се бави економским односима са иностранством. Пошто све земље чланице нису биле задовољне укупним напретком који је Србија остварила у испуњавању…
дец 09, 2017 358

НАШИ СМО - Јарбол

Паде ми на памет, пре пар дана, како би данас изгледао живот у нашој Србији када бисмо се сви вратили три-четири деценије уназад, као и нека правила, која су тада важила за функционисање озбиљне и јаке државе. У својим размишљањима нисам ишао даље од живота који је владао у касарнама, од Триглава…

Репортажа

дец 30, 2017 557

НОВОГОДИШЊЕ УКРАШАВАЊЕ - Четири Тесле, један Деда Мраз

Тако ствари сада стоје. Четири Тесле, један Деда Мраз. А није ни много велики, од мањих…
јул 28, 2017 6617

У долини јадарита - ЧЕКАЈУЋИ РУДНИК

Мештани села на налазишту јадарита очекују да ће им отварање рудника донети радна места,…
мај 26, 2017 6595

Код Митровића у Тршићу - КУЋА ИМА ТЕМПЕРАТУРУ

Почело је са двадесетак степени, а ове седмице сам измерио и више од 40, каже Милентије…
апр 28, 2017 2359

Ренди Винсент из Торонта - КАНАЂАНИН У БУДИМЛИЈИ

У Србију је стигао прошле јесени, а у “Будимлији” је Ренди последњих десетак дана и као…
мар 10, 2017 3892

СВЕСТРАНОСТ МАРКА ПЕРИЋА - Живот треба претворити у музику

- Музика није само свирање, већ је то и поправка инструмената, озвучавање и снимање…
Spreman obrok za gospodare visina - Jovanovic na hranilistu beloglavih supova
феб 03, 2017 3288

ЗИМА НА ХРАНИЛИШТУ БЕЛОГЛАВИХ СУПОВА У КАЊОНУ ТРЕШЊИЦЕ - Господари висина нису гладни

Колонији белоглавих супова која живи у кањону Трешњице код Љубовије опстанак зависи од…
U JANUARU 37 SAHRANA
феб 03, 2017 1952

ГРАДСКО ГРОБЉЕ НА ХЛАДНОЋИ - Овде нема одлагања

Сибирске температуре многима су донеле проблеме, а најтеже је било онима који су…
k Evgenija Vlajnic Foto Aleksandra Pajic
јан 27, 2017 2960

ЕВГЕНИЈА ВЛАЈНИЋ (20), ОД РУКОМЕТАШИЦЕ ДО МОДЕЛА - Посао ме води светом

Некадашња рукометашица сада је модел и њен лик краси бројне каталоге, часописе и билборде…
SAMSUNG CSC
јан 27, 2017 1748

ОВЕ ЗИМЕ - Лабудови нашли спас на Дрини

Лозничани, којима ових дана није сметала ниска температура да прошетају до Дрине и плаже…
KOBRA OSLIKANA LJUSKAMA
јан 20, 2017 1652

МОЖЕ И ОВАКО - Слике од љуски јаја

Сликарка Олга Ивановић не баца љуске од јаја већ их користи за своје слике-мозаике. За…

 

ЛН видео

Пратите нас