МЕДИЈСКА КУЛТУРА - Таблоидизована стварност

Неприпремљена употреба интернета са собом носи велике ризике не само за младе, а информационо друштво у којем живимо тражи нова знања и зато је неопходно подићи ниво медијске писмености, а у томе би значајну улогу требало да игра школа. То, међутим, не би требало да буде само школски пројекат јер сви би требало да имамо свест о томе шта нам се може десити и шта другима можемо учинити на интернету и друштвеним мрежама

Београдска ''Библиотека плус'' и Новосадска новинарска школа приредили су данас у Гимназији ''Вук Караџић'' предавање о медијској култури намењено директорима, професорима и стручним сарадницима средњих школа. Неприпремљена употреба интернета са собом носи велике ризике не само за младе, а информационо друштво у којем живимо тражи нова знања и вештине.

- То не би требало да буде само школски пројекат јер сви би требало да имамо свест о томе шта нам се може десити и шта другима можемо учинити на интернету и друштвеним мрежама. Медијска писменост једног друштва не може се измерити као алфабетска, постоји обрнути јаз где су млади медијски вештији, а одрасли невештији, али размевање тога што се може пронаћи на интернету сигурно је, због искуства и знања, на страни одраслих – каже Мирољуб Радојковић, професор Факултета политичких наука у Београду.

Лозничка гимназија већ десетак година кроз ваннаставне активности ради на унапређењу медијске писмености ученика, а Зоран Хамовић, председник удружења ''Библиотека плус'', каже да је у томе и једна од најбољих.

- Неколико генерација младих имало је привилегију да се обучава и раније сазна о стварима које су данас актуелне и на нивоу државе и захваљујући чему се и уводи предмет медијска писменост. Трудимо се да створимо услове да млади, и не само они, веома добро разумеју како медији делују и шта од њих могу очекивати, али и шта од себе могу да очекују. Најлакше је окривити новинаре да нису нешто добро урадили, или државу да није нешто припремила јер грађани имају алиби да својим незнањем могу да оптужују друге. Ово је прилика да се са озбиљним знањем избегне та врста алибија и да грађани буду на добром путу разумевања света у којем живе – рекао је Хамовић.

Обичан грађанин нема довољно знања и вештина и није упућен у медијску писменост па му није лако да препозна шта се крија иза одређених информација, на који се начин оне обликују и како медији приступају њиховој селекцији, сматра др Маја Вукадиновић са београдског Факултета примењених уметности. Према њеном мишљењу, професори би кроз оваква усавршавања требало да буду спремни да критички вреднују медијске садржаје.

- Традиционални узори су својим знањем, вештинама и успeхом стицали углед и захваљујући њему постајали узори младих и свих осталих. Данас су звезде супермаркет културе медијски посредовани узори који, пре свега, излажу сопствену приватност желећи да зараде новац и постану славни. Они најчешће не поседују теленат, знање и квалитет и искључиво медијском присутношћу постоје у нашим животима. Медији су прилично одговорни за то, али нису само они. Умногоме од породичног васпитања и школе зависи који ће се узори промовисати и представити важнима. Ипак, велика је одговорност на медијима који најчешће пласирају забавне информације, стварност је таблоидизована, информације су тривијализоване и не постоји довољно озбиљних садржаја – објашњава Вукадиновићева.

Професор гимназије Мирко Марковић каже да је заинтересованост ученика за медије велика зато што их обилато користе, али зато што су технички потковани сматрају и да су медијски писмени. Гимназијалци кроз ваннаставне активности стичу знања не само као корисници медија него и као креатори медијских садржаја на школском сајту.

- То што смо досада радили и што ћемо радити надаље покушај је да допринесемо да наши ученици када изађу из гимназије буду медијски писмени. Њихова заинтересованост за медије је велика, али за медијску писменост половична јер верују да су већ медијски писмени. Када се загребе испод површине, види се да има доста простора за напредовање јер су медијске поруке сложене. Млади се најчешће информишу путем интернета и тврде да лако могу да разликују лажне од правих вести, али не умеју конкретно да објасне на основу чега – каже Мирковић.

Стручно усавршавање просветних радника за примену медијске и информационе писмености у настави подстиче демократски утицај грађанског друштва на доношење одлука јер се тиме јачају они који ће у будућности одлучивати – данашња деца.

Н. Т.

 

Колумна

новембар 17, 2018 261

НАШИ СМО - Лудило

Стварно не знам одакле да кренем и како да опишем ово лудило на јавној сцени Србије које улази у фазу хистерије. Као да је цела нација посађена за ријалити сто за којим се надгорњавају најгори и најбучнији, а танки гласови разума не допиру чак ни до оних који…
нов 10, 2018 172

НАШИ СМО - Звездано

 Оно што се десило у уторак вече на Маракани, доказује да су чуда могућа. Када кажем чуда, као “окорели” партизановац (а то сам постао пре више од четири и по деценије сасвим случајно, када ме комшија питао за кога навијам и ја као из топа одговорио “Партизан”, вођен, ваљда, оном логиком да за исти…
нов 03, 2018 262

НАШИ СМО - Овце

Све има своје границе, али је изгледа она нашег срозавања ипак недостижна. Кад год поштен човек помисли нема даље, од овога часа морамо се пренути, подвући црту и почети повратак на колосек нормале, ми још више склизнемо. Велика већина, она што мисли да ништа не може да се поправи па неће ни на…
окт 27, 2018 290

НАШИ СМО - Јавни интерес

Како год да покушате да дефинишете јавни интерес, он се на крају сведе на опште добро. Може се врло лако утврдити шта је јавни интерес у привреди, здравству, култури, спорту, политици, медијима, при чему се треба држати само неколико начела - равноправности, доступности, демократичности,…
окт 20, 2018 480

НАШИ СМО - Диду - лид(л)у - даду

Када бих рекао да сам противник доласка страних инвеститора у Србију, лагао бих, као и да ме не занима шта то нуде светски трговински ланци, произвођачи познатих одевних предмета или обуће, музичких инстумената и технике. То је све ОК и потпуно ми одговара што у пречнику од 300 метара већ имам…

Репортажа

нов 21, 2018

СТАНИЦА АЋИМОВИЋ ИЗ ШЉИВОВЕ - Жена дрвосеча из Рађевине

Мајка троје деце у шуми ради већ 22 године као дрвосеча, вози и трактор и обавља остале…
окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…
авг 26, 2018

МЕЂУНАРОДНИ ЕКОЛОШКИ КАМП “У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ” - Кад је чиста, природа је лепша

Волонтери из неколико европских земаља до четвртка ће чистити и уређивати делове Тршића,…
авг 01, 2018

ИЗ ПРАКСЕ ОТОРИНОЛАРИНГОЛОГА - Коштица у носу, бели лук у уху

Незнање, сујеверје и срамота због болести три су фактора која доводе до тога да се људи…
јул 25, 2018

ЛОЗНИЧАНИН БРАНКО БИБЕРЧИЋ - Сликар из стаклорезачке радње

Пре почетка човек мора да има целу слику у глави, мора да зна шта хоће јер преправке…
јул 18, 2018

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

Професор физичког васпитања и спорта, специјалиста струковни физиотерапеут, шихан -…
јул 03, 2018

ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе,…
јун 18, 2018

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА - Руска љубав крунисана браком

Десети јунски дан 2018. остаће за Андреја Посисејева и Светлану Котлигину, заљубљене…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"