fbpx
Previous Next

У ПОСЕТИ МУЗЕЈУ ЈАДРА - Трагом фотографија сачуваних у замрзивачу

Какав је даљи живот старих фотографија “Вискозе”, које су захваљујући породици Симић,  спасене и предате у Музеј Јадра, распитали смо се код кустоса етнолога Марије Шћекић Марковић, која се брине о њима, након што су извађене из старог замрзивача. -То су довољно добро документационо обрађене фотографије јер захваљујући текстовима испод њих можемо сазнати и ко је на њима - каже наша саговорница

Документи времена из не тако далеке прошлости, овековечени црно-белим фотографијама, које су неким чудом завршиле у замрзивачу и ту стајали док их недавно случајно нису пронашли Златко и Сања Симић из Лознице, данас су на безбедном месту, у фази су “пеглања” јер су годинама биле уролане, а у догледно време биће доступне и посетиоцима Музеја Јадра. Ту су фотографије предате на иницијативу Оливере Прелевић Танасић, која их је преузела од своје бивше ученице и тако помогла да један део лозничке историје остане сачуван за будуће генерације. О вредним предметима бригу је преузела етнолог Марија Шћекић Марковић, кустос у лозничком музеју, која каже да овакви предмети имају изузетну вредност и значајни су за изучавања живота у овом крају, пре свега у периоду после Другог светског рата, током развоја општине која је од педесетих поистовећивана са гигантом “Вискозом”.

- Сачувано је 60 фотографија, различитих формата, за које претпостављамо да су биле део некакве изложбе јер испод већине постоје потписи откуцани писаћом машином. Поред визуелног доживљаја који изазива свака од њих, сами коментари исписани испод њих су духовити, информативи али и поприлично критички. Са неких можемо видети како је изгледала фабрика првих дана након пуштања у погон, како су радници били обучавани од стране “наших Јапанаца”, како пише испод једне, али и како се одвијао живот ван фабричког круга, од капије, преко паркинга и бициклане до центра Лознице, где су грађани чекали аутобуски превоз. То су довољно добро документационо обрађене фотографије јер захваљујући текстовима испод њих можемо сазнати и ко је на њима, а нама и јесу најбитнији људи - каже Марија Шкекић Марковић.

Она указује и на то како Музеј Јадра, иначе, долази до неких старих предмета, објашњавајући да људи, углавном, нису ни свесни да нешто из куће не треба бацати.

- Ми имамо потребу за предметима које људи сматрају тривијалним, а то може бити рачун за струју, фотографија са излета, прослава Осмог марта, Првомајски уранак или дочек Нове године, радничке рукавице, целофан, било који материјал, неки алат или калем вискозне свиле или неког другог “Вискозиног” производа, исечак од плате, бон из мензе или кућни сат, шерпа, успомена везана за овај крај, хаљина или нешто што су имали сви мушкарци или жене, радници у индустрији, качкет или униформа. На овим фотографијама видимо да је била уједначена социјалистичка мода, видимо женске торбице, ципеле, а људи често мисле погрешно и површно да је музеј место где се скупљају само предмети сеоске културе, само и искључиво ћилими, преслице, опанци, народна ношња, али не, ми скупљамо све оно што је било у међуратном, послератном и социјалистичком периоду јер је то период где још увек можемо да сачувамо нешто од пропадања. Време ће узети своје, а ти предмети се најмање чувају. То је генерација која је примила потрошачки менталитет а и било је много доступних ствари па ако би се нешто покварило или поцепало онда се више не би крпило или не би чувало дуго, за разлику од старих тканих предмета који су успомена на мајчин или бабин рад. Оно што су купили у робној кући, чим одради своје, онда се баци - објашњава наша саговорница и додаје да само захваљујући пронађеним фотографијама, за које се види да их је радио неко стручан, више неће морати да се за потребе различитих изложби или презентација скенирају фотографије из старих новина или књига.

Критика

- Поред тога што информишу о великим радним напорима, високом моралу, поштовању процедуре и раду по високим стандардима, ове фотографије имају и критику јер се на њима види како се на улици и паркингу испед фабрике продаје алкохол из флаше, види се да су радници самостално изградили бициклану за своја бицикла, али им управа није дозволила да их ту и одлажу. Остављали су их испред капије, а на неким фоткама се виде ролне целофана окачене управо на гуверналу или корпу. Види се друштвена критика која је тада била прихватљива а да нико није позиван на одговорност нити је санкционисан. Људи су указивали и на горуће проблеме - каже Марија Шћекић Марковић.

С. Пајић

Колумна

јун 15, 2019 233

НАШИ СМО - Одраз

Истраживање о равноправности полова, које су студенти друге године Факултета политичких наука спровели међу студентима београдских факултета, показало је да сваки четврти студент сматра да добацивање на улици девојкама није ништа страшно, трећина сматра да је…
јун 08, 2019 418

НАШИ СМО - Аутодеструкција

У обиљу вести којима смо бомбардовани сваког дана, мени су две привукле пажњу на посебан начин. Заправо, изазвале су осећај инфериорности у мени који ће боље разумети сви који су се сусрели са Јунговом теоријом колективно несвесног. Али да спустимо лопту, ево прве - Руска Федерација блокирала је,…
јун 01, 2019 493

НАШИ СМО - Сирене

Још увек ми у глави одзвања звук “шизеле”, која се некако баш у ово време последњи пут огласила у Лозници деведесет девете, најављујући ваздушну опасност и производећи у народу нову страхоту од НАТО снага, које су нас још од марта те године засипале бомбама. Можда не бих тај тренутак ни запамтио да…
мај 25, 2019 1007

НАШИ СМО - У фалшу

Можете ли да замислите да немате појма не само о именима и ликовима министара, него ни ко је премијер, а ко председник државе? Да вас није брига ко је први човек града, или општине, ко је у вашем граду коме кум, рођак, тетка, жена, љубавник, или љубавница. Да знате да ћете у болници, пред шалтером…
мај 18, 2019 861

НАШИ СМО - Бакшиш

Док сам недавно чекао на ред код фризера, од муштерије поред мене чујем причу о томе како живи на Западу, тачније у Бечу, где је стекао пензију и где је, како рече, срећан са својом супругом, мада су му и деца нашла ухлебљење у другим местима Аустрије. Исприча да је задовољан пензијом (није помињао…

Репортажа

јун 19, 2019

У ДОЊОЈ БОРИНИ - Оживели стогодишњу воденицу

Мештани се удружили и обновили воденицу која је тридесет година била закоровљена и…
јун 11, 2019

НА ГОДИШЊИЦУ СМРТИ СИНАНА САКИЋА - Загонетка грамофонске плоче

Прве јунске суботе навршило се годину дана од смрти Синана Сакића, једног од…
јун 09, 2019

ЕНГЛЕЗ СЕ ПОКРСТИО У ТРШИЋКОЈ ЦРКВИ - Брендон је сада Бранко

Брендон Вочерс (50), инструктор борилачких вештина из Енглеске, од прошле недеље је…
јун 09, 2019

НА УТАКМИЦИ У КОРЕНИТИ - Млада на центру, сватови у публици

Младенци Јован и Данијела улепшали почетак утакмице Слога и Хајдук у Коренити, а почетни…
јун 07, 2019

КОЗЈАЧАНИН ВИДОЈЕ ОБРАДОВИЋ У ПОБЕДНИЧКОМ ТИМУ НА “ЕУРОБОТУ” - Будућност је већ ту

У екипи најбољих роботичара на такмичењу “Еуробот 2019”, студената новосадског Факултета…
мај 23, 2019

МАРКО ВЕСЕЛИНОВИЋ ИЗ ЛОЗНИЦЕ - Самоуки мајстор за ножеве

Средњошколац Марко Веселиновић урадио је више од 200 ножева различитих димензија и…
феб 17, 2019

КУЛИНАРСКЕ ЧАРОЛИЈЕ ЈАСМИНЕ ПЕЈАНОВИЋ - Африканци одушевљени српском храном

Ванилице, купус кифле, кифлице са сиром, падобранци, чупавци са кокосом, принцес крофне,…
јан 23, 2019

РЕПУБЛИКА ТРБУШНИЦА – Идеја их коштала робије

Већ неко време се у шали говори да је Трбушница република, али због сличне идеје се пре…
јан 21, 2019

НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

Лозничанин Никола Рашевић, студент ФТН, од октобра ради у ЦЕРН-у, у Департману за…
јан 13, 2019

КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја

Лозничанин Младен Буразеровић, једини српски самурај, остварио је крајем прошле године…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"