Наши смо - БУДУЋНОСТ

Мислила сам да са вама поделим утиске о једној лаганијој теми, али изјава Небојше Ромчевића коју преносимо у рубрици Cogito ergo sum подсетила ме је на недавни догађај којем сам дала праву тежину тек пост фестум. Ево о чему се ради. Драги гости у мојој кући, блиски рођаци, усхићено су нам саопштили радосну вест да је њихова снаха добила на лутрији зелени картон за Америку. Син им је већ тамо, у Њујорку, ради више послова и штеди сваки долар, а снаха у Београду почела је да прикупља папире за Канаду пошто су закључили да им је шанса  да добију исељеничку визу за Америку никаква. Тетка која је успешан адвокат у Америци, обећала је позајмицу за депозит од 30.000 долара.

- И замислите, док су се они опростили од Америке, иако Н. каже да је после Београда Њујорк једини град где би могао да живи, С. извукоше на томболи. Невероватна срећа. Јавимо брзо Н, он не може да верује. Каже, немојте да се шалите са мном, не знате како ми је.

Ми се такође обрадовасмо толикој срећи. Радујемо се због Н. он је и наше дете. Одоше драги гости, а остаде нека тескоба.

- Чему се ми радујемо? питам са кнедлом у грлу.

Н. је јединац, вишегодишњи конобар са факултетском дипломом. С. је повремени хонорарац у НВО, такође са факултетском дипломом. Тетка коју сам споменула отишла је крајем осамедесетих на неки летњи семинар у Америку као један од најбољих свршених студената Филолошког факултета и никада се није вратила. Завршила је тамо нови факултет који јој омогућава да овде дође кад год пожели.

Овог лета испратили смо у Америку још једно дете из породице. Студент је, нека види света, нека научи нешто ново, нека изгради самопоуздање, зарадиће који динар, отац му је са факултетском дипломом и болесном кичмом хонорарни физикалац. П. ће одлазити и враћаће се све док му студентски статус то буде дозвољавао. Једног дана П. ће само отићи, а ми ћемо се радовати његовој срећи. Ево, сада се радујемо и срећи наше другарице В. која скупља папире да посети своје дете у Аустралији. Радујемо се на све стране јер нема породице која није неког испратила у бољи живот. Не знам за вас, али ја не познајем никога ко је рекао свом детету Немој да идеш. Напротив, породице данас припремају своју децу за одлазак, од избора школа које ће завршити до језика које ће научити. Заправо, мерило за сваки добар породични план је да ли ће то за шта се дете определи имати прођу у иностранству. Одлазак је постао део националне културе о чему сведочи и податак да је  просечан годишњи број емиграната из Србије само у државе чланице ОЕЦД, у периоду 2004–2013. износио 26.000 -  2013. емигрирало је 45.000 особа,  2015 - 58.000, 2016. више од 60.000. На државној телевизији сам чула да је толико већ отишло у овој години. Процењује се да је  удео високообразованих у укупном броју емиграната између 12 и 15 одсто и преко 11 пута је већи него седамдесетих година прошлог века!

Слушала сам у некој емисији девојку која је успела у Лондону и која каже да се неће вратити јер би овде морала да крене испочетка. Први велики проблем са којим се сви повратници суочавају јесте нострификација диплома, предугачка и прескупа. Други - како наћи нови посао, а посебан проблем је, каже, што сви мисле да си се вратио јер си тамо пропао. Или, бар, да ниси сав свој.

Бојим се да смо постали губитничка нација да смо прихватили ту улогу и да смо спремни да је играмо до краја. Тај губитнички менталитет неће променити ни раст БДП, ни нова радна места, ни ауто-путеви, нити руски авиони. Гушимо се у примитивизму, безобразлуку, лоповлуку, незнању и некомпетентности, некултури, недостојности и кукавичлуку. У тако однегованом друштву, ускоро неће ни бити места баш за овакве какве испраћамо скоро три деценије. На почетку са сузама, сада са радошћу. Макар и као бродску послугу. Где год они мисле да ће им бити боље.

Немамо право да им било шта замеримо нити да им кажемо да остану све док Србија више личи на кућу Великог брата него на дом.

Све што је рекао пре неки дан Ромчевић, рекао је на свој начин пре две деценије, овде у Лозници Душан Ковачевић, али није имао ко да га чује, баш као ни академика Костића и многе друге. На пример, старијег господина учесника постизборних протеста у Београду који је на питање зашто се придужио студентима рекао Зато што ми деца и унуци живе у Канади!

Можда се и он радовао када су одлазили, као ми због нашег Н.

 

Зорица Вишњић

 

Колумна

фебруар 24, 2018 56

НАШИ СМО - Срећа

Прочитах да је Државна лутрија Србије у 2017. години увећала промет за 23 одсто у односу на претходну и остварила укупан годишњи промет од 6,1 милијарди динара. Кажу да су игре на срећу бројније и привлачније што су економска криза и немаштина веће па људи у…
феб 17, 2018 138

НАШИ СМО - Релативизација

Не знам за вас, али мене релативизација било чега ужасно нервира. То доживљавам као покушај најпровидније и најпримитивније манипулације било да долази од саговорника у приватном разговору или у јавном обраћању. У приватном јасно ставим до знања саговорнику шта мислим, а када то безобразно фолирање…
феб 10, 2018 317

НАШИ СМО - Задушнице

Сутра су задушнице, дан намењен онима који су нас напустили, којих треба да се сетимо и припалимо свећу за покој им душе. Дан када би требало мисли да усмеримо ка успоменама и тренуцима вредних сећања. По неким обичајима, на гробље, и у цркву, носи се кувано жито које подсећа на Христове речи да…
феб 03, 2018 741

НАШИ СМО - Срећни људи

Док авион из Абу Дабија, крцат путницима, слеће на аеродром у прохладни Београд, осећам благу језу у костима које су до јуче упијале топлоту вреле Аустралије. Ухватим себе да жељно очекујем баш тај хладни талас и мирис зиме у ваздуху и чврсто тло под ногама, што је логично после дугог лета. Понекад…
јан 27, 2018 772

НАШИ СМО - Црнило

Неко нас је проклео или смо заслужили лошу карму, постали као гуске у магли, где предуго тумарамо, невољник у живом блату који што се више “вади” све брже тоне. Некако смо изгубили осећај за достојанство и толеранцију, а све више разумевања показујемо за оно чега смо се пре стидели. Последњи пример…

Репортажа

феб 20, 2018

ПУТОПИС  ИЗ ИРАНА - Лепи дани у Техерану

Кад сам својој породици и пријатељима поменуо да идем у Иран, дочекали су ме зачуђени…
јан 28, 2018

ДИМНИЧАР РАДОЈЕ - Димњаци морају да дишу

Пошто многима лето прође без чишћења димњака, кад почне ложење оџачар Радоје Стаминировић…
јан 28, 2018

ПРИЧА ИЗ СРЕДЊЕГ ПОДРИЊА - Словенцу Јози одали почаст

Ретки су они који се и данас сећају извесног Јозе Словенца, који је пре Другог светског…
дец 30, 2017

НОВОГОДИШЊЕ УКРАШАВАЊЕ - Четири Тесле, један Деда Мраз

Тако ствари сада стоје. Четири Тесле, један Деда Мраз. А није ни много велики, од мањих…
јул 28, 2017

У долини јадарита - ЧЕКАЈУЋИ РУДНИК

Мештани села на налазишту јадарита очекују да ће им отварање рудника донети радна места,…
мај 26, 2017

Код Митровића у Тршићу - КУЋА ИМА ТЕМПЕРАТУРУ

Почело је са двадесетак степени, а ове седмице сам измерио и више од 40, каже Милентије…
апр 28, 2017

Ренди Винсент из Торонта - КАНАЂАНИН У БУДИМЛИЈИ

У Србију је стигао прошле јесени, а у “Будимлији” је Ренди последњих десетак дана и као…
мар 10, 2017

СВЕСТРАНОСТ МАРКА ПЕРИЋА - Живот треба претворити у музику

- Музика није само свирање, већ је то и поправка инструмената, озвучавање и снимање…
Spreman obrok za gospodare visina - Jovanovic na hranilistu beloglavih supova
феб 03, 2017

ЗИМА НА ХРАНИЛИШТУ БЕЛОГЛАВИХ СУПОВА У КАЊОНУ ТРЕШЊИЦЕ - Господари висина нису гладни

Колонији белоглавих супова која живи у кањону Трешњице код Љубовије опстанак зависи од…
U JANUARU 37 SAHRANA
феб 03, 2017

ГРАДСКО ГРОБЉЕ НА ХЛАДНОЋИ - Овде нема одлагања

Сибирске температуре многима су донеле проблеме, а најтеже је било онима који су…

ЛН видео

Пратите нас