fbpx

ГРАЂАНСКЕ ИНИЦИЈАТИВЕ - МОГУЋЕ РЕШЕЊЕ ЗА ДЕПОНИЈУ - Од проблема до извора зараде

Питање регионалне депоније још увек је отворено, а дотада се отпад у Лозници и даље одлаже недалеко од града, о чему смо шире писали у прошлом броју ЛН.  Пољопривредни инжењер Милан Степановић има замисао како би отпад, од проблема  могао постати извор зараде за градски буџет

- Нема ту превише мудрости и није то ништа што већ негде не постоји и не примењује се, управо зато знамо да функционише. Причам о претварању отпада у компост који се користи  у пољопривредној производњи. Чак око 80 одсто комуналног отпада чини биоразградива маса, дакле све што може да се распадне, а остатак чине метали, пластика, стакло, гума... отпад који не шири непријатан мирис. Раздвајањем ова два отпада практично више не бисмо ни имали депонију. Неразградиви отпад би могао ићи у рециклажу, а разградиви би прошао кроз процес компостирања - каже Милан Степановић, пољопривредни инжењер.

Према проценама, 20 одсто комуналног отпада чине папир и картон, од 40 до 60 одсто је органског порекла, око 15 одсто је прашина, а остатак су пластика, стакло и метали. Оваква подела већ на први поглед говори колика је могућност како рециклаже тако и производње компоста. Степановић указује на примере из света који показују како се може од отпада правити компост и колико је то чисто и не угрожава околину, а не захтева висока улагања јер је, свакако, веома важно да решење проблема буде што је могуће јефтиније.

- Тракторе имамо, а на интернету можете видети примере где је за покретање компостера довољна практично и фреза. Ни сам компостер не би био проблем јер је једноставан и могу га направити сами радници наших јавних предузећа. Сам процес је чист, морало би се рачунати на свест грађана, то би у почетку, вероватно, било проблематично, али уз комбинацију подстицаја и “казни” уверен сам да би већина прихватила да одваја отпад на два места. За почетак, одабрао бих један део града и спровео тромесечну пробу како бисмо видели да ли су људи спремни да не бацају све у исту врећу, већ да отпад одвоје у три кесе. Уверен сам да бисмо у кратком року имали доста укључених  - каже Степановић.

Његова замисао је да се они који прихвате да раздвајају отпад ослободе  плаћања изношења смећа, или да им се цена значајно умањи, а да се онима који одбију учешће цена повећа. Грађани би добили натрон вреће за, пре свега, кухињски отпад, изузимајући остатке меса и костију који се не смеју мешати, јер он чини већину онога што се баца, а уједно је “сировина” за производњу компоста, то смеће би се у компостеру на “депонији” млело и мешало заједно са осталим отпадом исте врсте и слагало на такозване примарне камаре. Битно је помешати азотну и угљеничну масу и омогућити бактеријама да раде свој посао, а то се види већ после три дана када изнад камаре почне да се појављује низак слој “дима”. Степановић каже да цео процес компостирања може да се заврши за месец дана, а да би се избегло да птице и друге животиње долазе, камаре би се могле покрити најлоном, што би уједно и убрзало поступак. Добијени компост би се могао продавати, чиме би се надокнадило умањене цене изношења смећа, стакло, метал и пластика би отишли у рециклажу, што би такође доносило приход, остаци меса и костију били би уништавани, а град не би имао депонију на којој би се гомилао отпад. Корист би била вишеструка, а улагања би била незнатна, сматра Степановић.

Како током производње компоста долази до повећања температуре, има примера да се то користи и за грејање, али, за почетак, довољно би било да оно што бацамо и чиме загађујемо околину претворимо у извор прихода нашег града, а уједно решимо и проблем одлагања отпада.

 

 

Н. Т.

Колумна

новембар 30, 2019 180

НАШИ СМО - Шпијуноманија

Да којим случајем Душан Ковачевић почетком осамдесетих година није написао драму “Балкански шпијун”, која је 1984. добила и филмски облик, свакако би данас, после три и по деценије имао материјала за читав серијал. Толико врућих прича са сличном темом могле…
нов 23, 2019 860

НАШИ СМО - Наши и ваши

За нас кажу да смо међу државама са најстаријим становништвом. Што се тиче година, вероватно, што се тиче зрелости, негде смо, чини ми се, на нивоу тинејџера кога разбија пубертет. Толико незрелости, нетрпељивости, искључивости, неспремности на уважавање туђег мишљења и става тешко да где има. Као…
нов 16, 2019 661

НАШИ СМО - Ципеле

Јована Вуковић, активисткиња организације “Једнакост”, рекла је гостујући на ТВ Н1 да би нападачи на И. В. у једној београдској пицерији уместо затворске казне требало да буду “кажњени” обавезом тромесечног волонтирања у некој ЛГБТ организацији, где би свакодневно сретали ЛГБТ особе и имали прилику…
нов 09, 2019 830

НАШИ СМО - Дипломе

У последње време кружи прича (не само у нашем граду, па не само ни у нашој држави, већ и у комшијским) да у фотографске радње све чешће долазе муштерије да се фотографишу за индекс! То не би било чудно да се пред објективима фото-апарата намештају свршени средњошколци, стасали за бруцошке дане и…
нов 02, 2019 1494

НАШИ СМО - Онај горе

Во се веже за рогове, а човек за реч. Тако је некада бар било. Данас волова још има, али све мање оних које се могу везати за реч. Не могу чак ни за реченицу јер причају такве глупости да је то невероватно, речи су им љигаве, као јегуље и нема тога ко ће их везати. Послушајте каква је данас…

Репортажа

нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"