fbpx

АЗИЛАНТИ ПУТ НАДЕ И ПАТЊЕ - Срби су добри, али хоћу на Запад

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Док није избио рат Хамал Б. је сањао да ће после завршеног факултета радити као лекар, а сада само жели да да стигне до рођака у Немачкој и нађе  брата и сестру који су пре њега напустили родну Сирију

Сеоба народа траје, море људи пролази Балканом на путу ка жељеном циљу, “обећаној земљи”, Западној Европи. Неизвесно путовање довело је у Србију многе мигранте који су своје домове напустили пред страхотама ратних сукоба у којима ратују сви против свих. Између неизвесности останка и губитка свега, па и живота, и наде да ће хиљадама километара даље, на Западу бити боље, изабрали су ово друго. Километарско пешачење, труцкање у камионима, пловидбе у несигурним чамцима, пренатрпаним аутобусима и возовима, све се лакше подноси због наде да ће на крају пута имати миран сан и сигуран живот под неким туђим небом.

Док нису почели сукоби, Сирија је била лепа земља, место где је и Хамал Б. мирно живео и сањао да ће после завршеног факултета радити као лекар. Сан је прекинуо рат.  Талас “Арапског пролећа”, средином марта 2011. стигао је и у његову земљу и донео демонстрације у више сиријских градова против владе и председника Башара ел Асада. Захтеви демонстраната били су крај владавине Баас партије у Сирији, већа грађанска и социјална права као и Асадов одлазак са власти. Протести  су прерасли у оружане сукобе, а 2012. сукоб побуњеника и Војске Сирије постао је грађански рат. Разарања и смрт стигли су у ову земљу и ваљало је отићи што даље. Сада овај младић сања друге снове, да стигне до рођака у Немачкој и нађе  брата и сестру који су пре њега напустили завичај. Хамал каже да је успео да уђе у комшијин камион за превоз грађевинског материјала, а када је стигао близу границе са још неколико невољника пешице је наставио даље. После преласка границе знао је да је сада човек-избеглица, путник који не зна када ће и како стићи на жељени циљ. Иза њега су километри пешачења, спавања по камповима, гурања за место у возу или аутобусу, живот какав никада није помишљао да ће живети. Прошао је преко Турске, Грчке и Македоније, пешице прешао границу са Србијом и сада је ту. На варљивом јесењем сунцу седи на тротоару крај аутобуске станице у Лозници. Жели да нађе превоз до Београда, а онда ће видети где ће, ка Хрватској или на север. Грешком је стигао на запад Србије, испред њега су Дрина, БиХ, па би желео одмах у ЕУ, преко Хрватске или  Мађарске. Када је кренуо на путовање дуж северне и западне границе Србије није било жица, војске, забрана. Док је стигао, проблем је постао све већи.

- Од уласка у Србију све је добро. Лепо смо примљени, помажу нам људи и ово је лепа земља. Као и моји сународници ни ја не желим да останем овде. Желим даље, у Немачку где имам рођака. Надам се да ћу наћи неки посао и започети нови, миран живот. Сирија је у мом срцу, али тамо нема мира. Тешко је објаснити странцима шта се тамо дешава, у сукобу су снаге режима са побуњеничким групама и борцима Исламске државе, све је то ужасно разарање у коме највише пати обичан народ. Нико не воли да остави свој родни крај, пријатеље, места где је одрастао, прекине школовање, али када дође рат избора нема много. Мени је лакше јер немам жену, децу, много је тежи овај пут онима који су кренули са породицама и малом децом, њима је ово паклено путовање - прича мирно, док боље намешта ранац на леђима, а у његовим тамним црним очима лежи велика туга.

Уверен је да ће стићи до циља, неће га зауставити границе, жури да стигне пре обилнијих јесењих киша и зиме уверен да ће све бити много боље тамо негде, где не падају бомбе, али где ће бити странац. Није срећан што је све даље од  Сирије, али ко пита њега и остале обичне људе како им је, други су решили да му раскомадају земљу. Мада је кроз Србију прошло на десетине хиљада миграната, многи овде не знају тачно шта се дешава у Сирији ни каква је то земља била. Исто као што обичан свет није, и још увек не зна шта се  тачно десило у Југославији, ко је кога напао, ко су били “добри, а ко лоши момци”. Ових дана могле су се на више места прочитати информације о Сирији и о томе каква је била. Тако портал алтермаинстреаминфо доноси “12 чињеница о Сирији”. Како се, поред осталог, наводи, Сирија, која је имала скоро 23 милиона становника, одувек је била отворена према друштву и западној култури као ниједна друга арапска земља. Једина је арапска земља са секуларним уставом. Исламски закон је противуставан, а пре 2011. била је једина земља у региону без ратова и унутрашњих сукоба. Жене у Сирији немају обавезу да се покривају ни велом, ни бурком, нити чадором и у здравству и образовању имају једнака права као и мушкарци. Сирија је једина медитеранска земља која је још увек власник својих нафтних компанија јер их влада те земље није хтела приватизовати и има нафтне резерве од 2.500 милиона барела, чија је експлоатација резервисана за предузећа у државном власништву. Једина је арапска земља која ништа не дугује Међународном монетарном фонду, данас је поприште разарања и трагичних судбина.

Због тога су Хамал и његови сународници похрлили ка старом континенту. Већини су крајњи циљ Немачка и скандинавске земље, а Србија је само пролазна станица на којој су лепо дочекани, али где настоје да остану што краће. Земља кроз коју је од почетка године већ прошло око 180 хиљада миграната и у коју непрекидно стижу нови невољници због мигрантске кризе којој се не назире крај.

Т.М.С

Колумна

јануар 25, 2020 133

НАШИ СМО - Магла

Реч из наслова протеклих дана толико пута се могла чути у Србији и региону да је просто невероватно како до сада на њу нисмо обраћали толико пажње. Ова природна појава је створила толико проблема грађанима да су чак и они здрави почели да брину више о свом…
јан 18, 2020 409

НАШИ СМО - Распродаја

Баш ме занима како ви, обични грађани, главни финансијери политичких странака гледате на могућност распродаје изборног цензуса са пет на три одсто. Један водитељ режимски настројене телевизије, наследнице покојне добре телевизије, рекао је у разговору са представником ЦЕСИД-а да је “та одлука у…
јан 11, 2020 452

НАШИ СМО - Обећања

Време око Нове године вероватно је период када људи дају највише обећања, себи или другима. Тада се обично зарекнемо да од почетка нове више нећемо пушити, пити, лагати, варати, превише јести, смршати... (попунити по жељи) и слично. Или нам други обећавају, најчешће политичари, шта нас чека у…
дец 28, 2019 1150

НАШИ СМО - Гнездо

Дачић је понудио Вучићу да заједно иду на изборе и то је било сасвим очекивано. Инфериорност СПС-а у том односу видљива од самог почетка, ако изузмемо критичке изјаве Бранка Ружића, пре него што је постао министар, водила је управо ка овоме - да некада најмоћнија странка у држави сада стоји у реду…
дец 21, 2019 788

НАШИ СМО - Икебана

Слика коју често можемо видети на ТВ екранима када се обраћају политичари износећи најновије информације, објашњена или ставове странке којој припадају је она на којој иза њихових леђа стоји читава свита насмејаних или забринутих лица, партијских сабораца који су ту да попут сенке и живог зида…

Репортажа

јан 27, 2020

АЛЕКСАНДАР МИЛОВАНОВИЋ ИСПРОБАО ФУДБАЛ У КАНАДИ - Све је лепо тамо, ал' је овде живот лепши

Тамо преко Велике баре живот је уређен, више новца кружи па је све сређено и подсећа на…
јан 26, 2020

ЂОРЂЕ ВУКМИРОВИЋ, СЕДМОСТРУКИ ПОБЕДНИК БОГОЈАВЉЕНСКОГ ПЛИВАЊА - У срцу Дрина и историја

Ђорђе Вукмировић, професор историје, бивши ватерполиста, на Богојављење је седми пут први…
јан 20, 2020

ВЕРА АЛЕКСИЋ ИЗ ГРНЧАРЕ - Последњи јорганџија

За израду једног јоргана ако га једна особа шије, потребно је седам, осам сати рада, каже…
јан 15, 2020

РУКОТВОРИНЕ МИЛОЈКЕ ЛАЛОВИЋ - Патофне из Тршића стигле до Мексика

Ваљана вуна пружа неограничене могућности за рад и граница је само машта, каже вредна…
јан 04, 2020

МИРОСЛАВ МАРКОВИЋ, СТУДЕНТ И ФУДБАЛЕР У САД - Нигде није као на Балкану

Одличном студенту фудбал је омогућио да студије настави у САД где усавршава информационе…
јан 01, 2020

''ПРИЂИ СРЦЕМ'' И ДЕСЕТИ ПУТ – Дан када се у свакоме пробуди дете

Лозница има тај један дан када се одрасли пробуде после новогодишњег дочека, а онда за…
дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…
нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…

Грми Ло

јан 23, 2020

''ВУКОПИС'' У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ – Правопис није баук

У Омладинском центру данас (23. јануар) је одржан квиз ''Вукопис'' у којем су се у…
јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десеторо младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"