fbpx

ДА ЛИ ЈЕ ИЗВОЗ У КИНУ ВЕЛИКА ШАНСА И ЗА ЛОЗНИЧКЕ СТОЧАРЕ? - Више откупне цене - краћи пут до Пекинга

На основу споразума са Кино,м од новембра ће кренути извоз свињског меса из Србије у ову земљу. Држава тај посао види као велику шансу за развој пољопривреде. Лознички узгајивачи кажу да ће се без стабилних и реалних откупних цена  тешко одлучити да  повећају  капацитете товилишта, а могу се чути и мишљења да ће цех овог посла плаћати грађани кроз више цене у месарама

У Пекингу је недавно потписан споразум о извозу свињског меса, млечних производа, кукуруза и јабука из Србије у Кину. Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић рекао је за РТС да ће највећу корист од тога имати пољопривредни произвођачи и да би извоз требало да крене од новембра. Истакао је да је договорен извоз свињског меса без лимита, без квота, односно колико год Србија може да произведе, а да је за почетак договорен извоз од 50.000 тона. Како је рекао, реч је о огромном тржишту које и најбоље плаћа. Кина је, иначе, највећи потрошач свињског меса на свету, а прошле године је у тој земљи потрошено 560 милиона тона свињетине.

Рекло би се да је ово велика шанса за развој српске пољопривреде, а посебно узгоја свиња. Међутим, да ли Србија има капацитете за већу производњу, а пре свега, да ли су и колико српски пољопривредници спремни за овај посао?

Тежак опоравак после две деценије небриге

Министар Недимовић каже да имамо капацитете за производњу осам до десет милона товљеника годишње, међутим, подаци Привредне коморе Србије и Републичког завода за статистику говоре да узгој свиња у последње две деценије бележи стрмоглав пад и да је прошле године једва достигао 2,7 милиона товљеника што је за 4,1 одсто мање него у 2017. години. Треба рећи да је сточарство последњих година прво на листи приоритета када су субвенције у питању и да је држава за подстицање узгоја свиња за ову намену у прошлој години из буџета издвојила две милијарде динара, али да то, очигледно није нагнало домаће пољопривреднике, да повећају капацитете.

Јован Миладиновић, начелник одељења за привреду и локални економски развој  градске управе у Лозници, каже да и локална самоуправа  за ту намену издваја значајна средства.

- За набавку приплодних свиња (крмаче, нерасти, прасићи) субвенција износи 50 одсто на основицу без ПДВ-а, а максимални износ који узгајивачи могу добити је 150.000 динара. Исти износ је и за набавку механизације неопходну за производњу сточне хране, док се за осигурање животиња одобрава субвенција од 50 одсто, а максимално 100.000 динара. Вештачко осемењавање субвенционише се са 80 одсто, односно 2.000 динара по дози семена. За пољопривреднике млађе од 40 година и за жене носиоце газдинства повраћај новца је 60 одсто од основице без ПДВ-а. Овим мерама настојимо да подстакнемо пољопривреднике да купе квалитетна грла у чистој раси, како би укрштањем добили грла  која имају већи проценат меса, квалитетније месо, као и да на тај начин скрате време неопходно за тов. Више турнуса са већим бројем прасади и краћим временом това омогућиће  јефтинију производњу - сматра Миладиновић.

Он се нада да ће најављени извоз у Кину подстаћи пољопривреднике да се више окрену узгоју свиња, а да ће они који се већ баве овим послом повећати број грла у тову.

Тржиштем владају кланичари

Стручњаци истичу да има  више  разлога за слабији узгој свиња код нас, а добрим делом, уз хаотично домаће тржиште на коме цене варирају и, углавном, не одговарају пољопривредницима, је и увоз свињског меса и прерађевина што је утицало на нижу откупну цену. Највећу корист из такве ситуације извукле су велике кланице, јер су са откупом, истовремено увозиле и смрзнуте полутке и тиме оствариле двоструку добит. Узгајивачи свиња су због стања на тржишту незадовољни и многи од њих, чак, и одустају од това. Велики кланичари, као највећи откупљивачи, искључиво гледају свој интерес, а према узгајивачима се понашају по принципу “узми или остави” када су откупне цене у питању.

Недимовић истиче да  поремећаја на тржишту због извоза у Кину неће бити и да нема боље субвенције за пољопривреднике од отварања новог тржишта. Каже и да Министарство има начин заштити домаће тржиште од поремећаја.

Међутим, Миољуб и Славољуб Савић, власници једне од највећих кланица у лозничком крају сматрају да ће до поремећаја на тржишту, ипак, доћи. Не верују да ће бити несташица, али верују да ће доћи до повећања откупне цене, а тиме и до виших цена у месарама.

Тренутно за свиње у класи плаћају од 155 до 175 динара за килограм у зависности од квалитета, док свиње ван класе купују по цени од 120 до 130 динара. Прасад (од 20 до 25 килограма) откупљују  по цени од 210 до 230 динара за килограм. Свиње, углавном откупљују  на малим фармама у Мачванском округу, а у лозничком крају највише у Козјаку, Доњем Добрић, Јелаву, Горњем Добрићу, Лозничком Пољу. Реч је о узгајивачима који утове од 50 до 150 свиња по једном турнусу.

Миољуб Савић је сигуран да ће, ако до извоза у Кину дође, откупна цена бити виша јер, како каже, у Србији нема довољно свиња.

- Углавном се узгојом у овом крају баве пољопривредници који то раде традиционално и тове до 150 свиња по турнусу јер са више товљеника не би могли финансијски да издрже велике осцилације у ценама. Сигуран сам да би људи радили још више и да би били спремни да уложе у повећање капацитета када би откупна цена била стабилна. То одговара и нама кланичарима. Надам се да ће извоз свињског меса у Кину заживети и да ће то допринети стабилнијим откупним ценама код нас што био требало да доведе до узгоја већег броја свиња него што је то сада случај - истиче он.

Реална откупна цена 180 динара за килограм

Милорад Димитријевић из Козјака важи за једног од највећих узгајивача свиња у овом крају. Годишње утови око 300 свиња.

- Имам 25 крмача и за тов користим прасиће који су из нашег узгоја, док вишак продам другим пољопривредницима који се баве товом свиња. У једном турнусу утовим 150 свиња, односно 300 годишње и то је наш тренутни капацитет.  До сада се нисам одлучивао да повећам број товљеника јер је откупна цена нестабилна, а сточна храна веома скупа. Донедавно су свиње откупљиване по 140 динара за килограм што није довољно ни трошкове да покријемо, а камоли да нешто зарадимо. Реална цена у овом тренутку је око 180 динара за килограм - каже Димитријевић.

Истиче да обрађује десет хектара земље, али да то није довољно да би произвео потребну количини хране за тов, тако да добар део купује, што повећава трошкове.

- Имамо савремено опремљено товилиште, али је и поред тога неопходно бар осам сати рада сваког дана (по четири ујутро и увече) како бисмо посао обавили ваљано. До сада нисам размишљао о повећању капацитета товилишта, али ако би извоз у Кину кренуо и ако би откуп био добро организован, уз, пре свега, стабилне и реалне цене, вероватно бих повећао број товљеника. То би значило и значајно улагање у товилиште. Без стабилних цена нема ни оживљавања свињарства - поручује Милорад Димитријевић.

Било како било извесно је да ће извос свињског меса у Кину кренути од новембра, а да ли ће тај посао оживети узгој свиња и допринети стабилнијим откупним, као и ценама у месарама, као и да ли ће лознички узгајивачи у томе видети прилику за себе остаје да се види.

Посао на дуге стазе

Слободан Ђорђевић из Липничког Шора определио се за узгој приплодних крмача и прасади за даљи тов.

- Имам 40 крмача које опрасе од 700 до 1.000  прасића које за даљи тов продајем пољопривредницима из нашег краја, али и из Мачве и Срема. Овим послом бавим се десет година и до сада нисам размишљао о повећању капацитета. Да би се то десило морамо да имамо стабилно тржиште и стабилне цене. Неопходно је и да се изврши категоризација меса, да се за свако парче у месарама зна порекло, да се то јасно напише јер је то за потрошаче веома важно. Извоз је потребан и надам се да ће извоз у Кину успети и да је то посао на дуге стазе. Не сме се дозволити да се као српско извози месо набављено у другим земљама, као што је то раније био случај са воћем приликом извоза у Русију и неке друге државе. Имамо ресурсе и традицију да товимо свиње, а увозимо месо, што је за мене катастрофа - каже Ђорђевић.

Он сматра да су цене у месарама и сада високе у односу на откупне и истиче да је то неоправдано. Нада се да ће извоз у Кину допринети стабилизовању нашег тржишта меса и поручује да можемо много свиња да утовимо и да је ово велика шанса за Србију.

Мала товилишта

У Лозничком крају примат има тов јунади, а посебно узгој крава. Велики број пољопривредника гаји краве и продаје млеко, а свиње тове, углавном, за сопствене потребе. Мало је оних који тове стотину и више свиња у једном турнусу. Већина утови од 20 до 50 свиња и тренутно нема услове за повећање броја товљеника.

Владимир Станимировић

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

ОДЛУКОМ ВЛАДЕ СРБИЈЕ - Заштићено подручје Тршића и Троноше

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

фебруар 15, 2020 376

НАШИ СМО - Контузија

Избори само што нису, а осим што се зна победник, све друго је на нивоу одлуке најутицајнијег дела опозиције о бојкоту. Конфузно, ризично и без јасне перспективе. И док се још не зна, а све више слути да би бојкот могао остати само неуспели покушај који би…
феб 08, 2020 540

НАШИ СМО - Печалбари

Две трећине Срба живи у стресу... Остали су у иностранству! Ове две реченице са друштвених мрежа би требало да звуче духовито, шаљиво, баш као и у милион других случајева када сами себе исмевамо, збијамо шале на свој рачун, а склони смо вицевима у којима се спрдамо са стварношћу у којој живимо,…
феб 01, 2020 699

НАШИ СМО - Апокалипса

Боље је ономе што “незна” него ономе што “не зна”. Ово прочитах негде пре неколико дана и та тврдња, може се ставити у раван са оним “благо глувима”, или “благо глупима”. Нажалост, дошла су времена када је за миран живот и очување личног нервног система изгледа добро што мање знати, чути или…
јан 25, 2020 674

НАШИ СМО - Магла

Реч из наслова протеклих дана толико пута се могла чути у Србији и региону да је просто невероватно како до сада на њу нисмо обраћали толико пажње. Ова природна појава је створила толико проблема грађанима да су чак и они здрави почели да брину више о свом здрављу убеђени да ће им разне маске преко…
јан 18, 2020 1084

НАШИ СМО - Распродаја

Баш ме занима како ви, обични грађани, главни финансијери политичких странака гледате на могућност распродаје изборног цензуса са пет на три одсто. Један водитељ режимски настројене телевизије, наследнице покојне добре телевизије, рекао је у разговору са представником ЦЕСИД-а да је “та одлука у…

Репортажа

феб 21, 2020

У ДОЊИМ БРЕЗОВИЦАМА - Јагње расте у кући

У кући Милана и Наде Петковић из Доњих Брезовица однедавно је “главни” један четвороножни…
феб 20, 2020

СОДАЏИЈА ЗОРАН СТЕВАНОВИЋ - Нема доброг шприцера без сода-воде

Још као студент економије, Лозничанин Зоран Стевановић волео је да попије шприцер, онај…
јан 27, 2020

АЛЕКСАНДАР МИЛОВАНОВИЋ ИСПРОБАО ФУДБАЛ У КАНАДИ - Све је лепо тамо, ал' је овде живот лепши

Тамо преко Велике баре живот је уређен, више новца кружи па је све сређено и подсећа на…
јан 26, 2020

ЂОРЂЕ ВУКМИРОВИЋ, СЕДМОСТРУКИ ПОБЕДНИК БОГОЈАВЉЕНСКОГ ПЛИВАЊА - У срцу Дрина и историја

Ђорђе Вукмировић, професор историје, бивши ватерполиста, на Богојављење је седми пут први…
јан 20, 2020

ВЕРА АЛЕКСИЋ ИЗ ГРНЧАРЕ - Последњи јорганџија

За израду једног јоргана ако га једна особа шије, потребно је седам, осам сати рада, каже…
јан 15, 2020

РУКОТВОРИНЕ МИЛОЈКЕ ЛАЛОВИЋ - Патофне из Тршића стигле до Мексика

Ваљана вуна пружа неограничене могућности за рад и граница је само машта, каже вредна…
јан 04, 2020

МИРОСЛАВ МАРКОВИЋ, СТУДЕНТ И ФУДБАЛЕР У САД - Нигде није као на Балкану

Одличном студенту фудбал је омогућио да студије настави у САД где усавршава информационе…
јан 01, 2020

''ПРИЂИ СРЦЕМ'' И ДЕСЕТИ ПУТ – Дан када се у свакоме пробуди дете

Лозница има тај један дан када се одрасли пробуде после новогодишњег дочека, а онда за…
дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…

Грми Ло

феб 19, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Припремна настава за мале матуранте

Припрема ученика осмих разреда основних школа са подручја Лознице за полагање мале матуре…
феб 15, 2020

СВЕТСКИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – Најважнија је позитивна енергија

Светски дан деце оболеле од рака обележен је данас (15. фебруар) испред Вуковог дома…
феб 13, 2020

У СУБОТУ ИСПРЕД ВУКОВОГ ДОМА - Нека победе деца

Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар, биће обележен у суботу испред Вуковог дома…
феб 12, 2020

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМСА - Одржана прва ‘’Школа за јутјубере’’

Србија је добила групу младих који су званично завршили ‘’Школу за јутјубере’’ која је…
феб 05, 2020

ПРВА „ШКОЛА ЗА ЈУТЈУБЕРЕ“ - Шанса за младе јутјуб креаторе   

Једанаест младих јутјуб аматера из Србије, узраста од 15 до 18 година, добило је прилику…
феб 05, 2020

СРЕДЊОШКОЛЦИ И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – Да знаш да ли те лажу

Шта је медијска и информациона писменост, имало је прилику да сазна једанаесторо…
феб 03, 2020

РУКОМЕТАШИЦА ЂУРЂИНА ВУЧЕТИЋ ЗА ГРМИ ЛО - Спорт се може само кад се хоће

Спорт је потребно волети срцем. Прави пример за то је седамнаестогодишња Ђурђина Вучетић,…
феб 02, 2020

МЛАДИ ЛОЗНИЧАНИ ИСТРАЖУЈУ ИСТОРИЈУ ''ВИСКОЗЕ'' – Зашто су људи били срећнији?

У оквиру пројекта "Изван поглавља, приступ различитостима", који спроводи невладина…
феб 01, 2020

ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ''МЕМОРИЈАЛ ДАМЈАН РАШЕВИЋ'' - Вин бету пехар, победа свима

Хала Установе за физичку културу ''Лагатор'' јуче (31. јануар) је била испуњена младима…
јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"