fbpx

ЈОВАН ПОПОВИЋ О СЛАВНОМ ОЦУ МИЋИ ПОПОВИЋУ - Мића је био дирнут признањем Лознице

Када је пре три деценије Лозница донела одлуку да за свог почасног грађанина прогласи академика Миодрага Мићу Поповића, сликара, филмског режисера, писца и ликовног критичара, признати уметник иза себе је већ имао значајну каријеру и низ признања. Ипак, сазнање да ће у родном граду понети ово звање посебно га је обрадовала

Предлог да се у част Миће Поповића отвори и легат, додатно је гануо и мотивисао знаменитог Лозничанина да у то име завешта нека од својих најзначајнијих уметничких дела. О тим данима на манифестацији “Мићини и Верини дани”, говорио је прошле седмице Мићин син Јован Поповић, драматург и један од аутора текста посвећеног српском сликару у 18. броју часописа за историјску културу Јадра “Призор”.

- У тексту који сам написао у најновијем броју, присетио сам се доба од пре тридесет година када је установљена ова спомен-галерија и колико је тај догађај значио мом покојном оцу. Заиста му је значио. У то доба је већ добио разна друга признања али му је ово прирасло за срце, вероватно из сентименталних разлога и због тога што се радило о Лозници, граду у којем се родио и провео рано детињство - казао је Јован Поповић.

У свом ауторском тексту је записао да је Мића Поповић већи део живота провео сликајући практично без престанка. Навео је пример да, док је телефонирао, слушалицу би држао левом руком, а десном је, и у таквим ситуацијама, цртао и правио крокије.

- Деценијама за свој рад није примио никакво друштвено признање или награду. Чак и када му је једна била додељена, на уручење је морао да сачека петнаестак година! Ова невесела ситуација драстично се променила током последње петине сликаревог живота. Одједном су награде и похвални осврти на Поповићево дело почели стизати са свих страна и са различитих адреса. Навикнут на живот без њих, уметник је нове околности прихватио са захвалношћу, али и са разумљивим (ауто)ироничним одмаком. Као сликарев син јединац могу да посведочим да је у оваквом Мићином понашању постојао један изузетак. Тај случај се догодио пре тридесет година када је покојни Милинко Жугић, тадашњи потпредседник општине лозничке, дошао у Поповићев атеље у Српској академији наука и уметности, да би сликару саопштио да је проглашен за почасног грађанина Лознице. Мића је остао дирнут и истински почаствован. Али, господин Жугић није дошао сам, стигао је у пратњи амбициозне, младе сликарке Снежане Нешковић Симић, која је старом академику предложила отварање спомен-галерије у Лозници. Идеју да један репрезентативан сегмент свог стваралаштва завешта родном граду, Мића је прихватио са одушевљењем - подсећа Јован Поповић.

Како је потврдио, предложена идеја брзо је и реализована па је те 1989. године песник и академик Матија Бећковић отворио легат Миће Поповића у Лозници, у кући Катића, на данашњем шеталишту у Улици Јована Цвијића. Већ после три године легат је допуњен и одабраним делима Мићине супруге, сликарке Вере Божичковић Поповић, тако да је уметнички брачни пар добио простор у коме су њихова дела чувана и сачувана од заборава.

- Јасно је да без напора и великог ентузијазма свих запослених у галерији и граду Лозници, легат не би успео да, током протеклих деценија, оствари своју основну функцију, која се огледа у представљању ликовних радова двају значајних српских уметника из друге половине прошлог века новој публици. Мислим пре свега на млађе генерације, ученике школа, чија сам запажања о изложеним делима, са великим задовољством, читао у књизи утисака постављеној у галерији. Такође, легат је гостима из иностранства омогућио увид у рад српског сликарског брачног пара. Нашој средини често не недостаје мара и бриге за сопствено културно наслеђе, али је, нажалост, оваква приљежност скоро редовно кратког даха. Не траје дуго. Галерија у Лозници јесте драгоцен и редак пример да се брига о уметничкој заоставштини може водити и на дужи низ година - навео је Јован Поповић  и додао да се у том смислу  предосећање и одлука његовог оца о уступању сопствених дела на чување родном граду, испоставила као мудра и далековида.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ИГОР МАРОЈЕВИЋ У ЛОЗНИЧКОЈ БИБЛИОТЕЦИ – Представио нову књигу „Туђине“

СИНОЋ У КЛУБУ „КОД МАЛИШЕ“ – Нова књига о српским филмовима

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

новембар 09, 2019 320

НАШИ СМО - Дипломе

У последње време кружи прича (не само у нашем граду, па не само ни у нашој држави, већ и у комшијским) да у фотографске радње све чешће долазе муштерије да се фотографишу за индекс! То не би било чудно да се пред објективима фото-апарата намештају свршени…
нов 02, 2019 1024

НАШИ СМО - Онај горе

Во се веже за рогове, а човек за реч. Тако је некада бар било. Данас волова још има, али све мање оних које се могу везати за реч. Не могу чак ни за реченицу јер причају такве глупости да је то невероватно, речи су им љигаве, као јегуље и нема тога ко ће их везати. Послушајте каква је данас…
окт 26, 2019 572

НАШИ СМО - Воденица

Председник београдске општине Стари град и градског одбора Странке слободе и правде Марко Бастаћ откривен је у царинском прекршају када је у земљу покушао да унесе више од дозвољених десет хиљада евра. Он је потом дао изјаву у којој је признао да је направио прекршај рекавши да је спреман да плати…
окт 21, 2019 538

НАШИ СМО - Анестезија

Да је медицина још мало узнапредовала и да је могуће глобалније применити неке медицинске процесе на народ, попут оних који се користе на појединачне пацијенте, онда би, можда, постојало и решење за излазак из бројних заблуда, лажи, проблема, нестабилних времена и непримерених владавина. Када би то…
окт 12, 2019 930

НАШИ СМО - Суноврат

Људи су некада позитивци, некада негативци, само што одавно не важи да добар момак увек побеђује. То више није правило и све више је негативаца који су, бар тако изгледа, победници, или бар дуго трају. У поодавно изгубљеном систему вредности они то не би били, али пошто је правда још спорија него…

Репортажа

нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"