Наши смо - ДИЈАЛОГ

Знам, прочитали сте наслов и очекујете, сасвим логично, да у наставку иде текст о Косову. Може бити и да чак изнесем своје погледе и дам допринос коначном решавању тог питања. Морам да вас разочарам - у овом тренутку имам само утисак да касно дијалог за Косово стиже. Још ми је јачи утисак да некакво решење већ постоји и да ће у дијалогу главну реч водити они који треба да припреме јавност за могући епилог.

Али, ако ви нисте превише окупирани размишљањем шта бисте рекли у случају да вас неко позове на дијалог о Косову, ја бих вас љубазно позвала на дијалог о Србији. Некако, чини ми се да би тај дијалог био кључ за све наше зарђале браве. Па и за Косово. О том дијалогу размишљам јако дуго и волела бих да га воде људи од угледа у својим струкама, у својим срединама, они који нису били по вољи ниједној власти и којима и није било стало ни до једне власти. Од њих бих волела да чујем где смо све грешили, чиме смо плаћали, са каквим заблудама се још носимо и шта нам је чинити. Просто. Без мудровања и демагогије. Без страха да ће због тога било како испаштати, а нарочито не да ће им се часно име развлачити по поганим устима и прљавим медијима. Сад, неко ће рећи као да ми то већ не знамо. Знам да знамо, али ако већ знамо, како смо доспели овде где смо. То бих волела да разјаснимо. Пре неки дан мајстор, који ми је нешто поправљао у кући, понудио ми је свој одговор на то питање.

- Постали смо много покварен народ - то је наш проблем.

А зашто смо такви, питала сам?

- Зато што смо увек размишљали као сиротиња! Ћутиш и трпиш да не буде горе.

- А, када дође горе да горе не може бити, опет кажеш, ћути бар смо живи, додајем ја. А ако нисмо ни живи, онда кажемо бар се није мучио, а ако се мучио онда кажемо - добро је да је умро, одмориће се!

- А, ако дођемо како до пара, онда не бендамо ни живу силу. Онда презиремо сиротињу. Ево, пре неки дан поправљам код једног нашег који ради у иностранству. Нутка ме све време пивом, ја журим да завршим, чека ме још посла. Колико кошта, пита ме? Колико смо се договорили. Е, мајсторе, а струја коју си ми потрошио док си радио, а вода, ахајнекенкоји си попио? Гледам га и кажем, одбиј и за струју и за воду и за пиво. И да ме никада више ниси звао!

Е, свака Вам част, кажем ја.

- Ма, каква част. Мука ми је више од свега. Скоро одем код једног пензионера. Урадим све што је тражио, пита колико кошта, ја кажем, а он мени - дођи 25. када ми стигне пензија да платим. Како бре, што ми не рече пре него што сам почео да радим. А, он мени - мислиш да је лако доћи до пара?

Тај мој мајстор, иначе, ради у једној врло озбиљној и угледној државној фирми за тридесетак хиљада. Ово што заради поподне делом иде за издржавање породице, а делом дотира предузеће. Озбиљно вам кажем. Тако испада јер каже, за све што им фали, сами се сналазе, а када иду на терен, добију по 120 динара. Ако одбијеш терен, остајеш без посла, ако идеш на терен, онда знаш шта ти је чинити.

Једна друга особа жалила ми се да јој шефови из Београда сугеришу да нађе неки бесплатан пословни простор јер овај садашњи много кошта.

- Шалите се. Па то је директно гурање службе у корупцију, кажем.

- Ништа Вам нисам рекао, вели забринуто.

Једна пета особа причала ми је како јој је у службу по партијској линији дошла једна слута, незналица и мутивода и како сваки дан са страхом иде на посао...

А, ја се све време питам, каква смо то држава када штитимо газде који угњетавају наше раднике, којима опраштамо пореске дугове, које тетошимо и када је јасно да се ругају и нашим законима и здравом разуму. Сад разумем зашто се само ситним дужницима ништа не прашта. Лепо ми је мајстор објаснио. А и ови други, испрепадани. Дакле, свако се својим јадом забавио и сваком је своја мука највећа. И сваком се чини да је њему најтеже. Да може да изгуби и оно што нема.

А, да обрнемо угао посматрања? Да подигнемо очекивања, да подигнемо захтеве? Да избацимо сиротињу из главе? Да подвучемо линију трпљења? Да престанемо да се довијамо. Да тражимо рачун и када радимо и када гласамо. Шта кажете?

Мени је то тема за дијалог.

А што се Косова и Метохије тиче, не бих ја ту умела да снађем без помоћи преговарача из Брисела. Кад би ми шапнули шта је на столу, можда бих и имала неку идеју. Овако, не бих да нагађам па да испаднем глупа у друштву.

Зорица Вишњић

 

Колумна

децембар 09, 2017 148

НАШИ СМО - Јарбол

Паде ми на памет, пре пар дана, како би данас изгледао живот у нашој Србији када бисмо се сви вратили три-четири деценије уназад, као и нека правила, која су тада важила за функционисање озбиљне и јаке државе. У својим размишљањима нисам ишао даље од живота…
дец 02, 2017 127

НАШИ СМО - Отуђење

Познаник ми ових дана у пролазу каже: “Где си?”, чујем себе како, не заставши, изговарам: “Добро сам” и истовремено помислих да као аутомат одговарам на непостављено питање. Углавном сви питају: “Како си?”, па после толико лаконских “Добро сам” понових оно што ме човек није ни питао. Оправдах себе…
нов 25, 2017 235

НАШИ СМО - Деца

У Србији 8,4 одсто деце живи у апсолутном сиромаштву, а чак 30,2 одсто живи на линији сиромаштва, саопштио је у понедељак УНИЦЕФ поводом обележавања Светског дана детета. По тим подацима, скоро 20 одсто деце није примило све вакцине, близу 30 одсто деце млађе од пет година нема адекватну исхрану, а…
нов 18, 2017 1033

НАШИ СМО - Новинари

Реч из наслова изговорио сам у протеклих десет година на хиљаде пута. Језик ми се излизао док сам, представљајући се, сваком евентуалном саговорнику уз име говорио и занимање, да бих му лакше објаснио ко је са друге стране телефонске везе. Реакције су биле различите, од питања - што сте баш мене…
нов 12, 2017 2151

НАШИ СМО - Заслужено

Када сам био мали, мислио сам да се само деца понашају незрело, непромишљено, наивно јер једноставно нису довољно зрела да мисле и чине другачије. Како сам низао године, видео сам да се понашање већине много не мења осим тема око којих показују исте особине као и када су вукли шерпице по песку.…

Репортажа

јул 28, 2017 6005

У долини јадарита - ЧЕКАЈУЋИ РУДНИК

Мештани села на налазишту јадарита очекују да ће им отварање рудника донети радна места,…
мај 26, 2017 6252

Код Митровића у Тршићу - КУЋА ИМА ТЕМПЕРАТУРУ

Почело је са двадесетак степени, а ове седмице сам измерио и више од 40, каже Милентије…
апр 28, 2017 2110

Ренди Винсент из Торонта - КАНАЂАНИН У БУДИМЛИЈИ

У Србију је стигао прошле јесени, а у “Будимлији” је Ренди последњих десетак дана и као…
мар 10, 2017 3704

СВЕСТРАНОСТ МАРКА ПЕРИЋА - Живот треба претворити у музику

- Музика није само свирање, већ је то и поправка инструмената, озвучавање и снимање…
Spreman obrok za gospodare visina - Jovanovic na hranilistu beloglavih supova
феб 03, 2017 2700

ЗИМА НА ХРАНИЛИШТУ БЕЛОГЛАВИХ СУПОВА У КАЊОНУ ТРЕШЊИЦЕ - Господари висина нису гладни

Колонији белоглавих супова која живи у кањону Трешњице код Љубовије опстанак зависи од…
U JANUARU 37 SAHRANA
феб 03, 2017 1757

ГРАДСКО ГРОБЉЕ НА ХЛАДНОЋИ - Овде нема одлагања

Сибирске температуре многима су донеле проблеме, а најтеже је било онима који су…
k Evgenija Vlajnic Foto Aleksandra Pajic
јан 27, 2017 2644

ЕВГЕНИЈА ВЛАЈНИЋ (20), ОД РУКОМЕТАШИЦЕ ДО МОДЕЛА - Посао ме води светом

Некадашња рукометашица сада је модел и њен лик краси бројне каталоге, часописе и билборде…
SAMSUNG CSC
јан 27, 2017 1575

ОВЕ ЗИМЕ - Лабудови нашли спас на Дрини

Лозничани, којима ових дана није сметала ниска температура да прошетају до Дрине и плаже…
KOBRA OSLIKANA LJUSKAMA
јан 20, 2017 1486

МОЖЕ И ОВАКО - Слике од љуски јаја

Сликарка Олга Ивановић не баца љуске од јаја већ их користи за своје слике-мозаике. За…
grupna
јан 13, 2017 1326

ПРИЂИ СРЦЕМ - Да година буде као први дан

Раздрагана граја малишана, осмеси на све стране, мало мраза што штипа образе да се…

 

ЛН видео

Пратите нас