Кад у Србији шљива роди углавном се обрадују они који воле ово плаво воће да “провуку” кроз лампек и претворе у течно стање пошто се са откупом и откупном ценом најчешће ништа не зна на време, а и кад се зна, произвођачи су, углавном, незадовољни. Иста прича је и ове године

Према речима Златице Крсмановић, дипл. инж. воћарства из лозничког “Пољосавета”, људи раније сорте шљиве углавном, као и свих година до сада, купе и “стављају у ракију”, али се очекују да ће за стенлеј бити откупа и интересовања, мада још увек нико не излази ни са каквом откупном ценом.

- Ове године  није било никаквог организованог откупа нити интересовања за раније сорте које већ пролазе, берба чачанске родне је при крају и род завршава у казанима. Шта ће се десити са стенлејом још увек не знамо као ни каква ће бити откупна цена. Она се углавном откупљује за сушење, а остале сорте претежно буду за ракију, или замрзавање, ако то траже хладњаче. Прошле године цена је била тридесетак динара. Иначе, овогодишњи принос и квалитет зависи од локације, негде шљива није родила уопште, “скинуо” је пролећни мраз, а у вишим пределима око Крупња и Љубовији је род баш одличан. Када је добра година, буде и 20 тона приноса по хектару, ове ће бити  10, 12 тона просечно - каже Крсмановићева.

На подручју које покрива лознички “Пољосавет”  под шљивицима је око 4.600 хектара. Шљива је, каже Крсмановићева, најраспрострањенија воћна врста иако није најинтезивнија, зато што су засади без система за наводњавање, а агротехничке мере углавном су сведене на минимум. Мало је произвођача који је орежу, пођубре, дају основну заштиту, већина,  посебно старих сорти, препуштена је сама себи. Последњих година шљива иде за сушење, а нови засади подижу се са сортом стенлејком која се код нас највише и суши. Крсмановићева очекује да би до средине следеће седнице требало да се зна имали ли откупа и каква је откупна цена. Септембар је месец када се гро стенлејке бере и произвођачи очекују да ситуација буде јасна, хоће ли бити откупа шљиве, или ће сва бити “флаширана” и ускладиштена у бурад.

Наша земља један је од највећих произвођача шљива у свету, а од укупно гајеног воћа у Србији, 40 одсто је шљива. Међутим, у односу на производњу, извоз је мали, а ситуација готово увек таква да није добро ни када лоше роди, ни када препороди јер произвођачи у оба случаја не знају шта да раде, нарочито када се суоче са безобразно ниском откупном ценом овог воћа. Када би им држава гарантовала откуп и солидну цену била би то сасвим друга прича. Углавном, исход је увек исти па ће и  највећи део овогодишњег рода шљиве, по свему судећи, отићи низ грла љубитеља добре капљице.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

БЕРБА КУПИНЕ У ПУНОМ ЈЕКУ - Род добар - цена ниска

НАШИ СМО - Баш је добро

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"