СРЕТЕЊСКИ УСТАВ - Искорак велики и за Европу

Доношењем Сретењског устава народ и властела супротставили су се апсолутној владавини једног човека и утрли пут модерно уређеној земљи у којој је власт ограничена законом, а људске слободе загарантоване. Овакав Устав био је превише либералан за водеће силе тог доба па је укинут  после само месец дана    

Милош Обреновић остао је упамћен у националној историји као мудар државник, али исто тако и као апсолутиста под којим, како је говорио Вук Караџић, никоме нису били обезбеђени ни живот, ни част, ни имање. Ипак, такав владар остао је упамћен и по доношењу једног од најлибералнијих устава у Европи тог доба. Није то, наравно, био његов избор него уступак пред побуњеницима које је предводио кнез Милета Радојевић. Била је то шеста буна против Милоша од 1817. али и најорганизованија. Избила је у јануару 1835. када су побуњеници  заузели Јагодину и Крагујевац, кнежев двор је одбрањен, али само споља - унутра је био уздрман подршком коју су побуњеницима дали кнегиња Љубица и најмлађи Милошев брат Јеврем.  Била је то једна од ретких великих побуна у нашој историји без проливене крви. Кнез је пристао на сазивање Велике Народне скупштине и доношење устава у року од месец дана. По узору на уставе Белгије и Француске за смо двадесетак дана, кнежев секретар Димитрије Давидовић написао је текст „Устава Књажевства Сербије“.

Предлог тог документа представљен је Великој Народној Скупштини која је заседала у Крагујевцу од 14. до 16. фебруара 1835. године. Чинило ју је око три хиљаде посланика, а њен рад пратило је и неколико хиљада грађана пошто је одржавана у црквеној порти.  Другог дана заседања, 15. фебруара, Србија је добила Устав, а кнез је приредио велико славље, иако му, сасвим сигурно, није било до тога. Наиме, Устав је прописивао поделу власти на “законодатељну, законоизвршитељну и судску”. Законодавна и извршна власт припадале су кнезу и Државном савету, а судска независним судовима. Постојало је и шест министарстава (за спољне послове, финансије, војску, унутрашња дела, просвету и правду) на чијем су челу били чланови Државног савета. Законе су заједнички доносили кнез и Државни савет по јасно регулисном поступку. Кнез је могао да одбије закон, али ако би га Савет три пута поновио, он је морао да га прихвати. Народна скупштина није имала законодавну власт, али је одлучивала о порезима и о задуживању државе.

Устав је гарантовао једнакост грађана пред законом, слободу кретања и рада, слободу вероисповести. Милош је тада изгубио могућност да и даље суди и пресуђује како је хтео пошто је Устав јасно прописао да нико није могао не само да буде кажњен мимо закона него ни да није могао да буде задржан у затвору дуже од три дана, без образложења. Сретењски устав заштитио је и имовину сваког појединца. Тако је чувеним чланом 119 прописано: “Имање сваког Србина, било како му драго, јест неприкосновено. Ко се покуси самовољно дирнути у туђе добро и имање или присвојити га или окрњити, онај ће се сматрати за нарушитеља опште народне безбедности, био он ко му драго и од куд му драго”. Такође Устав је штитио и чиновнике од самовоље владара тако што су била регулисана њихова права и обавезе, а међу 14 глава неке су регулисале питања везана за цркву, али изглед државних симбола.

И док се народ радовао оваквом Уставу који га је штитио од самовољног владара, и колико се њихови потомци и данас њиме могу дичити, велике силе тог доба нису одобравале толику слободоумност. За Цариград српски Устав је био опасан као “заразителна конституција”, а слично се могло чути у  Русији и Аустрији. Замерали су превелика овлашћења Савета, тако да је кнезу остало власти колико и сеоском кмету, али указивали су и на недовољна овлашћења Скупштине и неписменост посланика. Може бити да се мудри Милош томе и надао и да је рачунајући на такав исход и прихватио без великог противљења доношење модерног устава. Само месец дана по доношењу, Устав је укинут 17. марта 1835. године. Већ у априлу почеле су припреме за доношење новог Устава, али без Димитрија Давидовића који је протеран из службе.  Нацрт тог устава је узет је за основу устава који ће у виду султанског хатишерифа бити издат 10. децембра 1838.

 

Сви устави Србије

Од 1835. када је донет Сретењски устав, који је утро пут модерној држави, Србија је 12 пута мењала свој највиши правни акт. Четвртим хатишерифом, који је Порта издала 1838. као Турски устав, за Провинцију Србију, укинут је апсолутизам кнеза Милоша и успостављен Савет као експонент турских интереса у Србији.

На Великој народној скупштини у Крагујевцу 1869. усвојен Устав Кнежевине Србије, Намеснички устав, којим је први пут у Србији уведен представнички систем власти. Уставом из 1889. године донет је Устав Краљевине Србије којим је установљена паламентарна монархија и гарантована лична и политичка права грађана.

Октроисаним уставом1901, први пут је уведен дводомни систем, Сенат и Скупштина, а донет је после државног удара краља Александра.

Устав из 1901. укинут је 1903. када су распуштени Сенат и Државни савет. Два дана касније краљевом прокламацијом поново је враћен на снагу.

Уставотворна скупштина 1921. усвојила је Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенца, познатији као Видовдански устав. Краљ Александар Карађорђевић октроисао је нови устав 1931. којим је уведен режим ограничене уставности. Уведен Сенат, као други дом народног представништва.

Први Устав Народне Републике Србије, донет је 1947, када је наглашен републикански облик уређења  а уставом из  1963,  Србија је постала  социјалистичка демократска заједница народа Србије, заснована на власти радног народа и самоуправљању и са  две аутономне покрајине, Војводином и Косовом и Метохијом.

У фебруару 1974. донет је нови устав којим су аутономним покрајинама Војводини и Косову дата  широка  овлашћења.

Уставом из 1990. уведен је вишепартијски систем, покрајине су изгубиле атрибуте државности, а Метохија је поново стала уз Косово.

Уставним променама из 2006. положај Косова и Метохије наглашен је преамбулом, а уведено је и више независних институција. 

З. В.

 

Колумна

септембар 14, 2018 331

НАШИ СМО - Наставник

Наставник биологије из Косовске Каменице Богољуб Милошевић објавио је на друштвеним мрежама писану изјаву у којој тврди да не жели да иде на митинг председника Александра Вучића у Косовској Митровици, јер не подржава његову политику. Милошевић је касније…
сеп 08, 2018 282

НАШИ СМО - Носталгија?

Прошле су тачно три деценије од када се огласило последње школско звоно и када је моја генерација гимназијалаца изашла из својих клупа. Шта се све до данас издешавало, тешко да се може спаковати у десетине романа или филмова, али колико је све то брзо пролетело, схватио сам у понедељак када сам…
сеп 01, 2018 340

НАШИ СМО - Површност

Овај понедељак дочекала сам са стрепњом. Метеоролози су најавили кишу, а у мом случају то значи да морам да донесем веома важну одлуку - да ли ми је боље да ускочим у раскопани пут испред мог улаза или да покушам да прескочим шта се прескочити може на излоканој парковској стази која је у овом…
авг 25, 2018 326

НАШИ СМО - Бубрези

Како је лепо бити глуп, баш те боли шта ти раде, ко те лаже, ко те краде, о, како је лепо бити глуп. Ово је пре три и по деценије певао Бора Чорба и, нажалост, стихови су и данас актуелни, можда више него те 1982. Само је техника заглупљивања усавршена и веома безобзирна. Нема одавно рукавица и…
авг 18, 2018 315

НАШИ СМО - Танго

Колико је пута до сада код нас, али и на светском нивоу, рокенрол доказао да је јачи од свих политичких покрета, да може оно што политичари неће или не желе да ураде, иако нас непрестано, што им је и у опису посла, убеђују у супротно, не бих да набрајам, али од Вудстока и деце цвећа, преко “Лајв…

Репортажа

авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…
авг 26, 2018

МЕЂУНАРОДНИ ЕКОЛОШКИ КАМП “У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ” - Кад је чиста, природа је лепша

Волонтери из неколико европских земаља до четвртка ће чистити и уређивати делове Тршића,…
авг 01, 2018

ИЗ ПРАКСЕ ОТОРИНОЛАРИНГОЛОГА - Коштица у носу, бели лук у уху

Незнање, сујеверје и срамота због болести три су фактора која доводе до тога да се људи…
јул 25, 2018

ЛОЗНИЧАНИН БРАНКО БИБЕРЧИЋ - Сликар из стаклорезачке радње

Пре почетка човек мора да има целу слику у глави, мора да зна шта хоће јер преправке…
јул 18, 2018

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

Професор физичког васпитања и спорта, специјалиста струковни физиотерапеут, шихан -…
јул 03, 2018

ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе,…
јун 18, 2018

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА - Руска љубав крунисана браком

Десети јунски дан 2018. остаће за Андреја Посисејева и Светлану Котлигину, заљубљене…
јун 02, 2018

НА ЛОЗНИЧКИМ ПЛАЖАМА - На Дрини лето пре лета

Температура која је ових дана права летња и креће се око тридесетог подеока на…
мај 13, 2018

У ЉУБОВИЈИ ОДРЖАН 11. ''ГАСТРО-ФЕСТИВАЛ'' - Кад замирише главна улица

У Љубовији је јуче одржан 11. Гастро-фестивал, манифестација која окупља учеснике из целе…
мај 08, 2018

БOЖИДAР ГAВРИЋ, ЧETИРИ ДEЦEНИJE У ВИСИНAMA - Из рингa нa димњaкe

Бoжидaр Гaврић вeћ вишe oд 40 гoдинa грaди и рaзгрaђуje димњaкe ширoм бившe Jугoслaвиje,…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"