fbpx

ДА ЛИ ЈЕ ИЗВОЗ У КИНУ ВЕЛИКА ШАНСА И ЗА ЛОЗНИЧКЕ СТОЧАРЕ? - Више откупне цене - краћи пут до Пекинга

На основу споразума са Кино,м од новембра ће кренути извоз свињског меса из Србије у ову земљу. Држава тај посао види као велику шансу за развој пољопривреде. Лознички узгајивачи кажу да ће се без стабилних и реалних откупних цена  тешко одлучити да  повећају  капацитете товилишта, а могу се чути и мишљења да ће цех овог посла плаћати грађани кроз више цене у месарама

У Пекингу је недавно потписан споразум о извозу свињског меса, млечних производа, кукуруза и јабука из Србије у Кину. Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић рекао је за РТС да ће највећу корист од тога имати пољопривредни произвођачи и да би извоз требало да крене од новембра. Истакао је да је договорен извоз свињског меса без лимита, без квота, односно колико год Србија може да произведе, а да је за почетак договорен извоз од 50.000 тона. Како је рекао, реч је о огромном тржишту које и најбоље плаћа. Кина је, иначе, највећи потрошач свињског меса на свету, а прошле године је у тој земљи потрошено 560 милиона тона свињетине.

Рекло би се да је ово велика шанса за развој српске пољопривреде, а посебно узгоја свиња. Међутим, да ли Србија има капацитете за већу производњу, а пре свега, да ли су и колико српски пољопривредници спремни за овај посао?

Тежак опоравак после две деценије небриге

Министар Недимовић каже да имамо капацитете за производњу осам до десет милона товљеника годишње, међутим, подаци Привредне коморе Србије и Републичког завода за статистику говоре да узгој свиња у последње две деценије бележи стрмоглав пад и да је прошле године једва достигао 2,7 милиона товљеника што је за 4,1 одсто мање него у 2017. години. Треба рећи да је сточарство последњих година прво на листи приоритета када су субвенције у питању и да је држава за подстицање узгоја свиња за ову намену у прошлој години из буџета издвојила две милијарде динара, али да то, очигледно није нагнало домаће пољопривреднике, да повећају капацитете.

Јован Миладиновић, начелник одељења за привреду и локални економски развој  градске управе у Лозници, каже да и локална самоуправа  за ту намену издваја значајна средства.

- За набавку приплодних свиња (крмаче, нерасти, прасићи) субвенција износи 50 одсто на основицу без ПДВ-а, а максимални износ који узгајивачи могу добити је 150.000 динара. Исти износ је и за набавку механизације неопходну за производњу сточне хране, док се за осигурање животиња одобрава субвенција од 50 одсто, а максимално 100.000 динара. Вештачко осемењавање субвенционише се са 80 одсто, односно 2.000 динара по дози семена. За пољопривреднике млађе од 40 година и за жене носиоце газдинства повраћај новца је 60 одсто од основице без ПДВ-а. Овим мерама настојимо да подстакнемо пољопривреднике да купе квалитетна грла у чистој раси, како би укрштањем добили грла  која имају већи проценат меса, квалитетније месо, као и да на тај начин скрате време неопходно за тов. Више турнуса са већим бројем прасади и краћим временом това омогућиће  јефтинију производњу - сматра Миладиновић.

Он се нада да ће најављени извоз у Кину подстаћи пољопривреднике да се више окрену узгоју свиња, а да ће они који се већ баве овим послом повећати број грла у тову.

Тржиштем владају кланичари

Стручњаци истичу да има  више  разлога за слабији узгој свиња код нас, а добрим делом, уз хаотично домаће тржиште на коме цене варирају и, углавном, не одговарају пољопривредницима, је и увоз свињског меса и прерађевина што је утицало на нижу откупну цену. Највећу корист из такве ситуације извукле су велике кланице, јер су са откупом, истовремено увозиле и смрзнуте полутке и тиме оствариле двоструку добит. Узгајивачи свиња су због стања на тржишту незадовољни и многи од њих, чак, и одустају од това. Велики кланичари, као највећи откупљивачи, искључиво гледају свој интерес, а према узгајивачима се понашају по принципу “узми или остави” када су откупне цене у питању.

Недимовић истиче да  поремећаја на тржишту због извоза у Кину неће бити и да нема боље субвенције за пољопривреднике од отварања новог тржишта. Каже и да Министарство има начин заштити домаће тржиште од поремећаја.

Међутим, Миољуб и Славољуб Савић, власници једне од највећих кланица у лозничком крају сматрају да ће до поремећаја на тржишту, ипак, доћи. Не верују да ће бити несташица, али верују да ће доћи до повећања откупне цене, а тиме и до виших цена у месарама.

Тренутно за свиње у класи плаћају од 155 до 175 динара за килограм у зависности од квалитета, док свиње ван класе купују по цени од 120 до 130 динара. Прасад (од 20 до 25 килограма) откупљују  по цени од 210 до 230 динара за килограм. Свиње, углавном откупљују  на малим фармама у Мачванском округу, а у лозничком крају највише у Козјаку, Доњем Добрић, Јелаву, Горњем Добрићу, Лозничком Пољу. Реч је о узгајивачима који утове од 50 до 150 свиња по једном турнусу.

Миољуб Савић је сигуран да ће, ако до извоза у Кину дође, откупна цена бити виша јер, како каже, у Србији нема довољно свиња.

- Углавном се узгојом у овом крају баве пољопривредници који то раде традиционално и тове до 150 свиња по турнусу јер са више товљеника не би могли финансијски да издрже велике осцилације у ценама. Сигуран сам да би људи радили још више и да би били спремни да уложе у повећање капацитета када би откупна цена била стабилна. То одговара и нама кланичарима. Надам се да ће извоз свињског меса у Кину заживети и да ће то допринети стабилнијим откупним ценама код нас што био требало да доведе до узгоја већег броја свиња него што је то сада случај - истиче он.

Реална откупна цена 180 динара за килограм

Милорад Димитријевић из Козјака важи за једног од највећих узгајивача свиња у овом крају. Годишње утови око 300 свиња.

- Имам 25 крмача и за тов користим прасиће који су из нашег узгоја, док вишак продам другим пољопривредницима који се баве товом свиња. У једном турнусу утовим 150 свиња, односно 300 годишње и то је наш тренутни капацитет.  До сада се нисам одлучивао да повећам број товљеника јер је откупна цена нестабилна, а сточна храна веома скупа. Донедавно су свиње откупљиване по 140 динара за килограм што није довољно ни трошкове да покријемо, а камоли да нешто зарадимо. Реална цена у овом тренутку је око 180 динара за килограм - каже Димитријевић.

Истиче да обрађује десет хектара земље, али да то није довољно да би произвео потребну количини хране за тов, тако да добар део купује, што повећава трошкове.

- Имамо савремено опремљено товилиште, али је и поред тога неопходно бар осам сати рада сваког дана (по четири ујутро и увече) како бисмо посао обавили ваљано. До сада нисам размишљао о повећању капацитета товилишта, али ако би извоз у Кину кренуо и ако би откуп био добро организован, уз, пре свега, стабилне и реалне цене, вероватно бих повећао број товљеника. То би значило и значајно улагање у товилиште. Без стабилних цена нема ни оживљавања свињарства - поручује Милорад Димитријевић.

Било како било извесно је да ће извос свињског меса у Кину кренути од новембра, а да ли ће тај посао оживети узгој свиња и допринети стабилнијим откупним, као и ценама у месарама, као и да ли ће лознички узгајивачи у томе видети прилику за себе остаје да се види.

Посао на дуге стазе

Слободан Ђорђевић из Липничког Шора определио се за узгој приплодних крмача и прасади за даљи тов.

- Имам 40 крмача које опрасе од 700 до 1.000  прасића које за даљи тов продајем пољопривредницима из нашег краја, али и из Мачве и Срема. Овим послом бавим се десет година и до сада нисам размишљао о повећању капацитета. Да би се то десило морамо да имамо стабилно тржиште и стабилне цене. Неопходно је и да се изврши категоризација меса, да се за свако парче у месарама зна порекло, да се то јасно напише јер је то за потрошаче веома важно. Извоз је потребан и надам се да ће извоз у Кину успети и да је то посао на дуге стазе. Не сме се дозволити да се као српско извози месо набављено у другим земљама, као што је то раније био случај са воћем приликом извоза у Русију и неке друге државе. Имамо ресурсе и традицију да товимо свиње, а увозимо месо, што је за мене катастрофа - каже Ђорђевић.

Он сматра да су цене у месарама и сада високе у односу на откупне и истиче да је то неоправдано. Нада се да ће извоз у Кину допринети стабилизовању нашег тржишта меса и поручује да можемо много свиња да утовимо и да је ово велика шанса за Србију.

Мала товилишта

У Лозничком крају примат има тов јунади, а посебно узгој крава. Велики број пољопривредника гаји краве и продаје млеко, а свиње тове, углавном, за сопствене потребе. Мало је оних који тове стотину и више свиња у једном турнусу. Већина утови од 20 до 50 свиња и тренутно нема услове за повећање броја товљеника.

Владимир Станимировић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

ОДЛУКОМ ВЛАДЕ СРБИЈЕ - Заштићено подручје Тршића и Троноше

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

август 17, 2019 276

НАШИ СМО - Лорелај

Требало ми је времена да по повратку са одмора пронађем примерак “Лозничког недељника” и да се лично уверим у оно што сам чула - да је ауторка рубрике “Погледи и мишљења” Драгана Глишић упоредила “поједине медије” (који ли су) са нацистима. Да не препричавам,…
авг 10, 2019 441

НАШИ СМО - Тротоар

Последњих година у Лозници, верујем и у многим другим градовима, све теже је “бити” тротоар. То парче градског имања, уштинуто од саобраћајног друма, уместо да буде украс уређене улице, издигнуто пар центиметара од коловоза од којег се отиру гуме аутомобила и других превозних средстава, постало је…
авг 03, 2019 419

НАШИ СМО - Посматрач

У петак, када овај текст буде пред вама, већ ће бити много тога јасније у вези са изненадним сусретом власти и опозиције који се догодио у уторак на Факултету политичких наука у организацији веома утицајног Фонда за отворено друштво. Али, како се данас чини, док се састанак није ни охладио, биће да…
јул 27, 2019 1048

НАШИ СМО - Без репризе

Дошла нека гадна времена, свако мисли да може свачим да се бави, паметује, држи лекције. Злонамерни у свакоме и свему виде, злу намеру, лопови мисле да сви краду, лажови да сви лажу, преваранти да сви варају, па онда брзоплето реагују. Прво кажу хоп па скоче. Понесе их улога самозваних заштитника…
јул 20, 2019 752

НАШИ СМО - Болест

Две речи које се увек невољно изговарају, које уносе немир и неспокој, бригу и страх, свакако су болест и болница. Самим тим што асоцирају на нешто лоше, непријатно, нажалост, често и на смрт, имају оптерећујућу тежину, боју, па чак и карактеристичан мирис. Не верујем да има оних који и на помен…

Репортажа

авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…
јул 02, 2019

ЈУБИЛАРНИ ДАНИ МЕЂАША - Десетлеће чувања традиције

Једна од најпопуларнијих крупањских манифестација ''Дани међаша'' одржана је јубиларни,…
јул 01, 2019

КАКО СУ ЛОЗНИЧКИ МАЛЦИ ГЕНИЈАЛЦИ ОСТВАРИЛИ УСПЕХ НА ОЛИМПИЈАДИ У МЕНТАЛНОЈ АРИТМЕТИЦИ - Бројеви су брзи, Теа и Матеја бржи

Деветогодишњаци из Лознице Матеја Перић и Теа Марковић остварили велики успех - освојили…
јун 30, 2019

ЛОЗНИЧАНИН АКСЕНТИЈЕ ИВАНОВИЋ - С музиком од Лознице до Беча

Аксентије Ивановић, бивши ђак генерације лозничке музичке школе, после завршене средње у…
јун 23, 2019

ПЛАНИНОМ БОРАЊОМ - Нестварна лепота западне Србије

 - Већином су то старачка домаћинства и управо ту планинари могу да помогну организовањем…
јун 19, 2019

У ДОЊОЈ БОРИНИ - Оживели стогодишњу воденицу

Мештани се удружили и обновили воденицу која је тридесет година била закоровљена и…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"