fbpx

КУЛТУРА ИЗ АНДЕРГРАУНДА - Представљене књиге о женској снази

Књижара „Алиса у земљи књига“ и Удружење грађана „Паресија“ организовали су у среду још једно књижевно вече које је привукло пажњу лозничке публике и током којег су представљене две књиге издавачке куће „Клио“ из Београда. Обе су посвећене женама чији су животи били мотив за настајање романа, а реч је о књигама „Бакита“, француске списатељице Вероник Олми, и „Цила“, израелске књижевнице Јудит Кацир.

Домаћин програма у клубу „Малиша“, за који посетиоци све чешће кажу да је постао „андерграунд институција културе“, била је модераторка Дајана Ђедовић, док су о књигама говорили Сања Домазет, професорка Факултета политичких наука, књижевница, драмски писац и филмска сценаристкиња, Далибор Петровић, професор Саобраћајног факултета, стручњак за област друштвености у доба интернета (социологија интернета) и Зоран Хамовић, директор издавачке куће „Клио“.

- Обе су из едиције „Грал“, у којој су књиге биране и које нико други у нас не објављује. Прва „Бакита“ је биографија девојчице црнкиње која из Судана стиже до Италије и постаје светица. Бакита значи срећница на арапском, а она сама је због стресова и свега што јој се догађало, а отета је у Судану и продата у робље, заборавила и сопствено име. Поред свега, успела је да сачува идентитет. Љиљана Мирковић је ову књигу превела на посебан начин, суптилно и лепо, а роман је писан тако да вас обогати, узвиси, учини да се осећате боље док га читате и да вам пружи сазнања. У овој књизи нема много дијалога, иако је реч о ауторки која је стручњак управо за сценски говор и дијалоге – рекла је Сања Домазет

Вероник Олми је за Бакиту, роман посвећен Светој Ђузепини Бакити, 2017. године добила награду Фнак и При Патримуан и била у најужем избору за награде Гонкур и Фемина. О томе је говорио Зоран Хамовић објаснивши да се награда „Гонкур“ додељује најзначајнијим писцима и делима током једне године, а оцењују их писци који су у академији наука и они који имају највише не само француске, већ светске позорности када је реч о савременој литератури.

- „Гонкур“ је веома значајна награда коју Вероник Олми није добила. Била је у најужем избору, али су зато студенти, који такође бирају најбоља дела по свом мишљењу, сматрали да је међу понуђеним у ширем избору била најбоља и они су се определили за њу. То је учињено и у Бразилу и у Пољској – објаснио је Зоран Хамовић.

Далибор Петровић је истакао да су за онога ко се бави социологијом ове књиге право уживање јер откривају различите људе и две епохе.

- Код „Циле“ имамо причу Јеврејке из Русије која долази у Израел, заљубљује се у другог човека и доводи га у свој живот не остављајући првог мужа. Као стожер породице тражила је човека који ће је подржати. Током двадесет пет година Цила живи са Лазаром, са којим има петоро деце, и са својим десет година млађим љубавником Хананом. После Првог светског рата породица се често сели, а деца живе са двојицом очева. Управо је „чика Ханан“ онај који их одгаја, стара се о ниховом образовању и држи породицу на окупу – објаснио је Петровић.

Овај роман заснован је на мемоарима ауторкине прабаке и Ханановим белешкама, а Цила преплиће породичну причу о четири генерације са историјом Израела. Изашла је из Руске царевине и отишла у тадашњу Палестину, водила сиромашан живот, али била је упорна и основала породицу. Радила је неколико послова, била кројачица, водила обданиште и ресторан вегетаријанске хране. Роман је код нас објављен 2016. године, а неколико година раније у оригиналу на хебрејском. Као и „Бакита“, заснован је на истинитој причи и за ову књигу који су је прочитали кажу да је добар водич за упознавање Израела.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НОВЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ И ОБРАЗОВАЊЕ – Књига и таблет могу заједно

ВЕЧЕ СА ВЛАДИМИРОМ ТАБАШЕВИЋЕМ - Најмлађи добитник Нинове награде гостовао у Лозници

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

децембар 14, 2019 165

НАШИ СМО - Стварно никадa

Живот нема репризу, мада се већина нас понаша као да је има. Време је немогуће вратити, а ипак га трошимо бахато као да можемо дане и године премотати у рикверц. Цуре нам деценије неповратно, стиже будућност о којој, чини се, мало ко размишља, а утисак је да…
дец 07, 2019 287

НАШИ СМО - Бурлеска

Верујем да су многи пратећи аферу “Мегатренд” и саплитање Миће Јовановића помислили да би све то било смешно да није тужно. Мени је све у вези са том високошколском установом било отужно још од њеног оснивања, а сада ми је све гротескно смешно. Признајте да ли вам Мића, бар на моменте, делује као…
нов 30, 2019 341

НАШИ СМО - Шпијуноманија

Да којим случајем Душан Ковачевић почетком осамдесетих година није написао драму “Балкански шпијун”, која је 1984. добила и филмски облик, свакако би данас, после три и по деценије имао материјала за читав серијал. Толико врућих прича са сличном темом могле би достићи већи број епизода и од чувеног…
нов 23, 2019 1012

НАШИ СМО - Наши и ваши

За нас кажу да смо међу државама са најстаријим становништвом. Што се тиче година, вероватно, што се тиче зрелости, негде смо, чини ми се, на нивоу тинејџера кога разбија пубертет. Толико незрелости, нетрпељивости, искључивости, неспремности на уважавање туђег мишљења и става тешко да где има. Као…
нов 16, 2019 781

НАШИ СМО - Ципеле

Јована Вуковић, активисткиња организације “Једнакост”, рекла је гостујући на ТВ Н1 да би нападачи на И. В. у једној београдској пицерији уместо затворске казне требало да буду “кажњени” обавезом тромесечног волонтирања у некој ЛГБТ организацији, где би свакодневно сретали ЛГБТ особе и имали прилику…

Репортажа

дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…
нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"