fbpx

СА ВИДОМ ОГЊЕНОВИЋ У ''СВЕТУ ЖЕНА'' – Истину је најтеже доказати (ВИДЕО)

У оквиру програма ''Свет жена'', лозничког Центра за културу, у препуној Галерији Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић позната књижевница и редитељка Вида Огњеновић представила је синоћ свој нови роман ''Максимум''

Књижевница и редитељка Вида Огњеновић гостовала је синоћ у Галерији Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић у оквиру програма ''Свет жена'' који приређује лознички Центар за клутуру ''Вук Караџић''. Пред препуном галеријом представљен је њен нови роман ''Максимум'' који је, према речима Гојка Божовића, главног уредника ИК ''Архипелаг'', издавача књиге, наишао на добар пријем код читалачке публике, о њему се говори и тек ће се говорити јер, иако се радња одвија у последњим деценијама прошлог века, читаоци могу пронаћи неке од кључних изазова савременог доба.

Професор Максимилијан Вајнер Максимум светски је признат историчар уметности, стручњак за наивну уметност, који доживљава хајку, а што више одговара на нападе, то већи део јавности почиње да верује да ту нечег има. У 22 поглавља Максимилијан, његова супруга и пријатељи покушавају да осветле догађај који је узбудио јавно мњење и у којем учествују бројни актери са различитих страна дајући свако своју верзију истине.

– На самом крају романа, када се, како су мислили, све завршило победом оних који су доказали да Максимум не може бити и није плагијатор, он схвата да је најтеже доказати истину и да је она, у суштини, недоказива јер код нас важи народна максима ''Где год нешто шушка, нешто живо има.''. Као да то не може бити ветар. Максимум је доживео један чудан, такорећи немотивисан, недовољно разложан напад, као што такви напади углавном и јесу – рекла је Вида Огњеновић.

''Максимум'' је модерно дело које непогрешиво указује на нека од кључних питања савременог доба у којем се поставља питање истинитости било које приче и било ког доказа. Са различитих страна допиру многобројне истине и тек ако бисмо их успели посложити и промислити, добили бисмо, колико – толико, целовитост слике. Начин на који Огњеновићева приповеда у овом роману иде управо тим трагом – мноштво сведочења, од којих се нека допуњују и прожимају, а друга снажно међусобно потиру. Све на чему је почивао стручни ауторитет професора Максимума доведено је у питање и довољно је свега неколико чланака у новинама да се покрене лавина сумњи и интрига која односи грађанско достојанство и интегритет једног дотад неспорног човека.

– Можемо препознати Београд крајем седамдесетих и тешка јавна сумњичења којима је Данило Киш био изложен поводом ''Гробнице за Бориса Давидовича''. Јавне књижевне, друштвене па и политичке полемике која се водила око те књиге. Овде није реч о писцу, већ о сликару. То измештање из савременог контекста помаже да се саживимо са јунацима књиге. Овај роман је необично актуелан и што више читамо о истрази коју спроводи комисија формирана да утврди истину, то више видимо колико говори о механизму хајке и јавног прогона. Он сведочи о томе како они који у јавном простору бивају доведени под сумњу лако бивају напуштени, остављени сами, без пријатеља и сарадника. У свету хајки многи се лако стављају не на страну прогоњених, већ на страну прогонитеља. Често је цитирана Кишова реченица да је боље бити међу прогоњенима него међу прогонитељима, али у  модерна времена већина бира да прогони – рекао је Божовић.

Ауторка је рекла да јој Киш није био непосредна инспирација, али је био одличан и врло сликовит и знаковит пример.

– Код нас хајка на неку личност или појаву није непозната. Она је код нас домаћа радиност – нагласила је Огњеновићева.

 

Трема

Огњеновићева се захвалила публици што је дошла у толиком броју, а нарочито мушкарцима зато што су дошли на ''женско вече''.

– Хоћу да нагласим да имам трему и да сваки писац треба да је има када дође у Лозницу јер је ово нека врста културног завичаја. Близу је Тршића и овде је књижевност посебно на цени, разумевање књижевности је другачије и очекивања од ње су већа – казала је списатељица која је прочитала и два одломка из романа ''Максимум''.

Н. Т.

Колумна

јануар 18, 2020 315

НАШИ СМО - Распродаја

Баш ме занима како ви, обични грађани, главни финансијери политичких странака гледате на могућност распродаје изборног цензуса са пет на три одсто. Један водитељ режимски настројене телевизије, наследнице покојне добре телевизије, рекао је у разговору са…
јан 11, 2020 367

НАШИ СМО - Обећања

Време око Нове године вероватно је период када људи дају највише обећања, себи или другима. Тада се обично зарекнемо да од почетка нове више нећемо пушити, пити, лагати, варати, превише јести, смршати... (попунити по жељи) и слично. Или нам други обећавају, најчешће политичари, шта нас чека у…
дец 28, 2019 1073

НАШИ СМО - Гнездо

Дачић је понудио Вучићу да заједно иду на изборе и то је било сасвим очекивано. Инфериорност СПС-а у том односу видљива од самог почетка, ако изузмемо критичке изјаве Бранка Ружића, пре него што је постао министар, водила је управо ка овоме - да некада најмоћнија странка у држави сада стоји у реду…
дец 21, 2019 704

НАШИ СМО - Икебана

Слика коју често можемо видети на ТВ екранима када се обраћају политичари износећи најновије информације, објашњена или ставове странке којој припадају је она на којој иза њихових леђа стоји читава свита насмејаних или забринутих лица, партијских сабораца који су ту да попут сенке и живог зида…
дец 14, 2019 912

НАШИ СМО - Стварно никадa

Живот нема репризу, мада се већина нас понаша као да је има. Време је немогуће вратити, а ипак га трошимо бахато као да можемо дане и године премотати у рикверц. Цуре нам деценије неповратно, стиже будућност о којој, чини се, мало ко размишља, а утисак је да оне које који о томе мисле нико не узима…

Репортажа

јан 20, 2020

ВЕРА АЛЕКСИЋ ИЗ ГРНЧАРЕ - Последњи јорганџија

За израду једног јоргана ако га једна особа шије, потребно је седам, осам сати рада, каже…
јан 15, 2020

РУКОТВОРИНЕ МИЛОЈКЕ ЛАЛОВИЋ - Патофне из Тршића стигле до Мексика

Ваљана вуна пружа неограничене могућности за рад и граница је само машта, каже вредна…
јан 04, 2020

МИРОСЛАВ МАРКОВИЋ, СТУДЕНТ И ФУДБАЛЕР У САД - Нигде није као на Балкану

Одличном студенту фудбал је омогућио да студије настави у САД где усавршава информационе…
јан 01, 2020

''ПРИЂИ СРЦЕМ'' И ДЕСЕТИ ПУТ – Дан када се у свакоме пробуди дете

Лозница има тај један дан када се одрасли пробуде после новогодишњег дочека, а онда за…
дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…
нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…

Грми Ло

јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"