Независно новинарство за независно судство  - ОКРУГЛИ СТО УКИКИНДИ - СВЕ МАЊЕ ИЛЕГАЛНИХ ПРЕЛАЗАКА И КРИЈУМЧАРЕЊА ЉУДИ ПРЕКО ГРАНИЦЕ

Улога медија је важна, пре свега због одговорног извештавања, уз поштовање професионалних и етичких принципа, тако да се ни на који начин не угрози кривични поступак, нити претпоставка невиности осумњичених и оптужених

 Округли сто “Недозвољен прелазак државне границе и кријумчарење људи - кривично дело кроз све етапе и медијско извештавање” одржан у “Кући идеја” (Терра Паноница - Мокрин хоусе) у Мокрину,  четврти је по реду који је организован у оквиру пројекта “Независно новинарство за независно судство” подржан од стране Делегације Европске уније у оквиру Медијског програма, који реализује недељник “Врањске”, уз учешће “Лозничких новости”, “Полимља” из Пријепоља и “Кикиндских”.

Тема дискусије биле су различите фазе кривичног поступка сагледане из угла надлежних институција, у циљу боље информисаности грађана о значају владавине права у правосудном систему и бољем разумевању његовог функционисања.

Учесници округлог стола били су судија Основног суда у Кикинди Душица Вукашиновић заменик јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Кикинди Марко Миљановић, адвокат Драган Тодоровић, као и уредници новина које реализују овај пројекат - Никола Лазић, Зорица Вишњић, Мухарем Мутабџија и Жељко Бодрожић и Милена Васић, адвокатица из Комитета правника за људска права (ЈУКОМ) из Београда, организације која је укључена као саветодавна и контролна подршка пројекту.

Пооштрити казнену политику

Заменик тужиоца Марко Миљановић је истакао да кикиндска полиција покрива 116 километара државне границе, од чега граница са Мађарском, којој мигранти стреме, износи око 15 километара. Он је додао да је најчешћи облик овог кривичног дела омогућавање преласка државне границе у намери да се себи или другоме прибави корист.

- У периоду од 2010. до 2016. године Основно јавно тужилаштво у Кикинди имало је пријављених 68 лица за ово кривично дело, од којих је 13 имало одбачај кривичне пријаве. Против три лица истраге су обустављене, док је 52 лица оптужено. Од тог броја одустало се од једне пријаве, а остали су правоснажно осуђени. Њих 29 осуђено је на казну затвора која се кретала у распону од три месеца до две године, а 22 на условне казне. Мањи број кривичних дела односио се на недозвољен прелазак државне границе пет или више особа, где имамо строжије кривичне санкције -изнео је Миљановић.

Извршиоци овог кривичног дела махом су становници пограничних места, најчешће према Мађарској, чију границу мигранти желе да пређу, попут Ђале и Српског Крстура. Њима је то било у једном периоду озбиљан извор прихода, нагласио је Миљановић, указавши да број пријава за ово кривично дело у последњих пар година опада, иако је мигрантска криза на врхунцу. Како је рекао, ОЈТ у Кикинди залаже се за што оштрију казнену политику због овог кривичног дела, што захтевају више инстанце и на крају је изразио жаљење због одсуства представника полиције, који је требало да објасни како се ова кривична дела покривају, те како се поступак започиње.

Судија Душица Вукашинови је објаснила да је од доношења новог Законика о кривичном поступку, од октобра 2013. до данас Основни суд у Кикинди пресудио 14 предмета, где су преовладавале условне осуде.

Адвокат Драган Тодоровић истакао је да основни интерес који адвокатура има, када је у питању ово кривично дело, уједначена примена кривичних санкција према свим извршиоцима.

- Из праксе, како своје, тако и колега, као и на основу начина поступања судова, долазимо до ситуације да се из овог кривичног дела остварује различита казнена политика, а због чега је то тако, ја не могу да одгонетнем. Не мислим ту само на суд у Кикинди, него и на остале који се баве овом проблематиком - приметио је Тодоровић и нагласио да се особе која се пребацују преко границе могу сматрати лицима која нису жртве овог кривичног дела, што по његовом мишљењу није логично, с обзиром на начин извршења.

- У ставу 3 овог члана се каже да ће се посебно казнити онај ко врши пребацивање лица преко границе и тиме угрози здравље и животе тих лица. Свако има право на надокнаду штете за претрпљени страх, међутим овим кривичним делом се то не омогућује лицима која се пребацују преко границе. Такав недостатак је озбиљан и то спречава доказивање. Ако би овде жртве имале могућност надокнаде, сигурно би много боље сарађивале са органима гоњења, пре свега са тужилаштвом, у смислу пружања адекватних, квалитетних доказа за откривање овог кривичног дела - објаснио је Тодоровић и додао да ће ускоро, након одређених измена кривичног законика, бити измењени и делови члана 350, што ће значити веће запрећене казне за ова кривична дела.

Докази - велики проблем

Прикупљање доказа за ово кривично дела представља велик проблем, будући да сведоци најчешће пре истраге напусте земљу, а заменик тужиоца Миљановић је објаснио да је стари Законик о кривичном поступку предвиђао могуност да се пред судијом изврши саслушање сведока, особа која се илегално преводе преко границе, док још увек нема осумњиченог, а ти искази могли су да се користе у кривичном поступку када се извршилац открије.

- У новом Законику о кривичном поступку таква могућност не постоји, што је озбиљан проблем у прикупљању доказа, па се сада иде на обезбеђивање осумњичених што пре, како би имали браниоца и како би те мигранте могли да саслушамо док су још увек у Србији, па се довијамо на све могуће начине да их задржимо ту што дуже. Искористимо и то време што проведу у затвору због прекршаја да их саслушамо о кривичном поступку - истакао је Миљановић.

Суткиња Вукашиновић се надовезала на искуства тужилаштва, рекавши да је сада улога суда лакша, јер док предмет стигне на суд, докази су прибављени.

- Раније се спроводио и поступак у коме су прибављани докази, односно искази тих лица. Дакле, кад код нас дође предмет, ми већ имамо прибављен доказ, а странке, тужилаштво и одбрана, уважавајући све ове тешкоће које је колега Миљановић изнео, су сагласне да се ти искази читају, јер сви знамо да тих људи више нема овде -  додала је Вукашиновић. 

Уредник “Кикиндских” Жељко Бодрожић је, из угла новинара, потврдио да и ова, попут осталих кривичних дела, често служе за подизање тиража и гледаности, и многи медији немају сензибилитета ни према жртвама. 

- Имамо прилику да у таблоидима видимо кратко, бомбастично и у суштини нејасно извештавање на ову тему. У данашње време, када тражимо већа права, када од државних органа захтевамо доступност информација од јавног значаја, истовремено све више наших колега, ако их тако можемо назвати, злоупотребљава простор слободе који добија. Дакле, и ова кривична дела налазе се на страницама новина као површно обрађена тема и једноставно наше колеге интересује кривично дело до те мере да виде ко је оптужен и да ли се ту неко може провући кроз блато. Због тога се државни органи у малим срединама све више затварају и то нам доноси тешкоће у раду - изјавио је Бодрожић и додао да је улога медија важна, пре свега због одговорног извештавања, уз поштовање професионалних и етичких принципа, тако да се ни на који начин не угрози кривични поступак, нити претпоставка невиности осумњичених и оптужених.

Менаџерка пројекта Милица Милић објаснила је да је пројекат осмишљен и спроводи се како би се остварила боља сарадња медија и институција када је реч о извештавању о кривичним поступцима. Циљ је да се и једна и друга професија заштите, а да истовремено јавност добије релевантну информацију. 

Учесници су покушали и да одгонетну зашто је и поред разбуктавања мигрантске кризе број ових кривичних дела у опадању, а по ономе што се чуло може се закључити да у последње две године са Блиског истока бежи сиротиња која нема новца за подмићивање кријумчара, као и да је и жица, коју је поставила мађарска власт скоро целом дужином границе између Србије и Мађарске, одвратила неке од илегалног преласка, али у много мањој мери него што би то желеле да представе мађарске власти.

Феномен “тамних бројки”

Правничка струка истиче да се недозвољен прелазак државне границе и кријумчарење људи налази у зони тзв. тамних бројки.

- Ово кривично дело је од оних кривичних дела који има феномен тзв. тамних бројки, односно феномен “ледене коцке”. Види се само оно што се открије, а по неким проценама две трећине кривичних дела никада не буде откривено нити процесуирано - изјавио је адвокат Драган Тодоровић.

Изостали представници кикиндске полиције

До сада су одржана три округла стола у оквиру овог пројекта, у Врању, Пријепољу и Лозници, и на свим су били присутни челни људи локалног суда, тужилаштва и полиције. Било је предвиђено да и у дискусији у Мокрину учествују представници кикиндске Полицијске управе, али нажалост, они се нису појавили, пошто нису добили дозволу из Министарства унутрашњих послова?!

 

Е. К.

 

EU zastava Članak je objavljen u okviru projekta Nezavisno novinarstvo za nezavisno sudstvo koji finansira Evropska unija (preko Delegacije EU u Srbiji) u okviru Medijskog programa 2014. Objavljivanje ovog članka omogućeno je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost nedeljnika Vranjske, Polimlje, Kikindske, Lozničke i YUCOM-a i ne odražavaju mišljenja i stavove Evropske unije.

 

 

Колумна

новембар 10, 2018 110

НАШИ СМО - Звездано

 Оно што се десило у уторак вече на Маракани, доказује да су чуда могућа. Када кажем чуда, као “окорели” партизановац (а то сам постао пре више од четири и по деценије сасвим случајно, када ме комшија питао за кога навијам и ја као из топа одговорио…
нов 03, 2018 202

НАШИ СМО - Овце

Све има своје границе, али је изгледа она нашег срозавања ипак недостижна. Кад год поштен човек помисли нема даље, од овога часа морамо се пренути, подвући црту и почети повратак на колосек нормале, ми још више склизнемо. Велика већина, она што мисли да ништа не може да се поправи па неће ни на…
окт 27, 2018 245

НАШИ СМО - Јавни интерес

Како год да покушате да дефинишете јавни интерес, он се на крају сведе на опште добро. Може се врло лако утврдити шта је јавни интерес у привреди, здравству, култури, спорту, политици, медијима, при чему се треба држати само неколико начела - равноправности, доступности, демократичности,…
окт 20, 2018 428

НАШИ СМО - Диду - лид(л)у - даду

Када бих рекао да сам противник доласка страних инвеститора у Србију, лагао бих, као и да ме не занима шта то нуде светски трговински ланци, произвођачи познатих одевних предмета или обуће, музичких инстумената и технике. То је све ОК и потпуно ми одговара што у пречнику од 300 метара већ имам…
окт 13, 2018 491

НАШИ СМО - Дување

Деца до 16 година не могу без пратње одраслих да се крећу напољу од 22 часа у зимском, односно након поноћи у летњем периоду. Координационо тело за борбу против насиља у основним и средњим школама предложило је нове мере за сузбијање вршњачког насиља, а издваја се ова која је својеврсни полицијски…

Репортажа

окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…
авг 26, 2018

МЕЂУНАРОДНИ ЕКОЛОШКИ КАМП “У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ” - Кад је чиста, природа је лепша

Волонтери из неколико европских земаља до четвртка ће чистити и уређивати делове Тршића,…
авг 01, 2018

ИЗ ПРАКСЕ ОТОРИНОЛАРИНГОЛОГА - Коштица у носу, бели лук у уху

Незнање, сујеверје и срамота због болести три су фактора која доводе до тога да се људи…
јул 25, 2018

ЛОЗНИЧАНИН БРАНКО БИБЕРЧИЋ - Сликар из стаклорезачке радње

Пре почетка човек мора да има целу слику у глави, мора да зна шта хоће јер преправке…
јул 18, 2018

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

Професор физичког васпитања и спорта, специјалиста струковни физиотерапеут, шихан -…
јул 03, 2018

ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе,…
јун 18, 2018

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА - Руска љубав крунисана браком

Десети јунски дан 2018. остаће за Андреја Посисејева и Светлану Котлигину, заљубљене…
јун 02, 2018

НА ЛОЗНИЧКИМ ПЛАЖАМА - На Дрини лето пре лета

Температура која је ових дана права летња и креће се око тридесетог подеока на…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"