Наши смо - ЧЕКАЊЕ

Онај чувени графит “ко овде не полуди ,није нормалан” никако да изгуби на свежини. Не да не бледи, него је из године у годину све оправданији јер све оно што наш човек чује, види и доживи за седам, или месец дана, и најчвршће умове би гурнуло на споредни колосек. Ако си навучен на информације, има да се испрепадаш очас посла, ако ниси, може ти се десити да живиш у тоталном незнању и не знаш за катастрофу док ти не закуца на врата, а онда је касно.

Док обичан, просечан човек,  онај што не може с платом да састави месец дана, покушава да опстане како-тако и бије битке на свом малом, личном фронту, на све то га бомбардују великим темама. Сад осим што бринеш о томе да ли ћеш имати да платиш све рачуне, набавиш храну и докупиш огрев, јер пролеће упорно заобилази Србију, треба да стрепиш од нуклеарног рата због Кима и Трампа, од Велике Албаније, фрке у Македонији, претњи са Запада, а можда и Истока. Уколико ти на све то живце грицка жена, шеф на послу, комшије и колеге, ето рецепта да нагураш притисак на 300 и нема терапије која ти може помоћи. Где да нађе спас, обичан човек који само жели пристојан живот? Имао је прилику да себи да одушка минулог продуженог викенда. Али како? Класика је роштиљање, али оде дете са друштвом, дај му да учествује за иће и пиће, а онда шта ћеш ти? Ако хоћеш да обрнеш нешто на жару и поквасиш грло треба и ту дати пара, којих нема. Запиташ се могу ли да 'празнујем'' и опустим се уз пет ћевапа и једног лава,  па изабереш  останак код куће, уз самообману - а наредне године...

И тако, бленеш у ТВ, моташ по фејсу да видиш како други празнују, и прође празник. Још један у животу. После се кајеш - што не одох да потрошим и ову последњу 'иљадарку јер они манијаци ће почети да се гађају нуклеаркама и нема више празника, ови ће да запале ратни пожар на Балкану па коме ће онда бити до роштиља, можда догодине нећу ни примати плату, па одакле тад да купим ћевапчиће? Схватиш да ти је сад много боље него што може бити сутра, али нема репризе. Оде још један празник док си вагао шта ћу, где ћу, с ким ћу. Онда се  тешиш како је важно да се млади опусте, за нас није важно.

Добра већина оних који су деведесетих закорачили у трећу деценију већ скоро 30 лета лелулају и траже сигурну луку, а овде такве нема. Од тих деведесетих живот се претворио у неколико редова рата, па онда немира, па онда избора, и сад смо усталили да углавном само гласамо, а стално нам исто. Обичном свету је успех десет дана брчкања у сланој води, одмор од кога се после месецима опоравља, плаћени сви рачуни држави и да смо “живи и здрави”. Поштеном свету је најбитније да “мирно спава”, а онима који имају инсомнију да ови први наставе зимски сан док они настављају да згрћу и арче, само да нико не пита одакле им први милион(и). Опет ко није за празник радио у бољем је положају од оних који су и тада морали да арбајт, мада је министар ресорни рекао да морају бити исплаћене празничне дневнице са јунском платом, па ето утехе. Шљака правна нам држава. Времена су таква да човек мора да поређа приоритете, постави црвене линије и призна себи који су му главни циљеви. Поштење, правда, ко јесте у праву, све су мање битни јер ово време немилице дроби, а најпре оне који хоће да истерају правду. Треба бити вешт морепловац па у ово нехумано време пловити међ хридима зла, лажи, сујете, дволичности, и лађу довести до мирне луке, уколико таква уопште постоји. Треба отимати од живота сваки секунд, не сањати утакмицу на Вемблију и због ње не заиграти на пољанчету иза зграде, не чекати Арену па пропустити да запеваш у градском парку, дошла су времена када не треба чекати ''боља времена''. Тај воз је одавно напустио ову станицу, а новом нисмо у реду вожње.

Треба бити вешт па у невесела времена наћи зрно среће и весеља и проживети га. Ко зна можда сутра неко притисне дугме па свет оде дођавола, онда ће вам бити криво што нисте у понедељак отишли негде и бар попили празничну кафу. Боље и то него ништа. Зар не?

 

Т.М.С

 

Колумна

мај 19, 2018 148

НАШИ СМО - Глас

Прочитам пре неки дан у новинама замерку добром дечаку Бајаги, изнету у рубрици “Лични став”, због аполитичних изјава. То ме вратило много година уназад када сам у једном свом уводнику замерила маестралном глумцу Берчеку што је свој таленат искористио против…
мај 12, 2018 609

НАШИ СМО - Градоначелник

Службено возило чека ме у цик зоре, до тада сам већ свеже обријан, обучен у попеглану кошуљу и парно одело, са педантно везаном краватом и угланцаним ципелама. У кабинету сам који минут пре званичног почетка радног времена, а на столу већ поређана дневна штампа. Укључим ТВ, једним оком гледам…
мај 05, 2018 643

НAШИ СMO - Рaд

Припaдaм гeнeрaциjи „Tитoвих пиoнирa“ кojи су пoлoжили зaклeтву у кojoj измeђу oстaлoг oбeћaвajу дa ћe мaрљивo учити и рaдити и слушaти рoдитeљe и стaриje... Нeки су испунили oбeћaњe, a нeки нe. И тaдa, у oнoj зeмљи кoja сe друкчиje звaлa, зaистa сe и мoглo рaдити и нaдaти дa ћe сe нaћи пoсao кojи…
апр 28, 2018 400

НАШИ СMО - Писмo сeби

Дa ми je oвa пaмeт, a oнe гoдинe, кaжу људи сeби, кao знaли би кaкo живeти, нe би грeшили гдe jeсу и сличнo. Ствaрнo, штa бих сaдaшњи ja, дa je мoгућe, рeкao млaђeм мeни и припрeмиo зa oнo штo сe дoгoдилo? Moждa писмoм сeби из тинejџeрских дaнa, мислим, знaм имe, aдрeсу, пa штo дa нe... Majстoрe,…
апр 21, 2018 625

НАШИ СМО - Брлог

Имала сам госте за викенд. Први пут су били код нас, иначе нису из Лознице. Леп је град, кажу, имате кружни ток већи од Славије. Извињавамо се, немамо звучну фонтану, кажем ја, а ни јелку од 83.000 евра. Иначе, све нам је остало потаман, прихватих шалу. Њима се посебно допало то што се већ на први…

Репортажа

мај 13, 2018

У ЉУБОВИЈИ ОДРЖАН 11. ''ГАСТРО-ФЕСТИВАЛ'' - Кад замирише главна улица

У Љубовији је јуче одржан 11. Гастро-фестивал, манифестација која окупља учеснике из целе…
мај 08, 2018

БOЖИДAР ГAВРИЋ, ЧETИРИ ДEЦEНИJE У ВИСИНAMA - Из рингa нa димњaкe

Бoжидaр Гaврић вeћ вишe oд 40 гoдинa грaди и рaзгрaђуje димњaкe ширoм бившe Jугoслaвиje,…
апр 26, 2018

ПИСМО ИЗ КИНЕ - Ову земљу треба упознати

Вук Костић (23) први је Лозничанин и први Србин који учи кинеске борилачке вештине на…
апр 15, 2018

АЛЕКСАНДАР ТУРСУНОВИЋ ИЗ ЛОЗНИЦЕ  - За седам месеци опловио двадесет држава

На огромном броду пловио је од Енглеске до Португалије, прешао Атлантик и онда посећивао…
апр 10, 2018

ВАСКРШЊА ЈАЈА ЉУБИШЕ НЕДЕЉКОВИЋА - Стрпљењем до лепоте

Овим се Недељковић бави последњих годину и по дана, каже да је веома интересантно, а…
мар 12, 2018

БРАНКА ЖИВАНОВИЋ, ЛОЗНИЧКА ПРЕДУЗЕТНИЦА - Жене морају бити смелије

Лозничку предузетницу Бранку Живановић љубав је довела у Јадар, а она је води и у послу…
феб 20, 2018

ПУТОПИС  ИЗ ИРАНА - Лепи дани у Техерану

Кад сам својој породици и пријатељима поменуо да идем у Иран, дочекали су ме зачуђени…
јан 28, 2018

ДИМНИЧАР РАДОЈЕ - Димњаци морају да дишу

Пошто многима лето прође без чишћења димњака, кад почне ложење оџачар Радоје Стаминировић…
јан 28, 2018

ПРИЧА ИЗ СРЕДЊЕГ ПОДРИЊА - Словенцу Јози одали почаст

Ретки су они који се и данас сећају извесног Јозе Словенца, који је пре Другог светског…
дец 30, 2017

НОВОГОДИШЊЕ УКРАШАВАЊЕ - Четири Тесле, један Деда Мраз

Тако ствари сада стоје. Четири Тесле, један Деда Мраз. А није ни много велики, од мањих…

ЛН видео

Пратите нас