ПОЉОПРИВРЕДА У ВРЕМЕ КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА - Биљни угаљ и агрошумарство

Лозничанка Ивана Трифковић, дипломирани инжењер агрономије, једна је од 15 српских стручњака учесника програма “Пионири у пракси” кроз који се траже начини за прилагођавање пољопривреде климатским променама. Програм широм Европе спроводе будимпештански Институт за иновације и технологију и холандска компанија Клајмат КИЦ, а користи би требало да имају и српски пољопривредници

Климатске промене све су очигледније, а тако и последице које остављају на пољопривреду. Зато је неопходно пронаћи начин да им се прилагодимо, а програм “Пионири у пракси”, који спроводи будимпештански Институт за иновације и технологију у сарадњи са холандском компанијом Клајмат КИЦ, управо се налази на том путу. Циљ је укључивање професионалаца различитих струка које имају везе са климатским променама, а Лозничанка Ивана Трифковић, дипломирани инжењер агрономије, једна је од 15 српских стручњака учесника овог програма. Недавно је провела месец и по дана у Немачкој радећи на практичном делу програма.

- У складу са нашим професијама могли смо бирати у којој земљи и у ком пројекту ћемо учествовати, а ја сам изабрала немачки Висбаден где сам учествовала у два пројекта невладине организације “Природни фонд” који се баве заштитом животне средине, агрошумарством, биодиверзитетом и новим додатком у органској производњи - биљним угљем. Први пројекат односио се на на производњу и примену биљног угља у пољопривреди, а у оквиру другог подигли смо засад од четрдесетак биљака на огледној парцели по принципима биолошке разноврсности - каже Трифковићева.

Биљни угаљ добија се контролисаним излагањем високој температури (непотпуним спаљивањем) дрвенастих остатака од орезивања воћњака и њиховим хлађењем водом па потом сушењем, а може се користити сам или у комбинацији са компостом и стајским ђубривом. Био-угаљ може и да се убацује у земљиште, а онда попут сунђера задржава хранива и воду и омогућава биљкама да се преко корена хране, а користи се у органској производњи. Користи се и у производњи цвећа, поврћа, воћа, а почела је и примена у стакленицима и пластеницима. Чак се и исцедак који се добија током хлађења може користити за заливање на мањим баштенским површинама.

- На огледној парцели густо су засађени вишегодишњи засади декоративних, зачинских, лековитих, ароматичних биљних врста у комбинацији са дрвенастим воћним врстама - крушкама, шљивама, орасима... и они би требало да расту по принципу симбиозе. Ово је експериментална фаза и тек ће се утврђивати како ће утицати једни на друге. Прати се како ће напредовати, да ли ће опстати засади, да ли ће због близине преносити биљне болести... Тај принцип комбиновања дрвенастих и зељастих биљака, где свака од њих има своју улогу, заправо јесте агрошумарство и потиче из Јужне Америке. На овој парцели је, као малч, употребљен и био-угаљ комбинован са стајским ђубривом и током падавина доћи ће до испирања и прелажења храњивих материја у дубље слојеве тако да их биљке могу користити. Компост је убачен у земљиште и сада очекујемо резултате узајамног деловања био-угља, стајњака, компоста и биљака - објашњава Ивана.

Све што се ради у пројектима у којима је Ивана учествовала може се применити и код нас. Био-угаљ за потребе домаћинства није тешко направити, потребан је одговарајући казан, сличан оном за топљење масти, остаци од орезивања воћњака и ватра која ће их довести до жељеног стања. Може се користити као малч, али и основном обрадом убацити у земљиште како би задржавао влагу и храњиве материје попут сунђера. Агрошумарство је такође примењиво, на огледној парцели у Висбадену ће на пролеће бити засађено поврће које ће од прејаког сунца и превисоке температуре бити заштићено крошњама воћа. То је, такође, у вези са климатским променама баш као и то што ће дрвеће упијати угљен-диоксид и спречавати га да одалази у атмосферу, а што опет прави круг клима-земљиште-агрономија. 

Н. Т.

 

Колумна

септембар 14, 2018 301

НАШИ СМО - Наставник

Наставник биологије из Косовске Каменице Богољуб Милошевић објавио је на друштвеним мрежама писану изјаву у којој тврди да не жели да иде на митинг председника Александра Вучића у Косовској Митровици, јер не подржава његову политику. Милошевић је касније…
сеп 08, 2018 257

НАШИ СМО - Носталгија?

Прошле су тачно три деценије од када се огласило последње школско звоно и када је моја генерација гимназијалаца изашла из својих клупа. Шта се све до данас издешавало, тешко да се може спаковати у десетине романа или филмова, али колико је све то брзо пролетело, схватио сам у понедељак када сам…
сеп 01, 2018 324

НАШИ СМО - Површност

Овај понедељак дочекала сам са стрепњом. Метеоролози су најавили кишу, а у мом случају то значи да морам да донесем веома важну одлуку - да ли ми је боље да ускочим у раскопани пут испред мог улаза или да покушам да прескочим шта се прескочити може на излоканој парковској стази која је у овом…
авг 25, 2018 306

НАШИ СМО - Бубрези

Како је лепо бити глуп, баш те боли шта ти раде, ко те лаже, ко те краде, о, како је лепо бити глуп. Ово је пре три и по деценије певао Бора Чорба и, нажалост, стихови су и данас актуелни, можда више него те 1982. Само је техника заглупљивања усавршена и веома безобзирна. Нема одавно рукавица и…
авг 18, 2018 301

НАШИ СМО - Танго

Колико је пута до сада код нас, али и на светском нивоу, рокенрол доказао да је јачи од свих политичких покрета, да може оно што политичари неће или не желе да ураде, иако нас непрестано, што им је и у опису посла, убеђују у супротно, не бих да набрајам, али од Вудстока и деце цвећа, преко “Лајв…

Репортажа

авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…
авг 26, 2018

МЕЂУНАРОДНИ ЕКОЛОШКИ КАМП “У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ” - Кад је чиста, природа је лепша

Волонтери из неколико европских земаља до четвртка ће чистити и уређивати делове Тршића,…
авг 01, 2018

ИЗ ПРАКСЕ ОТОРИНОЛАРИНГОЛОГА - Коштица у носу, бели лук у уху

Незнање, сујеверје и срамота због болести три су фактора која доводе до тога да се људи…
јул 25, 2018

ЛОЗНИЧАНИН БРАНКО БИБЕРЧИЋ - Сликар из стаклорезачке радње

Пре почетка човек мора да има целу слику у глави, мора да зна шта хоће јер преправке…
јул 18, 2018

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

Професор физичког васпитања и спорта, специјалиста струковни физиотерапеут, шихан -…
јул 03, 2018

ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе,…
јун 18, 2018

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА - Руска љубав крунисана браком

Десети јунски дан 2018. остаће за Андреја Посисејева и Светлану Котлигину, заљубљене…
јун 02, 2018

НА ЛОЗНИЧКИМ ПЛАЖАМА - На Дрини лето пре лета

Температура која је ових дана права летња и креће се око тридесетог подеока на…
мај 13, 2018

У ЉУБОВИЈИ ОДРЖАН 11. ''ГАСТРО-ФЕСТИВАЛ'' - Кад замирише главна улица

У Љубовији је јуче одржан 11. Гастро-фестивал, манифестација која окупља учеснике из целе…
мај 08, 2018

БOЖИДAР ГAВРИЋ, ЧETИРИ ДEЦEНИJE У ВИСИНAMA - Из рингa нa димњaкe

Бoжидaр Гaврић вeћ вишe oд 40 гoдинa грaди и рaзгрaђуje димњaкe ширoм бившe Jугoслaвиje,…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"