fbpx

ХОЋЕ ЛИ БИТИ ОТКУПА СТЕНЛЕЈКЕ? - Цена шљиве још увек непозната

Кад у Србији шљива роди углавном се обрадују они који воле ово плаво воће да “провуку” кроз лампек и претворе у течно стање пошто се са откупом и откупном ценом најчешће ништа не зна на време, а и кад се зна, произвођачи су, углавном, незадовољни. Иста прича је и ове године

Према речима Златице Крсмановић, дипл. инж. воћарства из лозничког “Пољосавета”, људи раније сорте шљиве углавном, као и свих година до сада, купе и “стављају у ракију”, али се очекују да ће за стенлеј бити откупа и интересовања, мада још увек нико не излази ни са каквом откупном ценом.

- Ове године  није било никаквог организованог откупа нити интересовања за раније сорте које већ пролазе, берба чачанске родне је при крају и род завршава у казанима. Шта ће се десити са стенлејом још увек не знамо као ни каква ће бити откупна цена. Она се углавном откупљује за сушење, а остале сорте претежно буду за ракију, или замрзавање, ако то траже хладњаче. Прошле године цена је била тридесетак динара. Иначе, овогодишњи принос и квалитет зависи од локације, негде шљива није родила уопште, “скинуо” је пролећни мраз, а у вишим пределима око Крупња и Љубовији је род баш одличан. Када је добра година, буде и 20 тона приноса по хектару, ове ће бити  10, 12 тона просечно - каже Крсмановићева.

На подручју које покрива лознички “Пољосавет”  под шљивицима је око 4.600 хектара. Шљива је, каже Крсмановићева, најраспрострањенија воћна врста иако није најинтезивнија, зато што су засади без система за наводњавање, а агротехничке мере углавном су сведене на минимум. Мало је произвођача који је орежу, пођубре, дају основну заштиту, већина,  посебно старих сорти, препуштена је сама себи. Последњих година шљива иде за сушење, а нови засади подижу се са сортом стенлејком која се код нас највише и суши. Крсмановићева очекује да би до средине следеће седнице требало да се зна имали ли откупа и каква је откупна цена. Септембар је месец када се гро стенлејке бере и произвођачи очекују да ситуација буде јасна, хоће ли бити откупа шљиве, или ће сва бити “флаширана” и ускладиштена у бурад.

Наша земља један је од највећих произвођача шљива у свету, а од укупно гајеног воћа у Србији, 40 одсто је шљива. Међутим, у односу на производњу, извоз је мали, а ситуација готово увек таква да није добро ни када лоше роди, ни када препороди јер произвођачи у оба случаја не знају шта да раде, нарочито када се суоче са безобразно ниском откупном ценом овог воћа. Када би им држава гарантовала откуп и солидну цену била би то сасвим друга прича. Углавном, исход је увек исти па ће и  највећи део овогодишњег рода шљиве, по свему судећи, отићи низ грла љубитеља добре капљице.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

БЕРБА КУПИНЕ У ПУНОМ ЈЕКУ - Род добар - цена ниска

НАШИ СМО - Баш је добро

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

децембар 07, 2019 70

НАШИ СМО - Бурлеска

Верујем да су многи пратећи аферу “Мегатренд” и саплитање Миће Јовановића помислили да би све то било смешно да није тужно. Мени је све у вези са том високошколском установом било отужно још од њеног оснивања, а сада ми је све гротескно смешно. Признајте да…
нов 30, 2019 182

НАШИ СМО - Шпијуноманија

Да којим случајем Душан Ковачевић почетком осамдесетих година није написао драму “Балкански шпијун”, која је 1984. добила и филмски облик, свакако би данас, после три и по деценије имао материјала за читав серијал. Толико врућих прича са сличном темом могле би достићи већи број епизода и од чувеног…
нов 23, 2019 863

НАШИ СМО - Наши и ваши

За нас кажу да смо међу државама са најстаријим становништвом. Што се тиче година, вероватно, што се тиче зрелости, негде смо, чини ми се, на нивоу тинејџера кога разбија пубертет. Толико незрелости, нетрпељивости, искључивости, неспремности на уважавање туђег мишљења и става тешко да где има. Као…
нов 16, 2019 662

НАШИ СМО - Ципеле

Јована Вуковић, активисткиња организације “Једнакост”, рекла је гостујући на ТВ Н1 да би нападачи на И. В. у једној београдској пицерији уместо затворске казне требало да буду “кажњени” обавезом тромесечног волонтирања у некој ЛГБТ организацији, где би свакодневно сретали ЛГБТ особе и имали прилику…
нов 09, 2019 836

НАШИ СМО - Дипломе

У последње време кружи прича (не само у нашем граду, па не само ни у нашој држави, већ и у комшијским) да у фотографске радње све чешће долазе муштерије да се фотографишу за индекс! То не би било чудно да се пред објективима фото-апарата намештају свршени средњошколци, стасали за бруцошке дане и…

Репортажа

нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"