СРЕТЕЊСКИ УСТАВ - Искорак велики и за Европу

Доношењем Сретењског устава народ и властела супротставили су се апсолутној владавини једног човека и утрли пут модерно уређеној земљи у којој је власт ограничена законом, а људске слободе загарантоване. Овакав Устав био је превише либералан за водеће силе тог доба па је укинут  после само месец дана    

Милош Обреновић остао је упамћен у националној историји као мудар државник, али исто тако и као апсолутиста под којим, како је говорио Вук Караџић, никоме нису били обезбеђени ни живот, ни част, ни имање. Ипак, такав владар остао је упамћен и по доношењу једног од најлибералнијих устава у Европи тог доба. Није то, наравно, био његов избор него уступак пред побуњеницима које је предводио кнез Милета Радојевић. Била је то шеста буна против Милоша од 1817. али и најорганизованија. Избила је у јануару 1835. када су побуњеници  заузели Јагодину и Крагујевац, кнежев двор је одбрањен, али само споља - унутра је био уздрман подршком коју су побуњеницима дали кнегиња Љубица и најмлађи Милошев брат Јеврем.  Била је то једна од ретких великих побуна у нашој историји без проливене крви. Кнез је пристао на сазивање Велике Народне скупштине и доношење устава у року од месец дана. По узору на уставе Белгије и Француске за смо двадесетак дана, кнежев секретар Димитрије Давидовић написао је текст „Устава Књажевства Сербије“.

Предлог тог документа представљен је Великој Народној Скупштини која је заседала у Крагујевцу од 14. до 16. фебруара 1835. године. Чинило ју је око три хиљаде посланика, а њен рад пратило је и неколико хиљада грађана пошто је одржавана у црквеној порти.  Другог дана заседања, 15. фебруара, Србија је добила Устав, а кнез је приредио велико славље, иако му, сасвим сигурно, није било до тога. Наиме, Устав је прописивао поделу власти на “законодатељну, законоизвршитељну и судску”. Законодавна и извршна власт припадале су кнезу и Државном савету, а судска независним судовима. Постојало је и шест министарстава (за спољне послове, финансије, војску, унутрашња дела, просвету и правду) на чијем су челу били чланови Државног савета. Законе су заједнички доносили кнез и Државни савет по јасно регулисном поступку. Кнез је могао да одбије закон, али ако би га Савет три пута поновио, он је морао да га прихвати. Народна скупштина није имала законодавну власт, али је одлучивала о порезима и о задуживању државе.

Устав је гарантовао једнакост грађана пред законом, слободу кретања и рада, слободу вероисповести. Милош је тада изгубио могућност да и даље суди и пресуђује како је хтео пошто је Устав јасно прописао да нико није могао не само да буде кажњен мимо закона него ни да није могао да буде задржан у затвору дуже од три дана, без образложења. Сретењски устав заштитио је и имовину сваког појединца. Тако је чувеним чланом 119 прописано: “Имање сваког Србина, било како му драго, јест неприкосновено. Ко се покуси самовољно дирнути у туђе добро и имање или присвојити га или окрњити, онај ће се сматрати за нарушитеља опште народне безбедности, био он ко му драго и од куд му драго”. Такође Устав је штитио и чиновнике од самовоље владара тако што су била регулисана њихова права и обавезе, а међу 14 глава неке су регулисале питања везана за цркву, али изглед државних симбола.

И док се народ радовао оваквом Уставу који га је штитио од самовољног владара, и колико се њихови потомци и данас њиме могу дичити, велике силе тог доба нису одобравале толику слободоумност. За Цариград српски Устав је био опасан као “заразителна конституција”, а слично се могло чути у  Русији и Аустрији. Замерали су превелика овлашћења Савета, тако да је кнезу остало власти колико и сеоском кмету, али указивали су и на недовољна овлашћења Скупштине и неписменост посланика. Може бити да се мудри Милош томе и надао и да је рачунајући на такав исход и прихватио без великог противљења доношење модерног устава. Само месец дана по доношењу, Устав је укинут 17. марта 1835. године. Већ у априлу почеле су припреме за доношење новог Устава, али без Димитрија Давидовића који је протеран из службе.  Нацрт тог устава је узет је за основу устава који ће у виду султанског хатишерифа бити издат 10. децембра 1838.

 

Сви устави Србије

Од 1835. када је донет Сретењски устав, који је утро пут модерној држави, Србија је 12 пута мењала свој највиши правни акт. Четвртим хатишерифом, који је Порта издала 1838. као Турски устав, за Провинцију Србију, укинут је апсолутизам кнеза Милоша и успостављен Савет као експонент турских интереса у Србији.

На Великој народној скупштини у Крагујевцу 1869. усвојен Устав Кнежевине Србије, Намеснички устав, којим је први пут у Србији уведен представнички систем власти. Уставом из 1889. године донет је Устав Краљевине Србије којим је установљена паламентарна монархија и гарантована лична и политичка права грађана.

Октроисаним уставом1901, први пут је уведен дводомни систем, Сенат и Скупштина, а донет је после државног удара краља Александра.

Устав из 1901. укинут је 1903. када су распуштени Сенат и Државни савет. Два дана касније краљевом прокламацијом поново је враћен на снагу.

Уставотворна скупштина 1921. усвојила је Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенца, познатији као Видовдански устав. Краљ Александар Карађорђевић октроисао је нови устав 1931. којим је уведен режим ограничене уставности. Уведен Сенат, као други дом народног представништва.

Први Устав Народне Републике Србије, донет је 1947, када је наглашен републикански облик уређења  а уставом из  1963,  Србија је постала  социјалистичка демократска заједница народа Србије, заснована на власти радног народа и самоуправљању и са  две аутономне покрајине, Војводином и Косовом и Метохијом.

У фебруару 1974. донет је нови устав којим су аутономним покрајинама Војводини и Косову дата  широка  овлашћења.

Уставом из 1990. уведен је вишепартијски систем, покрајине су изгубиле атрибуте државности, а Метохија је поново стала уз Косово.

Уставним променама из 2006. положај Косова и Метохије наглашен је преамбулом, а уведено је и више независних институција. 

З. В.

 

Колумна

новембар 10, 2018 111

НАШИ СМО - Звездано

 Оно што се десило у уторак вече на Маракани, доказује да су чуда могућа. Када кажем чуда, као “окорели” партизановац (а то сам постао пре више од четири и по деценије сасвим случајно, када ме комшија питао за кога навијам и ја као из топа одговорио…
нов 03, 2018 204

НАШИ СМО - Овце

Све има своје границе, али је изгледа она нашег срозавања ипак недостижна. Кад год поштен човек помисли нема даље, од овога часа морамо се пренути, подвући црту и почети повратак на колосек нормале, ми још више склизнемо. Велика већина, она што мисли да ништа не може да се поправи па неће ни на…
окт 27, 2018 246

НАШИ СМО - Јавни интерес

Како год да покушате да дефинишете јавни интерес, он се на крају сведе на опште добро. Може се врло лако утврдити шта је јавни интерес у привреди, здравству, култури, спорту, политици, медијима, при чему се треба држати само неколико начела - равноправности, доступности, демократичности,…
окт 20, 2018 428

НАШИ СМО - Диду - лид(л)у - даду

Када бих рекао да сам противник доласка страних инвеститора у Србију, лагао бих, као и да ме не занима шта то нуде светски трговински ланци, произвођачи познатих одевних предмета или обуће, музичких инстумената и технике. То је све ОК и потпуно ми одговара што у пречнику од 300 метара већ имам…
окт 13, 2018 493

НАШИ СМО - Дување

Деца до 16 година не могу без пратње одраслих да се крећу напољу од 22 часа у зимском, односно након поноћи у летњем периоду. Координационо тело за борбу против насиља у основним и средњим школама предложило је нове мере за сузбијање вршњачког насиља, а издваја се ова која је својеврсни полицијски…

Репортажа

окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…
авг 26, 2018

МЕЂУНАРОДНИ ЕКОЛОШКИ КАМП “У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ” - Кад је чиста, природа је лепша

Волонтери из неколико европских земаља до четвртка ће чистити и уређивати делове Тршића,…
авг 01, 2018

ИЗ ПРАКСЕ ОТОРИНОЛАРИНГОЛОГА - Коштица у носу, бели лук у уху

Незнање, сујеверје и срамота због болести три су фактора која доводе до тога да се људи…
јул 25, 2018

ЛОЗНИЧАНИН БРАНКО БИБЕРЧИЋ - Сликар из стаклорезачке радње

Пре почетка човек мора да има целу слику у глави, мора да зна шта хоће јер преправке…
јул 18, 2018

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

Професор физичког васпитања и спорта, специјалиста струковни физиотерапеут, шихан -…
јул 03, 2018

ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе,…
јун 18, 2018

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА - Руска љубав крунисана браком

Десети јунски дан 2018. остаће за Андреја Посисејева и Светлану Котлигину, заљубљене…
јун 02, 2018

НА ЛОЗНИЧКИМ ПЛАЖАМА - На Дрини лето пре лета

Температура која је ових дана права летња и креће се око тридесетог подеока на…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"