fbpx

МЕДИЈСКА КУЛТУРА - Таблоидизована стварност

Неприпремљена употреба интернета са собом носи велике ризике не само за младе, а информационо друштво у којем живимо тражи нова знања и зато је неопходно подићи ниво медијске писмености, а у томе би значајну улогу требало да игра школа. То, међутим, не би требало да буде само школски пројекат јер сви би требало да имамо свест о томе шта нам се може десити и шта другима можемо учинити на интернету и друштвеним мрежама

Београдска ''Библиотека плус'' и Новосадска новинарска школа приредили су данас у Гимназији ''Вук Караџић'' предавање о медијској култури намењено директорима, професорима и стручним сарадницима средњих школа. Неприпремљена употреба интернета са собом носи велике ризике не само за младе, а информационо друштво у којем живимо тражи нова знања и вештине.

- То не би требало да буде само школски пројекат јер сви би требало да имамо свест о томе шта нам се може десити и шта другима можемо учинити на интернету и друштвеним мрежама. Медијска писменост једног друштва не може се измерити као алфабетска, постоји обрнути јаз где су млади медијски вештији, а одрасли невештији, али размевање тога што се може пронаћи на интернету сигурно је, због искуства и знања, на страни одраслих – каже Мирољуб Радојковић, професор Факултета политичких наука у Београду.

Лозничка гимназија већ десетак година кроз ваннаставне активности ради на унапређењу медијске писмености ученика, а Зоран Хамовић, председник удружења ''Библиотека плус'', каже да је у томе и једна од најбољих.

- Неколико генерација младих имало је привилегију да се обучава и раније сазна о стварима које су данас актуелне и на нивоу државе и захваљујући чему се и уводи предмет медијска писменост. Трудимо се да створимо услове да млади, и не само они, веома добро разумеју како медији делују и шта од њих могу очекивати, али и шта од себе могу да очекују. Најлакше је окривити новинаре да нису нешто добро урадили, или државу да није нешто припремила јер грађани имају алиби да својим незнањем могу да оптужују друге. Ово је прилика да се са озбиљним знањем избегне та врста алибија и да грађани буду на добром путу разумевања света у којем живе – рекао је Хамовић.

Обичан грађанин нема довољно знања и вештина и није упућен у медијску писменост па му није лако да препозна шта се крија иза одређених информација, на који се начин оне обликују и како медији приступају њиховој селекцији, сматра др Маја Вукадиновић са београдског Факултета примењених уметности. Према њеном мишљењу, професори би кроз оваква усавршавања требало да буду спремни да критички вреднују медијске садржаје.

- Традиционални узори су својим знањем, вештинама и успeхом стицали углед и захваљујући њему постајали узори младих и свих осталих. Данас су звезде супермаркет културе медијски посредовани узори који, пре свега, излажу сопствену приватност желећи да зараде новац и постану славни. Они најчешће не поседују теленат, знање и квалитет и искључиво медијском присутношћу постоје у нашим животима. Медији су прилично одговорни за то, али нису само они. Умногоме од породичног васпитања и школе зависи који ће се узори промовисати и представити важнима. Ипак, велика је одговорност на медијима који најчешће пласирају забавне информације, стварност је таблоидизована, информације су тривијализоване и не постоји довољно озбиљних садржаја – објашњава Вукадиновићева.

Професор гимназије Мирко Марковић каже да је заинтересованост ученика за медије велика зато што их обилато користе, али зато што су технички потковани сматрају и да су медијски писмени. Гимназијалци кроз ваннаставне активности стичу знања не само као корисници медија него и као креатори медијских садржаја на школском сајту.

- То што смо досада радили и што ћемо радити надаље покушај је да допринесемо да наши ученици када изађу из гимназије буду медијски писмени. Њихова заинтересованост за медије је велика, али за медијску писменост половична јер верују да су већ медијски писмени. Када се загребе испод површине, види се да има доста простора за напредовање јер су медијске поруке сложене. Млади се најчешће информишу путем интернета и тврде да лако могу да разликују лажне од правих вести, али не умеју конкретно да објасне на основу чега – каже Мирковић.

Стручно усавршавање просветних радника за примену медијске и информационе писмености у настави подстиче демократски утицај грађанског друштва на доношење одлука јер се тиме јачају они који ће у будућности одлучивати – данашња деца.

Н. Т.

Колумна

јун 15, 2019 233

НАШИ СМО - Одраз

Истраживање о равноправности полова, које су студенти друге године Факултета политичких наука спровели међу студентима београдских факултета, показало је да сваки четврти студент сматра да добацивање на улици девојкама није ништа страшно, трећина сматра да је…
јун 08, 2019 418

НАШИ СМО - Аутодеструкција

У обиљу вести којима смо бомбардовани сваког дана, мени су две привукле пажњу на посебан начин. Заправо, изазвале су осећај инфериорности у мени који ће боље разумети сви који су се сусрели са Јунговом теоријом колективно несвесног. Али да спустимо лопту, ево прве - Руска Федерација блокирала је,…
јун 01, 2019 493

НАШИ СМО - Сирене

Још увек ми у глави одзвања звук “шизеле”, која се некако баш у ово време последњи пут огласила у Лозници деведесет девете, најављујући ваздушну опасност и производећи у народу нову страхоту од НАТО снага, које су нас још од марта те године засипале бомбама. Можда не бих тај тренутак ни запамтио да…
мај 25, 2019 1007

НАШИ СМО - У фалшу

Можете ли да замислите да немате појма не само о именима и ликовима министара, него ни ко је премијер, а ко председник државе? Да вас није брига ко је први човек града, или општине, ко је у вашем граду коме кум, рођак, тетка, жена, љубавник, или љубавница. Да знате да ћете у болници, пред шалтером…
мај 18, 2019 861

НАШИ СМО - Бакшиш

Док сам недавно чекао на ред код фризера, од муштерије поред мене чујем причу о томе како живи на Западу, тачније у Бечу, где је стекао пензију и где је, како рече, срећан са својом супругом, мада су му и деца нашла ухлебљење у другим местима Аустрије. Исприча да је задовољан пензијом (није помињао…

Репортажа

јун 19, 2019

У ДОЊОЈ БОРИНИ - Оживели стогодишњу воденицу

Мештани се удружили и обновили воденицу која је тридесет година била закоровљена и…
јун 11, 2019

НА ГОДИШЊИЦУ СМРТИ СИНАНА САКИЋА - Загонетка грамофонске плоче

Прве јунске суботе навршило се годину дана од смрти Синана Сакића, једног од…
јун 09, 2019

ЕНГЛЕЗ СЕ ПОКРСТИО У ТРШИЋКОЈ ЦРКВИ - Брендон је сада Бранко

Брендон Вочерс (50), инструктор борилачких вештина из Енглеске, од прошле недеље је…
јун 09, 2019

НА УТАКМИЦИ У КОРЕНИТИ - Млада на центру, сватови у публици

Младенци Јован и Данијела улепшали почетак утакмице Слога и Хајдук у Коренити, а почетни…
јун 07, 2019

КОЗЈАЧАНИН ВИДОЈЕ ОБРАДОВИЋ У ПОБЕДНИЧКОМ ТИМУ НА “ЕУРОБОТУ” - Будућност је већ ту

У екипи најбољих роботичара на такмичењу “Еуробот 2019”, студената новосадског Факултета…
мај 23, 2019

МАРКО ВЕСЕЛИНОВИЋ ИЗ ЛОЗНИЦЕ - Самоуки мајстор за ножеве

Средњошколац Марко Веселиновић урадио је више од 200 ножева различитих димензија и…
феб 17, 2019

КУЛИНАРСКЕ ЧАРОЛИЈЕ ЈАСМИНЕ ПЕЈАНОВИЋ - Африканци одушевљени српском храном

Ванилице, купус кифле, кифлице са сиром, падобранци, чупавци са кокосом, принцес крофне,…
јан 23, 2019

РЕПУБЛИКА ТРБУШНИЦА – Идеја их коштала робије

Већ неко време се у шали говори да је Трбушница република, али због сличне идеје се пре…
јан 21, 2019

НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

Лозничанин Никола Рашевић, студент ФТН, од октобра ради у ЦЕРН-у, у Департману за…
јан 13, 2019

КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја

Лозничанин Младен Буразеровић, једини српски самурај, остварио је крајем прошле године…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"