Наши смо - КАД ЈЕ ЛЕТО

Кад дође лето, људи би требало да буду опуштени. Да уживају у сунцу, купању у реци, мору, језеру или базену, макар ноге у лавору, хладном пиву, соковима, бостану и сладоледима. Мозак на лер, а ко баш мора да ради, то чини минимално, на ауто-пилоту и наравно, обавезно без политике. Посебно кад, као овога лета,  температура туче преко 30 и кусур. Значи, треба оладити.

Али како то човек да уради у земљи Србији?! То што се разгаћи и хода бос само је излог јер испод маске опуштености брекће море проблема, који уопште нису чули за распуст, ни летњи ни зимски. Док се асфалт топи  од врелине, домаћини лупају главу како на време и што повољније обезбедити огрев за  зиму. Овога лета цена скочила па ето још разлога за секирацију. За разлику од оних које на мразевима греју  радијатори, већина мора да размишља о кубицима дрва или тонама угља. Како онда бити опуштен? Ко има студента у потери је за становима. Прича иста, наћи што бољи смештај за што мање пара, али то је равно чуду. Кад се човек пресабере, ради за триста, а треба да потроши 500 евра за свог студента. Одакле - нема појма, како још мање зна. Хоће деца на базен, за улазницу и неку клопу или сладолед, нема мање од 300 динара, па ако хоће сваки дан да плива, ето мигрене.

Није лако ни онима што иду на одмор, онај прави. Кажем прави, јер код нас добар део народа узме одмор да би са места где зарађује за преживљавање и кукавну пензију, отишао да уради нешто приватно. Копа њиву, кречи кућу или стан, обере кукуруз и сличне работе обави. Е, ко иде стварно на одмор, лупа главу на које море. ЦГ је онако, Грчка је боља, али овога лета тамо поплаве, земљотреси, далеко било. Кад оде човек, просечан, гледа да и ту за што мање пара добије што више “музике”, а тај филм се ретко снима. Онда док се жуља на бетонској или пошљунчаној плажи и кези се својима који машу из морског плаветнила, рачуна колико га рата за кредит чека, како клинцима купити патике и свеске пред школу, а и госпођа ће тражити лову за коју теглу краставца и ајвара. 'Ајд се сад опусти и уживај у шуму таласа. Мало сутра.

Уколико нигде неће, или не може да оде, остаје му да врти тв канале, а тамо на милион канала врте филмове као да је кинематографија нестала пре неколико година. Све, брате, репризине репризе реприза. Да нема интернета и сајтова са филмовима, помислио бих да више нико ништа не снима. Уколико се тај опуштени човек превари да убоде неки дневник, е онда се средио. У сред лета хорор вести, убиства, експлозије, природне катастрофе, све горе од горег. Па онда приче ових наших што нас воде у ЕУ без алтернативе. Јбт. Видим неки дан полиција похватала у некој акцији, из два дела као акциони филм, силне кримосе, запленила више од пола тоне дроге, пушке, бомбе, открила лабораторије за производњу марихуане... Можда не капирам од ове врућине, али ако сви раде оно што треба, како се, бре, накупи толико дроге, кад стигоше ти ликови да направе лабораторије, неки би намћор рекао па кад сте сад толико нашли, колико ли је те травке стигло до потрошача, или колико ли тек нисте нашли. Али ајде.

Лето је за кулирање, дебелу ладовину, лаку клопу и пићенце. Ко то може себи да приушти, свака част. Може се то без много труда и пара, али треба се прво отргнути од свакодневице и променити софтвер у глави кад се дође са арбајта. Дрина је близу, Гучево, базен, Тршић, само се треба покренути. Пола сата излежавања на дринском шљунку, или на некој травици (мислим на зелене површине) и човек се боље осећа. Међутим, у сталној трци са животом све се код већине своди на “немам времена”, “сутра ћу”, а онда схвате да су деца отишла у свет, а они побелели и нису више баш за  авантуре.

Требало би се некако спасти од  лоших вести које нам контаминирају и мисли и душу. Кажу да човек сада у једном дану прими више информација него људи у средњем веку за читав живот. Проблем је што гомила тога што видимо и чујемо са тв, рачунара или паметних телефона непотребна и везе нема са нама. Данас и на летовању мање људи ужива у одмору, а више гледа  да уради супер селфи. Јер, шта ти вреди што си био негде, ако није лајковано.

Т.М.С

 

Колумна

фебруар 24, 2018 56

НАШИ СМО - Срећа

Прочитах да је Државна лутрија Србије у 2017. години увећала промет за 23 одсто у односу на претходну и остварила укупан годишњи промет од 6,1 милијарди динара. Кажу да су игре на срећу бројније и привлачније што су економска криза и немаштина веће па људи у…
феб 17, 2018 138

НАШИ СМО - Релативизација

Не знам за вас, али мене релативизација било чега ужасно нервира. То доживљавам као покушај најпровидније и најпримитивније манипулације било да долази од саговорника у приватном разговору или у јавном обраћању. У приватном јасно ставим до знања саговорнику шта мислим, а када то безобразно фолирање…
феб 10, 2018 317

НАШИ СМО - Задушнице

Сутра су задушнице, дан намењен онима који су нас напустили, којих треба да се сетимо и припалимо свећу за покој им душе. Дан када би требало мисли да усмеримо ка успоменама и тренуцима вредних сећања. По неким обичајима, на гробље, и у цркву, носи се кувано жито које подсећа на Христове речи да…
феб 03, 2018 741

НАШИ СМО - Срећни људи

Док авион из Абу Дабија, крцат путницима, слеће на аеродром у прохладни Београд, осећам благу језу у костима које су до јуче упијале топлоту вреле Аустралије. Ухватим себе да жељно очекујем баш тај хладни талас и мирис зиме у ваздуху и чврсто тло под ногама, што је логично после дугог лета. Понекад…
јан 27, 2018 772

НАШИ СМО - Црнило

Неко нас је проклео или смо заслужили лошу карму, постали као гуске у магли, где предуго тумарамо, невољник у живом блату који што се више “вади” све брже тоне. Некако смо изгубили осећај за достојанство и толеранцију, а све више разумевања показујемо за оно чега смо се пре стидели. Последњи пример…

Репортажа

феб 20, 2018

ПУТОПИС  ИЗ ИРАНА - Лепи дани у Техерану

Кад сам својој породици и пријатељима поменуо да идем у Иран, дочекали су ме зачуђени…
јан 28, 2018

ДИМНИЧАР РАДОЈЕ - Димњаци морају да дишу

Пошто многима лето прође без чишћења димњака, кад почне ложење оџачар Радоје Стаминировић…
јан 28, 2018

ПРИЧА ИЗ СРЕДЊЕГ ПОДРИЊА - Словенцу Јози одали почаст

Ретки су они који се и данас сећају извесног Јозе Словенца, који је пре Другог светског…
дец 30, 2017

НОВОГОДИШЊЕ УКРАШАВАЊЕ - Четири Тесле, један Деда Мраз

Тако ствари сада стоје. Четири Тесле, један Деда Мраз. А није ни много велики, од мањих…
јул 28, 2017

У долини јадарита - ЧЕКАЈУЋИ РУДНИК

Мештани села на налазишту јадарита очекују да ће им отварање рудника донети радна места,…
мај 26, 2017

Код Митровића у Тршићу - КУЋА ИМА ТЕМПЕРАТУРУ

Почело је са двадесетак степени, а ове седмице сам измерио и више од 40, каже Милентије…
апр 28, 2017

Ренди Винсент из Торонта - КАНАЂАНИН У БУДИМЛИЈИ

У Србију је стигао прошле јесени, а у “Будимлији” је Ренди последњих десетак дана и као…
мар 10, 2017

СВЕСТРАНОСТ МАРКА ПЕРИЋА - Живот треба претворити у музику

- Музика није само свирање, већ је то и поправка инструмената, озвучавање и снимање…
Spreman obrok za gospodare visina - Jovanovic na hranilistu beloglavih supova
феб 03, 2017

ЗИМА НА ХРАНИЛИШТУ БЕЛОГЛАВИХ СУПОВА У КАЊОНУ ТРЕШЊИЦЕ - Господари висина нису гладни

Колонији белоглавих супова која живи у кањону Трешњице код Љубовије опстанак зависи од…
U JANUARU 37 SAHRANA
феб 03, 2017

ГРАДСКО ГРОБЉЕ НА ХЛАДНОЋИ - Овде нема одлагања

Сибирске температуре многима су донеле проблеме, а најтеже је било онима који су…

ЛН видео

Пратите нас