МЕДИЈСКА КУЛТУРА - Таблоидизована стварност

Неприпремљена употреба интернета са собом носи велике ризике не само за младе, а информационо друштво у којем живимо тражи нова знања и зато је неопходно подићи ниво медијске писмености, а у томе би значајну улогу требало да игра школа. То, међутим, не би требало да буде само школски пројекат јер сви би требало да имамо свест о томе шта нам се може десити и шта другима можемо учинити на интернету и друштвеним мрежама

Београдска ''Библиотека плус'' и Новосадска новинарска школа приредили су данас у Гимназији ''Вук Караџић'' предавање о медијској култури намењено директорима, професорима и стручним сарадницима средњих школа. Неприпремљена употреба интернета са собом носи велике ризике не само за младе, а информационо друштво у којем живимо тражи нова знања и вештине.

- То не би требало да буде само школски пројекат јер сви би требало да имамо свест о томе шта нам се може десити и шта другима можемо учинити на интернету и друштвеним мрежама. Медијска писменост једног друштва не може се измерити као алфабетска, постоји обрнути јаз где су млади медијски вештији, а одрасли невештији, али размевање тога што се може пронаћи на интернету сигурно је, због искуства и знања, на страни одраслих – каже Мирољуб Радојковић, професор Факултета политичких наука у Београду.

Лозничка гимназија већ десетак година кроз ваннаставне активности ради на унапређењу медијске писмености ученика, а Зоран Хамовић, председник удружења ''Библиотека плус'', каже да је у томе и једна од најбољих.

- Неколико генерација младих имало је привилегију да се обучава и раније сазна о стварима које су данас актуелне и на нивоу државе и захваљујући чему се и уводи предмет медијска писменост. Трудимо се да створимо услове да млади, и не само они, веома добро разумеју како медији делују и шта од њих могу очекивати, али и шта од себе могу да очекују. Најлакше је окривити новинаре да нису нешто добро урадили, или државу да није нешто припремила јер грађани имају алиби да својим незнањем могу да оптужују друге. Ово је прилика да се са озбиљним знањем избегне та врста алибија и да грађани буду на добром путу разумевања света у којем живе – рекао је Хамовић.

Обичан грађанин нема довољно знања и вештина и није упућен у медијску писменост па му није лако да препозна шта се крија иза одређених информација, на који се начин оне обликују и како медији приступају њиховој селекцији, сматра др Маја Вукадиновић са београдског Факултета примењених уметности. Према њеном мишљењу, професори би кроз оваква усавршавања требало да буду спремни да критички вреднују медијске садржаје.

- Традиционални узори су својим знањем, вештинама и успeхом стицали углед и захваљујући њему постајали узори младих и свих осталих. Данас су звезде супермаркет културе медијски посредовани узори који, пре свега, излажу сопствену приватност желећи да зараде новац и постану славни. Они најчешће не поседују теленат, знање и квалитет и искључиво медијском присутношћу постоје у нашим животима. Медији су прилично одговорни за то, али нису само они. Умногоме од породичног васпитања и школе зависи који ће се узори промовисати и представити важнима. Ипак, велика је одговорност на медијима који најчешће пласирају забавне информације, стварност је таблоидизована, информације су тривијализоване и не постоји довољно озбиљних садржаја – објашњава Вукадиновићева.

Професор гимназије Мирко Марковић каже да је заинтересованост ученика за медије велика зато што их обилато користе, али зато што су технички потковани сматрају и да су медијски писмени. Гимназијалци кроз ваннаставне активности стичу знања не само као корисници медија него и као креатори медијских садржаја на школском сајту.

- То што смо досада радили и што ћемо радити надаље покушај је да допринесемо да наши ученици када изађу из гимназије буду медијски писмени. Њихова заинтересованост за медије је велика, али за медијску писменост половична јер верују да су већ медијски писмени. Када се загребе испод површине, види се да има доста простора за напредовање јер су медијске поруке сложене. Млади се најчешће информишу путем интернета и тврде да лако могу да разликују лажне од правих вести, али не умеју конкретно да објасне на основу чега – каже Мирковић.

Стручно усавршавање просветних радника за примену медијске и информационе писмености у настави подстиче демократски утицај грађанског друштва на доношење одлука јер се тиме јачају они који ће у будућности одлучивати – данашња деца.

Н. Т.

 

Колумна

фебруар 16, 2019 202

НАШИ СМО - Турнеја

Изборна или нека друга, тек кампања названа “Будућност Србије (Александар Вучић)” почела је прошле седмице тако да ћемо се гужве и народа у редовима, председника државе како им “подноси рачуне”, удара камење темељима или отвара већ изграђене погоне диљем…
феб 09, 2019 271

НАШИ СМО - Утопија

Хоћемо ли ми икада постати земља озбиљних, одговорних, зрелих људи који знају да се носе са сваком ситуацијом, умеју да размишљају трезвено и доносе праве одлуке у право време? Хоће ли они који одлучују, али и они који им дају то право, привилегију и обавезу, коначно одрасти, изаћи из…
феб 02, 2019 331

НАШИ СМО - Одговорност

“Све што се чује ових и претходних дана је насиље. Да ли ћете неком опалити шамар или рећи најпогрдније речи - то је исто насиље, нема разлике” - ово је став премијерке Ане Брнабић који потпуно делим исто као и: “Уколико основно кућно васпитање и поштовање према грађанима за јавни дискурс нису…
јан 26, 2019 321

НАШИ СМО - Лилипутинци

Ако је неки догађај обележио почетак друге половине јануара, после Нове године, Божића и Српске нове године, онда је то свакако посета председника Руске Федерације Владимира Путина нашој престоници. Од слетања на београдски аеродром, преко уручења ордена председнику Србије, до посете Храма Светог…
јан 19, 2019 435

НАШИ СМО - (Не)моћ

Поче и 2019, а хоће ли бити још само једна у низу оних за заборав или ће донети и нешто добро, видећемо за 300 и кусур дана. Ако је судити према најавама оних који воде земљу, могла би то бити, коначно, година када ће бити заведен ред на пољу криминала, а починиоци најтежих кривичних дела добијати…

Репортажа

феб 17, 2019

КУЛИНАРСКЕ ЧАРОЛИЈЕ ЈАСМИНЕ ПЕЈАНОВИЋ - Африканци одушевљени српском храном

Ванилице, купус кифле, кифлице са сиром, падобранци, чупавци са кокосом, принцес крофне,…
јан 23, 2019

РЕПУБЛИКА ТРБУШНИЦА – Идеја их коштала робије

Већ неко време се у шали говори да је Трбушница република, али због сличне идеје се пре…
јан 21, 2019

НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

Лозничанин Никола Рашевић, студент ФТН, од октобра ради у ЦЕРН-у, у Департману за…
јан 13, 2019

КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја

Лозничанин Младен Буразеровић, једини српски самурај, остварио је крајем прошле године…
дец 27, 2018

МИЛАН ТОМИЋ, ДОМАР “ШАРЕНЕ БУКВЕ” - Живи у “центру шестаровог круга”

Првобитну намеру да дође на шест дана и мало среди запуштени планинарски дом “Шарена…
дец 20, 2018

ПРИЧА ИЗ ОБУЋАРСКЕ РАДЊЕ - Долазе чим осете мокре ноге

Последње захлађење и нагла промена из јесени са правим пролећним температурама у кишне и…
нов 21, 2018

СТАНИЦА АЋИМОВИЋ ИЗ ШЉИВОВЕ - Жена дрвосеча из Рађевине

Мајка троје деце у шуми ради већ 22 године као дрвосеча, вози и трактор и обавља остале…
окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"