АЗИЛАНТИ ПУТ НАДЕ И ПАТЊЕ - Кад траума трауму стиже

psiholoska radionica sa decom 1

Деца која се крећу у избегличким колонама ка земљама ЕУ из својих домовина носе тешке ратне трауме, али трауме које су се нагомилале у хиљадама пређених километара. Најрањивија су деца без родитељске пратње. У Србији могу да добију мало предаха, стручну помоћ и емотивну подршку, а нека и вршњачко друштво у локалним школама

Према подацима УНИЦЕФ-а од почетка године до данас кроз Србију је прошло више од 23.000 деце миграната. Слика трогодишњег Ајлана ал Курда чије је тело избацило море на турској обали, потресла је свет који се суочио са чињеницом да смрт и патња деце у избегличким колонама, нажлост, није реткост. Јана Стојановић, психолог у Центру за заштиту и помоћ тражиоцима азила каже у разговору за ЛН да тражиоци азила, а нарочито деца, који стижу у Србију имају трауме које носе из земаља порекла и оне које су стекли током дугог и неизвесног путовања.

pripremna radionica sa decom 1- Радећи са децом из разних земаља чули смо од њих да су често била сведоци погибије или убијања најмилијих или да су били жртве злостављања што у породици, што од оних који су треабли да их заштите од војске или полиције. На пример, у Сирији зараћене стране користе децу као курире при чему су изложена директној смртној опасности. У Авганистану је распрострањен присилан рад и уговорени присилни бракови између девојчица и мушкараца који су од њих старији и више од 45 година. Од таквих мушкараца за које их удају, оне доживљавају силовања и разна друга злостављања, остану трудне и немају више никакву будућност. Једини спас у таквим околностима је бег, али тиме се њихови проблеми не решавају. У комшијским земљама где су направљени кампови за прихват избеглица не постоји систем заштите који добро функционише. Тамо је хиљаде шатора у којима су деца прилично изложена разноврсним видовима злостављања. И када данас људи питају зашто на пример Сиријци тек сада долазе у Европу, а рат је почео пре четири године, онда они кажу зато што су прво покушали у Јордану, Либији и Турској где нису ретка злостављања од силовања деце, присилног рада па до трговине људима и то од људи који би требало да им помогну - каже Јана Стојановић.

На пут крећу пуни наде да ће у сигурним земљама ЕУ наћи мир и пристојан живот и спремни на сваку жртву да остваре циљ. Већина препешачи читаве земље, а многи остају и без новца јер како се границе затварају, тако и кријумчари подижу цену. Судбину одраслих деле и деца, али не ретко се дешава да се у моментима панике приликом илегалног преласка границе породица раздвоји и да се дете нађе само на путу. Наша саговорница истиче и примере деце која на пут крећу без родитељске пратње.

- У изузетно сиромашним, руралним срединама скоро је немогуће сакупити довољно новца да на пут крене цела породица и онда они бирају најспособније и најиздржљивије дете које шаљу   са задатком да се домогну неке земље у ЕУ и да временом почну да зарађују и шаљу новац кући надајући се да ће једног дана и њих довести тамо. Понекад за изабрано дете цело село учествује у прикупљању новца за пут. Замислите како је  родитељу који мора да донесе такву одлуку и да препусти своје дете често непознатим људима. Међутим, деца најбрже путују, веома су мотивисана да стигну на крајње одредиште и немају много могућности избора и зато су врло осетљива и изложена разним врстама експлоатације, а познато је и да се деца набрже кријумчаре, каже она.

На питање какву врсту психолошке помоћи могу да добију у Србији и колико је она делотворна с обзиром на згуснута искуства и мало времена, каже да треба имати у виду да је ипак реч о изузузетно јаким личностима, чим су успели да стигну довде. Психолошки рад са њима је усмерен на проблеме које су донели као што су анксиозност, напетост, ноћне море када поново прожибљавају тешке тренутке, пад расположења, учестало плакање, осећај празнине, недостатак апетита што је један од бројних психосоматских проблема, па се разговором  и емотивном подршком ради на томе да поново успоставе нормалан животни ритам.

- Поред индивидуалнног саветовања, битно је да се деци пружи структуирани садржај кроз радионице и упис у школу јер се ту добија и испуњено време, где имају ауторитет, где неко брине о њима и где има вршњака са којима могу да успоставе неки психосоцијални развој који је нарушен или заустављен у миграцијама, истиче она.

Гордана Вукашин, педагог каже да језик није препрека у раду са њима јер деца добро разумеју невербалну комуникацију, а и брже уче језик од одраслих.

- Деца су отворенија за срадњу од одраслих људи. У свим центрима по Србији радимо и са децом различитих узраста, али и са одраслима кроз радионице психолошког оснаживања, радионице за превенцију родно заснованог насиља где их упућујемо како да се заштите и коме  могу да се обрате ако се то догоди. Организујемо и креативне радионице и припремамо их за оно што их очекује када наставе пут. Имамо јако добру сарадњу са локалним срединама и школама где смо уписали 35 деце која су добро прихваћена у новим срединама као и азилне кутке где се сусрећу са децом и младима из наше средине. То су корисни сусрети и за једне и за друге јер упознају различите културе и обичаје - каже Гордана Вукашин, а после таквих сусрета могуће је да ће боље разумети и свет у којем одрастају.

З. Вишњић

 

Колумна

септембар 14, 2018 302

НАШИ СМО - Наставник

Наставник биологије из Косовске Каменице Богољуб Милошевић објавио је на друштвеним мрежама писану изјаву у којој тврди да не жели да иде на митинг председника Александра Вучића у Косовској Митровици, јер не подржава његову политику. Милошевић је касније…
сеп 08, 2018 258

НАШИ СМО - Носталгија?

Прошле су тачно три деценије од када се огласило последње школско звоно и када је моја генерација гимназијалаца изашла из својих клупа. Шта се све до данас издешавало, тешко да се може спаковати у десетине романа или филмова, али колико је све то брзо пролетело, схватио сам у понедељак када сам…
сеп 01, 2018 324

НАШИ СМО - Површност

Овај понедељак дочекала сам са стрепњом. Метеоролози су најавили кишу, а у мом случају то значи да морам да донесем веома важну одлуку - да ли ми је боље да ускочим у раскопани пут испред мог улаза или да покушам да прескочим шта се прескочити може на излоканој парковској стази која је у овом…
авг 25, 2018 308

НАШИ СМО - Бубрези

Како је лепо бити глуп, баш те боли шта ти раде, ко те лаже, ко те краде, о, како је лепо бити глуп. Ово је пре три и по деценије певао Бора Чорба и, нажалост, стихови су и данас актуелни, можда више него те 1982. Само је техника заглупљивања усавршена и веома безобзирна. Нема одавно рукавица и…
авг 18, 2018 301

НАШИ СМО - Танго

Колико је пута до сада код нас, али и на светском нивоу, рокенрол доказао да је јачи од свих политичких покрета, да може оно што политичари неће или не желе да ураде, иако нас непрестано, што им је и у опису посла, убеђују у супротно, не бих да набрајам, али од Вудстока и деце цвећа, преко “Лајв…

Репортажа

авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…
авг 26, 2018

МЕЂУНАРОДНИ ЕКОЛОШКИ КАМП “У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ” - Кад је чиста, природа је лепша

Волонтери из неколико европских земаља до четвртка ће чистити и уређивати делове Тршића,…
авг 01, 2018

ИЗ ПРАКСЕ ОТОРИНОЛАРИНГОЛОГА - Коштица у носу, бели лук у уху

Незнање, сујеверје и срамота због болести три су фактора која доводе до тога да се људи…
јул 25, 2018

ЛОЗНИЧАНИН БРАНКО БИБЕРЧИЋ - Сликар из стаклорезачке радње

Пре почетка човек мора да има целу слику у глави, мора да зна шта хоће јер преправке…
јул 18, 2018

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

Професор физичког васпитања и спорта, специјалиста струковни физиотерапеут, шихан -…
јул 03, 2018

ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе,…
јун 18, 2018

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА - Руска љубав крунисана браком

Десети јунски дан 2018. остаће за Андреја Посисејева и Светлану Котлигину, заљубљене…
јун 02, 2018

НА ЛОЗНИЧКИМ ПЛАЖАМА - На Дрини лето пре лета

Температура која је ових дана права летња и креће се око тридесетог подеока на…
мај 13, 2018

У ЉУБОВИЈИ ОДРЖАН 11. ''ГАСТРО-ФЕСТИВАЛ'' - Кад замирише главна улица

У Љубовији је јуче одржан 11. Гастро-фестивал, манифестација која окупља учеснике из целе…
мај 08, 2018

БOЖИДAР ГAВРИЋ, ЧETИРИ ДEЦEНИJE У ВИСИНAMA - Из рингa нa димњaкe

Бoжидaр Гaврић вeћ вишe oд 40 гoдинa грaди и рaзгрaђуje димњaкe ширoм бившe Jугoслaвиje,…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"