fbpx

СРЕТЕЊСКИ УСТАВ - Искорак велики и за Европу

Доношењем Сретењског устава народ и властела супротставили су се апсолутној владавини једног човека и утрли пут модерно уређеној земљи у којој је власт ограничена законом, а људске слободе загарантоване. Овакав Устав био је превише либералан за водеће силе тог доба па је укинут  после само месец дана    

Милош Обреновић остао је упамћен у националној историји као мудар државник, али исто тако и као апсолутиста под којим, како је говорио Вук Караџић, никоме нису били обезбеђени ни живот, ни част, ни имање. Ипак, такав владар остао је упамћен и по доношењу једног од најлибералнијих устава у Европи тог доба. Није то, наравно, био његов избор него уступак пред побуњеницима које је предводио кнез Милета Радојевић. Била је то шеста буна против Милоша од 1817. али и најорганизованија. Избила је у јануару 1835. када су побуњеници  заузели Јагодину и Крагујевац, кнежев двор је одбрањен, али само споља - унутра је био уздрман подршком коју су побуњеницима дали кнегиња Љубица и најмлађи Милошев брат Јеврем.  Била је то једна од ретких великих побуна у нашој историји без проливене крви. Кнез је пристао на сазивање Велике Народне скупштине и доношење устава у року од месец дана. По узору на уставе Белгије и Француске за смо двадесетак дана, кнежев секретар Димитрије Давидовић написао је текст „Устава Књажевства Сербије“.

Предлог тог документа представљен је Великој Народној Скупштини која је заседала у Крагујевцу од 14. до 16. фебруара 1835. године. Чинило ју је око три хиљаде посланика, а њен рад пратило је и неколико хиљада грађана пошто је одржавана у црквеној порти.  Другог дана заседања, 15. фебруара, Србија је добила Устав, а кнез је приредио велико славље, иако му, сасвим сигурно, није било до тога. Наиме, Устав је прописивао поделу власти на “законодатељну, законоизвршитељну и судску”. Законодавна и извршна власт припадале су кнезу и Државном савету, а судска независним судовима. Постојало је и шест министарстава (за спољне послове, финансије, војску, унутрашња дела, просвету и правду) на чијем су челу били чланови Државног савета. Законе су заједнички доносили кнез и Државни савет по јасно регулисном поступку. Кнез је могао да одбије закон, али ако би га Савет три пута поновио, он је морао да га прихвати. Народна скупштина није имала законодавну власт, али је одлучивала о порезима и о задуживању државе.

Устав је гарантовао једнакост грађана пред законом, слободу кретања и рада, слободу вероисповести. Милош је тада изгубио могућност да и даље суди и пресуђује како је хтео пошто је Устав јасно прописао да нико није могао не само да буде кажњен мимо закона него ни да није могао да буде задржан у затвору дуже од три дана, без образложења. Сретењски устав заштитио је и имовину сваког појединца. Тако је чувеним чланом 119 прописано: “Имање сваког Србина, било како му драго, јест неприкосновено. Ко се покуси самовољно дирнути у туђе добро и имање или присвојити га или окрњити, онај ће се сматрати за нарушитеља опште народне безбедности, био он ко му драго и од куд му драго”. Такође Устав је штитио и чиновнике од самовоље владара тако што су била регулисана њихова права и обавезе, а међу 14 глава неке су регулисале питања везана за цркву, али изглед државних симбола.

И док се народ радовао оваквом Уставу који га је штитио од самовољног владара, и колико се њихови потомци и данас њиме могу дичити, велике силе тог доба нису одобравале толику слободоумност. За Цариград српски Устав је био опасан као “заразителна конституција”, а слично се могло чути у  Русији и Аустрији. Замерали су превелика овлашћења Савета, тако да је кнезу остало власти колико и сеоском кмету, али указивали су и на недовољна овлашћења Скупштине и неписменост посланика. Може бити да се мудри Милош томе и надао и да је рачунајући на такав исход и прихватио без великог противљења доношење модерног устава. Само месец дана по доношењу, Устав је укинут 17. марта 1835. године. Већ у априлу почеле су припреме за доношење новог Устава, али без Димитрија Давидовића који је протеран из службе.  Нацрт тог устава је узет је за основу устава који ће у виду султанског хатишерифа бити издат 10. децембра 1838.

 

Сви устави Србије

Од 1835. када је донет Сретењски устав, који је утро пут модерној држави, Србија је 12 пута мењала свој највиши правни акт. Четвртим хатишерифом, који је Порта издала 1838. као Турски устав, за Провинцију Србију, укинут је апсолутизам кнеза Милоша и успостављен Савет као експонент турских интереса у Србији.

На Великој народној скупштини у Крагујевцу 1869. усвојен Устав Кнежевине Србије, Намеснички устав, којим је први пут у Србији уведен представнички систем власти. Уставом из 1889. године донет је Устав Краљевине Србије којим је установљена паламентарна монархија и гарантована лична и политичка права грађана.

Октроисаним уставом1901, први пут је уведен дводомни систем, Сенат и Скупштина, а донет је после државног удара краља Александра.

Устав из 1901. укинут је 1903. када су распуштени Сенат и Државни савет. Два дана касније краљевом прокламацијом поново је враћен на снагу.

Уставотворна скупштина 1921. усвојила је Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенца, познатији као Видовдански устав. Краљ Александар Карађорђевић октроисао је нови устав 1931. којим је уведен режим ограничене уставности. Уведен Сенат, као други дом народног представништва.

Први Устав Народне Републике Србије, донет је 1947, када је наглашен републикански облик уређења  а уставом из  1963,  Србија је постала  социјалистичка демократска заједница народа Србије, заснована на власти радног народа и самоуправљању и са  две аутономне покрајине, Војводином и Косовом и Метохијом.

У фебруару 1974. донет је нови устав којим су аутономним покрајинама Војводини и Косову дата  широка  овлашћења.

Уставом из 1990. уведен је вишепартијски систем, покрајине су изгубиле атрибуте државности, а Метохија је поново стала уз Косово.

Уставним променама из 2006. положај Косова и Метохије наглашен је преамбулом, а уведено је и више независних институција. 

З. В.

Колумна

јануар 18, 2020 303

НАШИ СМО - Распродаја

Баш ме занима како ви, обични грађани, главни финансијери политичких странака гледате на могућност распродаје изборног цензуса са пет на три одсто. Један водитељ режимски настројене телевизије, наследнице покојне добре телевизије, рекао је у разговору са…
јан 11, 2020 358

НАШИ СМО - Обећања

Време око Нове године вероватно је период када људи дају највише обећања, себи или другима. Тада се обично зарекнемо да од почетка нове више нећемо пушити, пити, лагати, варати, превише јести, смршати... (попунити по жељи) и слично. Или нам други обећавају, најчешће политичари, шта нас чека у…
дец 28, 2019 1058

НАШИ СМО - Гнездо

Дачић је понудио Вучићу да заједно иду на изборе и то је било сасвим очекивано. Инфериорност СПС-а у том односу видљива од самог почетка, ако изузмемо критичке изјаве Бранка Ружића, пре него што је постао министар, водила је управо ка овоме - да некада најмоћнија странка у држави сада стоји у реду…
дец 21, 2019 694

НАШИ СМО - Икебана

Слика коју често можемо видети на ТВ екранима када се обраћају политичари износећи најновије информације, објашњена или ставове странке којој припадају је она на којој иза њихових леђа стоји читава свита насмејаних или забринутих лица, партијских сабораца који су ту да попут сенке и живог зида…
дец 14, 2019 905

НАШИ СМО - Стварно никадa

Живот нема репризу, мада се већина нас понаша као да је има. Време је немогуће вратити, а ипак га трошимо бахато као да можемо дане и године премотати у рикверц. Цуре нам деценије неповратно, стиже будућност о којој, чини се, мало ко размишља, а утисак је да оне које који о томе мисле нико не узима…

Репортажа

јан 20, 2020

ВЕРА АЛЕКСИЋ ИЗ ГРНЧАРЕ - Последњи јорганџија

За израду једног јоргана ако га једна особа шије, потребно је седам, осам сати рада, каже…
јан 15, 2020

РУКОТВОРИНЕ МИЛОЈКЕ ЛАЛОВИЋ - Патофне из Тршића стигле до Мексика

Ваљана вуна пружа неограничене могућности за рад и граница је само машта, каже вредна…
јан 04, 2020

МИРОСЛАВ МАРКОВИЋ, СТУДЕНТ И ФУДБАЛЕР У САД - Нигде није као на Балкану

Одличном студенту фудбал је омогућио да студије настави у САД где усавршава информационе…
јан 01, 2020

''ПРИЂИ СРЦЕМ'' И ДЕСЕТИ ПУТ – Дан када се у свакоме пробуди дете

Лозница има тај један дан када се одрасли пробуде после новогодишњег дочека, а онда за…
дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…
нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…

Грми Ло

јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"