Нaши смо - ОНИ

Крај јуна и почетак јула су за децу која треба да се упишу у средње школе или на факултете и њихове родитеље дани стреса, секирације, среће или разочарења. Дрхти се пред полагање мале матуре, пред пријемни за факултет, онда сабирају бодови, гледа да ли су изнад црте, па онда да ли су на буџету. Ако  јесу, мама и тата срећни што уписа факс, али несрећни ако нема буџета што оде сто и која хиљадарка на упис. Углавном стрес на кубик, за све.

Догодине ме чека први део тог трилера, али се одавно питам колико је  то уопште важно. Неки тврде како је битно знање, а не оцене, али код уписа се сабирају  оцене, односно бодови. Ко је био вуковац, у старту има 70 бодова, а опет дешава се да на малој матури боље уради (препише) тест неко ко је имао тројке од онога са петицама па је питање да ли је овај паметан, а није хтео да учи, или је онај добијао оцене “на лепе очи”. Опет, одавно су дошла времена када је политика изнад стручности па се човек запита да ли је боље изабрати праву средњу школу, односно  факултет или праву страначку књижицу?! Да се не лажемо, свако ко је владао,  запошљавао је “своје”, а знање, стручност, ако их такви имају- супер, ако не, није важно. Колико знате бивших директора који су били “стручни, вредни, људи”, а онда је дунуо други политички ветар и одоше очас посла? Свака част онима који имају ставове, политичка убеђења и држе их се, не мењају мишљења и страначке боје како ветар дува. Нажалост,  мало их је, а главна идеологија је интерес. Зато и живимо непрекидно у циркусу, уз убеђивања како нам је добро и како идемо напред. Само куда? Прича се о штедњи,  рационализацијама, а онда се праве представе без смисла, уз убеђивање, потпомогнуто свесрдном подршком појединих медија, како је то нешто сјајно. Док очајни родитељи преко друштвених мрежа и СМС порука сакупљају паре за лечење болесне деце, новац се разбацује на неке  непотребне “свечаности”. За чије бабе здравље? Што је дроге све више, што деца кући долазе у цик зоре, пију и пуше, кога брига, што све мање знају и умеју, кога брига, што млади људи, али и старији, одлазе из земље тражећи бољи живот, или једноставно иду не би ли зарадили за породице које остају у отаџбини никога није брига. У стању смо данима разглабати о неким небитним стварима, баченим пред рају да се замлаћује, док се иза брда ко зна шта ваља. Ко ће бити мандатар за премијера, убише се по медијима нагађајући, а онда знамо ко ће бити, али је сада тема са ким мандатар(ка) спава, нова прича за заглупљивање. Није важно што, на пример, у Лозници постоји фирма која нема приходе четири године и радницима дугује 60 и кусур плата. Где то још на ТВ кући са националном фреквенцијом има програма као што су “Парови”, или онакве хајке на људе као на оној телевизији која вазда бира “звезде” и “звездице”. Њојзи хвала, песма нас је одржала. Неколико деценија слушам да ништа не ваља, како су потребне неке “ције” (стабилизаЦИЈЕ, санкЦИЈЕ, рационализаЦИЈЕ...) а све исто. Пред сваке изборе не можеш наћи човека који подржава владајућу странку, а онда она “убије” на гласању. Сви знају ко је лопов, ко где има станове, љубавнице, али ће рећи '”кад дође време” и све тако. Док већина гледа ту представу и јалово коментарише, главни актери згрћу лову, напредују и стално играју на карту “кратког памћења” народа. А живот пролази. Неумољиво. Сад се човек може тешити оном “важно ми је да мирно спавам”, али и сан је лепши са пуним новчаником него са промајом у џеповима и дуговима.

Циркус траје, а сад ударила и  врућина. Обожавам кад ме старије комшије питају колика је температура, а кад кажем преко 30 они увек, без обзира на бројку, тврде да “је бар 40, само неће ОНИ да кажу, да не плаше народ”. Ето, оматорићу, а никад сазнати нећу који су то ОНИ. Можда исти ликови који нам сервирају разноразне приче док завршавају ствари и мирно спавају у својим вилама, са дебелим банковним рачунима и финансијски збринуте три наредне генерације. Али и то је ствар избора, част или власт, образ или варијанта “само вире пертле”. Како сте изабрали, тако вам је и сами сте криви. Или нисте, а ОНИ неће да вам кажу?!

Т.М.С

 

Колумна

фебруар 24, 2018 56

НАШИ СМО - Срећа

Прочитах да је Државна лутрија Србије у 2017. години увећала промет за 23 одсто у односу на претходну и остварила укупан годишњи промет од 6,1 милијарди динара. Кажу да су игре на срећу бројније и привлачније што су економска криза и немаштина веће па људи у…
феб 17, 2018 138

НАШИ СМО - Релативизација

Не знам за вас, али мене релативизација било чега ужасно нервира. То доживљавам као покушај најпровидније и најпримитивније манипулације било да долази од саговорника у приватном разговору или у јавном обраћању. У приватном јасно ставим до знања саговорнику шта мислим, а када то безобразно фолирање…
феб 10, 2018 317

НАШИ СМО - Задушнице

Сутра су задушнице, дан намењен онима који су нас напустили, којих треба да се сетимо и припалимо свећу за покој им душе. Дан када би требало мисли да усмеримо ка успоменама и тренуцима вредних сећања. По неким обичајима, на гробље, и у цркву, носи се кувано жито које подсећа на Христове речи да…
феб 03, 2018 741

НАШИ СМО - Срећни људи

Док авион из Абу Дабија, крцат путницима, слеће на аеродром у прохладни Београд, осећам благу језу у костима које су до јуче упијале топлоту вреле Аустралије. Ухватим себе да жељно очекујем баш тај хладни талас и мирис зиме у ваздуху и чврсто тло под ногама, што је логично после дугог лета. Понекад…
јан 27, 2018 772

НАШИ СМО - Црнило

Неко нас је проклео или смо заслужили лошу карму, постали као гуске у магли, где предуго тумарамо, невољник у живом блату који што се више “вади” све брже тоне. Некако смо изгубили осећај за достојанство и толеранцију, а све више разумевања показујемо за оно чега смо се пре стидели. Последњи пример…

Репортажа

феб 20, 2018

ПУТОПИС  ИЗ ИРАНА - Лепи дани у Техерану

Кад сам својој породици и пријатељима поменуо да идем у Иран, дочекали су ме зачуђени…
јан 28, 2018

ДИМНИЧАР РАДОЈЕ - Димњаци морају да дишу

Пошто многима лето прође без чишћења димњака, кад почне ложење оџачар Радоје Стаминировић…
јан 28, 2018

ПРИЧА ИЗ СРЕДЊЕГ ПОДРИЊА - Словенцу Јози одали почаст

Ретки су они који се и данас сећају извесног Јозе Словенца, који је пре Другог светског…
дец 30, 2017

НОВОГОДИШЊЕ УКРАШАВАЊЕ - Четири Тесле, један Деда Мраз

Тако ствари сада стоје. Четири Тесле, један Деда Мраз. А није ни много велики, од мањих…
јул 28, 2017

У долини јадарита - ЧЕКАЈУЋИ РУДНИК

Мештани села на налазишту јадарита очекују да ће им отварање рудника донети радна места,…
мај 26, 2017

Код Митровића у Тршићу - КУЋА ИМА ТЕМПЕРАТУРУ

Почело је са двадесетак степени, а ове седмице сам измерио и више од 40, каже Милентије…
апр 28, 2017

Ренди Винсент из Торонта - КАНАЂАНИН У БУДИМЛИЈИ

У Србију је стигао прошле јесени, а у “Будимлији” је Ренди последњих десетак дана и као…
мар 10, 2017

СВЕСТРАНОСТ МАРКА ПЕРИЋА - Живот треба претворити у музику

- Музика није само свирање, већ је то и поправка инструмената, озвучавање и снимање…
Spreman obrok za gospodare visina - Jovanovic na hranilistu beloglavih supova
феб 03, 2017

ЗИМА НА ХРАНИЛИШТУ БЕЛОГЛАВИХ СУПОВА У КАЊОНУ ТРЕШЊИЦЕ - Господари висина нису гладни

Колонији белоглавих супова која живи у кањону Трешњице код Љубовије опстанак зависи од…
U JANUARU 37 SAHRANA
феб 03, 2017

ГРАДСКО ГРОБЉЕ НА ХЛАДНОЋИ - Овде нема одлагања

Сибирске температуре многима су донеле проблеме, а најтеже је било онима који су…

ЛН видео

Пратите нас