Наши смо - ПОТОП

Таман се Србија понадала да ће се овог маја провући без недаћа, временских непогода и падавинских чуда, кад, не лези враже, ето ти опет потопа у уторак. У дану када се свет згражавао над вешћу о трагедији у Манчестеру, где су током концерта америчке певачице Аријане Гранде погинуле 22 особе, када смо читали најаву лидера Алијансе за будућност Косова Рамуша Харадинаја, који је и кандидат за премијера, да ће војска Косова, уколико добије поверење народа, бити формирана у првих 90 дана мандата нове владе током којих ће настојати да убеди Србе да схвате да је “војска у њиховом интересу”, стушти се и киша и за кратко време опет направи чуда. Не поредим невоље, али размишљам, мора ли толико белаја у истом дану, без обзира у ком делу планете. У нашем Тршићу, Жеравија се није могла препознати. Пре двадесетак дана народ је у њој хладио пиво за првомајске празнике, а у уторак, око 16 сати, њоме је могао запловити и онај дрински моноксил из Музеја Јадра. Стаза од саборишта до Вукове куће личила је на огромно речно корито, а муљ нанет бујицом са околних брда онемогућавао је да се њоме човек прошета у ципелама. Гумене чизме су опет постале актуелне и једина обућа отпорна на новонастале мајске услове.

Да ли је то неко бацио чини па са од 2014. године сваког маја све више сагињемо под теретом оловних облака, гледамо у небо које више подсећа на сиву јаловину из Костајника него на плаветнило пролећа испуњеног мирисом цветних алеја. Не, стварно, нешто се “горе” догађа! Зар нисте раније памтили мај по јагодама и првим трешњама, по белим радама, по кратким рукавима на мајицама, куглама омиљеног сладоледа, ћаскању с друштвом у башти омиљеног локала? А сад?

Просто се тргох кад ми пријатељ пре пар дана рече да је син, њему и супрузи, уплатио летовање на Тасосу од 11. јуна. Помислих, па какво летовање кад смо до јуче ложили ватру и гледали у метарске наносе априлског снега. Може ли се море угрејати за месец дана? Мај се као мало копрцнуо, али, ето, већ данима пре подне жега и успар, а поподне киша и потоп. Ако прође без града, ми сви радосни, а ако ми у дворишту не избије канализација, ја онда миран до следећих падавина. Мислим се, шта ће тек бити када се на ову чемерну инсталацију накаче још две зграде које су у изградњи, на местима где су биле две куће у којима нико није ни живео. Шта ће бити када из свих тих станова крене вода, из каде, лавабоа, судопере или клозетске шоље, а “онај одозго”, уз све то пусти и капљице од по пола литра? Потоп је опет и у Крупњу направио штету. Још нису извидане ране од пре три године, а оно опет. Народ у страху, штабови за ванредне ситуације у приправности. Па зар тако да се радујемо пролећу, да у таквом амбијенту планирамо годишње одморе и куповину купаћих гађа, пластичних папуча или кожних сандала? Ма, мењам све будуће мајеве за онај један нормалан од пре неку деценију, када сам са друштвом прослављао рођендан пријатеља на врху осунчаног Гучева. Са сунчаним наочарима на носу, у тренерци и патикама, уз отварање поклона и расправу да ли је “пино силвестре” бољи лосион после бријања од “ронхила” или војничког “бриона”. Тада није било селфирања и “фејсбука”, већ обичан “кодаков” колор-филм и “зенитов” фотоапарат у кожној футроли, па кад нам у фото-радњи израде слике, ми после до јуна разгледамо албум и препричавамо детаље.

Гледам у уторак и гимназијалце како се на игралишту радују завршетку школе и мислим се, да ли ће они имати довољно јака плећа да на њих сутра ставе терет државе коју ми данас водимо. Хоће ли се повијати према земљи и слушати шта им неко са стране командује или ће имати снаге да сачувају понос и достојанство? Желим им ово друго, али сам свестан да то неће бити лако. Потоп емоција је некад најтеже савладати па зато и нећу даље патетисати, већ ћу им пожелети да се упишу факултете које желе и остваре све своје снове.

Чуо сам пре пола сата добар виц, али сам га већ заборавио. Ако га се присетим, испричаћу га следећи пут. Знам само да сам се накратко слатко насмејао.

 

Слободан Пајић

 

Колумна

мај 19, 2018 148

НАШИ СМО - Глас

Прочитам пре неки дан у новинама замерку добром дечаку Бајаги, изнету у рубрици “Лични став”, због аполитичних изјава. То ме вратило много година уназад када сам у једном свом уводнику замерила маестралном глумцу Берчеку што је свој таленат искористио против…
мај 12, 2018 609

НАШИ СМО - Градоначелник

Службено возило чека ме у цик зоре, до тада сам већ свеже обријан, обучен у попеглану кошуљу и парно одело, са педантно везаном краватом и угланцаним ципелама. У кабинету сам који минут пре званичног почетка радног времена, а на столу већ поређана дневна штампа. Укључим ТВ, једним оком гледам…
мај 05, 2018 643

НAШИ СMO - Рaд

Припaдaм гeнeрaциjи „Tитoвих пиoнирa“ кojи су пoлoжили зaклeтву у кojoj измeђу oстaлoг oбeћaвajу дa ћe мaрљивo учити и рaдити и слушaти рoдитeљe и стaриje... Нeки су испунили oбeћaњe, a нeки нe. И тaдa, у oнoj зeмљи кoja сe друкчиje звaлa, зaистa сe и мoглo рaдити и нaдaти дa ћe сe нaћи пoсao кojи…
апр 28, 2018 400

НАШИ СMО - Писмo сeби

Дa ми je oвa пaмeт, a oнe гoдинe, кaжу људи сeби, кao знaли би кaкo живeти, нe би грeшили гдe jeсу и сличнo. Ствaрнo, штa бих сaдaшњи ja, дa je мoгућe, рeкao млaђeм мeни и припрeмиo зa oнo штo сe дoгoдилo? Moждa писмoм сeби из тинejџeрских дaнa, мислим, знaм имe, aдрeсу, пa штo дa нe... Majстoрe,…
апр 21, 2018 625

НАШИ СМО - Брлог

Имала сам госте за викенд. Први пут су били код нас, иначе нису из Лознице. Леп је град, кажу, имате кружни ток већи од Славије. Извињавамо се, немамо звучну фонтану, кажем ја, а ни јелку од 83.000 евра. Иначе, све нам је остало потаман, прихватих шалу. Њима се посебно допало то што се већ на први…

Репортажа

мај 13, 2018

У ЉУБОВИЈИ ОДРЖАН 11. ''ГАСТРО-ФЕСТИВАЛ'' - Кад замирише главна улица

У Љубовији је јуче одржан 11. Гастро-фестивал, манифестација која окупља учеснике из целе…
мај 08, 2018

БOЖИДAР ГAВРИЋ, ЧETИРИ ДEЦEНИJE У ВИСИНAMA - Из рингa нa димњaкe

Бoжидaр Гaврић вeћ вишe oд 40 гoдинa грaди и рaзгрaђуje димњaкe ширoм бившe Jугoслaвиje,…
апр 26, 2018

ПИСМО ИЗ КИНЕ - Ову земљу треба упознати

Вук Костић (23) први је Лозничанин и први Србин који учи кинеске борилачке вештине на…
апр 15, 2018

АЛЕКСАНДАР ТУРСУНОВИЋ ИЗ ЛОЗНИЦЕ  - За седам месеци опловио двадесет држава

На огромном броду пловио је од Енглеске до Португалије, прешао Атлантик и онда посећивао…
апр 10, 2018

ВАСКРШЊА ЈАЈА ЉУБИШЕ НЕДЕЉКОВИЋА - Стрпљењем до лепоте

Овим се Недељковић бави последњих годину и по дана, каже да је веома интересантно, а…
мар 12, 2018

БРАНКА ЖИВАНОВИЋ, ЛОЗНИЧКА ПРЕДУЗЕТНИЦА - Жене морају бити смелије

Лозничку предузетницу Бранку Живановић љубав је довела у Јадар, а она је води и у послу…
феб 20, 2018

ПУТОПИС  ИЗ ИРАНА - Лепи дани у Техерану

Кад сам својој породици и пријатељима поменуо да идем у Иран, дочекали су ме зачуђени…
јан 28, 2018

ДИМНИЧАР РАДОЈЕ - Димњаци морају да дишу

Пошто многима лето прође без чишћења димњака, кад почне ложење оџачар Радоје Стаминировић…
јан 28, 2018

ПРИЧА ИЗ СРЕДЊЕГ ПОДРИЊА - Словенцу Јози одали почаст

Ретки су они који се и данас сећају извесног Јозе Словенца, који је пре Другог светског…
дец 30, 2017

НОВОГОДИШЊЕ УКРАШАВАЊЕ - Четири Тесле, један Деда Мраз

Тако ствари сада стоје. Четири Тесле, један Деда Мраз. А није ни много велики, од мањих…

ЛН видео

Пратите нас