АЗИЛАНТИ ПУТ НАДЕ И ПАТЊЕ - Сиријац у српској школи

SVAKI DAN SE CCUJE SA RODITELJIMA

Сваки мигрант који из Сирије крене пут Европе једна је животна прича. Ипак, чини се да је најтеже деци која су се током пута раздвојила од родитеља. Четрнаестогодишњи Х.О је из Сирије и у Србију је стигао сам. Тренутно је у Центру за тражиоце азила у Бањи Ковиљачи и похађа седми разред ОШ “Вера Благојевић”

Х.О је из Дамаска заједно са родитељима, братом и сестром, пре две године кренуо у Западну Европу. Стигли су до Турске и у Истанбулу остали неколико месеци. Његови отац и мајка решили су да наставе пут, али су одлучили да њега сместе у школски интернат где ће их чекати док не дођу по њега.  Остао је да чека маштајући када ће поново бити заједно, а онда је одлучио да сам крене ка њима. Њега су  волонтери  из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила видели код београдске аутобуске станице и када су сазнали да путује сам, смештен је у Завод за васпитање деце и омладине, на Вождовцу. Одатле је послат у Центар за тражиоце азила у Бањи Ковиљачи где се налази од средине августа. О томе је одмах обавештен лознички Центар за социјални рад и он је као “дете лишено родитељског старања” од 13. августа, дан по доласку у Ковиљачу, под непосредним старатељством ове установе, а за привременог старатеља одређен је специјални педагог Сања Грујичић. Према њеним речима, имају добру сарадњу са Центром за заштиту и помоћ тражиоцима азила који им пружа психолошку и правну подршку,  а обезбеђују и преводиоце пошто дечак говори само арапски, а у све је укључен и УНИЦЕФ.

- Добили смо информацију да су његови родитељи поднели захтев за азил у Немачкој тако да је поступак у току, али је неизвесно колико ће трајати. Отац је послао новац па смо дечаку купили гардеробу коју је желео и мобилни телефон тако да се свакодневно чује са родитељима. Овде има све услове за живот и иде у школу. Имамо добру сарадњу са Центром за азил и заједно радимо на томе дечак остане овде где му је најбезбедније. Надамо се да ће до спајања са његовим родитељима доћи у скорије време, а да ће он бити стрпљив, послушати наше савете и неће покушати сам да настави пут. Добро је расположен, поштује кућни ред, прихвата савете и чинимо оно што је најбоље за њега, а и отац од њега тражи да остане овде и сачека дан када ће поново бити са својом породицом - каже она.

Мали азилант сам иде у школу где му је за праћење наставе сметња језичка баријера. Научио је да броји до десет на српском, зна неколико наших речи, довиђења, хвала, добар дан, а после подне заједно са другим заинтересованим тражиоцима азила учи српски.

- Овде ми је лепо, имам смештај, редовну храну и према мени су сви добри. Идем у школу где је много мојих вршњака са којима волим да играм фудбал. Најлепше ми је на физичком и ликовном. Мало је незгодно што идем у прву смену, а волим да спавам па ми је тешко да устанем рано. Не знам колико ћу још бити овде, али је све много лакше када знам где ми је породица и што се свакога дана телефоном чујем са њима. Волео бих да што пре поново будемо заједно и једва чекам дан када ћу опет загрлити моје родитеље, брата и сестру - каже симпатични Сиријац.

Александра Ђуровић, саветник за опште послове у Центру за тражиоце азила у Бањи Ковиљачи, каже да је ово други случај малолетног детета нижег узраста које је овде примљено без пратње родитеља, а први да се  малолетник оволико задржао. Х. О. је смештен у приземље да би му соба била најближа просторијама управе,  а са њим је сународник који говори исти језик па се лепо друже.

- Од момента пријема малолетника без пратње родитеља, да би био примљен мора имати потврду о израженој намери да тражи азил у Србији, процењује се шта је у његовом најбољем интересу и у случај се укључује Центар за социјални рад који делује у оквиру својих надлежности. Иначе, пракса је показала да се овде сви кратко задржавају, од три дана па до месец дана, али дете овога узраста до сада најдуже борави код нас. Овде учи српски, похађа школу, а долазе и психолози коју му дају стручну подршку да се што боље снађе у овој ситуацији. Сада се чека процедура да се дете превезе до земље у којој су му родитељи, да поново буду заједно - објашњава она.

Колико ће мали Сиријац још бити у Ковиљачи  за сада се не зна, овде је на сигурном, има све што му треба  и једино мора бити стрпљив  док чека дан када ће поново бити са својима. Иначе, капацитет центр ау Ковиљачи је сто места, тренутно је ту  петнаестак особа и овде одавно нису имали пријем нових азиланата.

Т.М.С

 

Колумна

новембар 17, 2018 258

НАШИ СМО - Лудило

Стварно не знам одакле да кренем и како да опишем ово лудило на јавној сцени Србије које улази у фазу хистерије. Као да је цела нација посађена за ријалити сто за којим се надгорњавају најгори и најбучнији, а танки гласови разума не допиру чак ни до оних који…
нов 10, 2018 170

НАШИ СМО - Звездано

 Оно што се десило у уторак вече на Маракани, доказује да су чуда могућа. Када кажем чуда, као “окорели” партизановац (а то сам постао пре више од четири и по деценије сасвим случајно, када ме комшија питао за кога навијам и ја као из топа одговорио “Партизан”, вођен, ваљда, оном логиком да за исти…
нов 03, 2018 256

НАШИ СМО - Овце

Све има своје границе, али је изгледа она нашег срозавања ипак недостижна. Кад год поштен човек помисли нема даље, од овога часа морамо се пренути, подвући црту и почети повратак на колосек нормале, ми још више склизнемо. Велика већина, она што мисли да ништа не може да се поправи па неће ни на…
окт 27, 2018 287

НАШИ СМО - Јавни интерес

Како год да покушате да дефинишете јавни интерес, он се на крају сведе на опште добро. Може се врло лако утврдити шта је јавни интерес у привреди, здравству, култури, спорту, политици, медијима, при чему се треба држати само неколико начела - равноправности, доступности, демократичности,…
окт 20, 2018 479

НАШИ СМО - Диду - лид(л)у - даду

Када бих рекао да сам противник доласка страних инвеститора у Србију, лагао бих, као и да ме не занима шта то нуде светски трговински ланци, произвођачи познатих одевних предмета или обуће, музичких инстумената и технике. То је све ОК и потпуно ми одговара што у пречнику од 300 метара већ имам…

Репортажа

окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…
авг 26, 2018

МЕЂУНАРОДНИ ЕКОЛОШКИ КАМП “У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ” - Кад је чиста, природа је лепша

Волонтери из неколико европских земаља до четвртка ће чистити и уређивати делове Тршића,…
авг 01, 2018

ИЗ ПРАКСЕ ОТОРИНОЛАРИНГОЛОГА - Коштица у носу, бели лук у уху

Незнање, сујеверје и срамота због болести три су фактора која доводе до тога да се људи…
јул 25, 2018

ЛОЗНИЧАНИН БРАНКО БИБЕРЧИЋ - Сликар из стаклорезачке радње

Пре почетка човек мора да има целу слику у глави, мора да зна шта хоће јер преправке…
јул 18, 2018

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

Професор физичког васпитања и спорта, специјалиста струковни физиотерапеут, шихан -…
јул 03, 2018

ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе,…
јун 18, 2018

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА - Руска љубав крунисана браком

Десети јунски дан 2018. остаће за Андреја Посисејева и Светлану Котлигину, заљубљене…
јун 02, 2018

НА ЛОЗНИЧКИМ ПЛАЖАМА - На Дрини лето пре лета

Температура која је ових дана права летња и креће се око тридесетог подеока на…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"