АЗИЛАНТИ ПУТ НАДЕ И ПАТЊЕ - Кад траума трауму стиже

psiholoska radionica sa decom 1

Деца која се крећу у избегличким колонама ка земљама ЕУ из својих домовина носе тешке ратне трауме, али трауме које су се нагомилале у хиљадама пређених километара. Најрањивија су деца без родитељске пратње. У Србији могу да добију мало предаха, стручну помоћ и емотивну подршку, а нека и вршњачко друштво у локалним школама

Према подацима УНИЦЕФ-а од почетка године до данас кроз Србију је прошло више од 23.000 деце миграната. Слика трогодишњег Ајлана ал Курда чије је тело избацило море на турској обали, потресла је свет који се суочио са чињеницом да смрт и патња деце у избегличким колонама, нажлост, није реткост. Јана Стојановић, психолог у Центру за заштиту и помоћ тражиоцима азила каже у разговору за ЛН да тражиоци азила, а нарочито деца, који стижу у Србију имају трауме које носе из земаља порекла и оне које су стекли током дугог и неизвесног путовања.

pripremna radionica sa decom 1- Радећи са децом из разних земаља чули смо од њих да су често била сведоци погибије или убијања најмилијих или да су били жртве злостављања што у породици, што од оних који су треабли да их заштите од војске или полиције. На пример, у Сирији зараћене стране користе децу као курире при чему су изложена директној смртној опасности. У Авганистану је распрострањен присилан рад и уговорени присилни бракови између девојчица и мушкараца који су од њих старији и више од 45 година. Од таквих мушкараца за које их удају, оне доживљавају силовања и разна друга злостављања, остану трудне и немају више никакву будућност. Једини спас у таквим околностима је бег, али тиме се њихови проблеми не решавају. У комшијским земљама где су направљени кампови за прихват избеглица не постоји систем заштите који добро функционише. Тамо је хиљаде шатора у којима су деца прилично изложена разноврсним видовима злостављања. И када данас људи питају зашто на пример Сиријци тек сада долазе у Европу, а рат је почео пре четири године, онда они кажу зато што су прво покушали у Јордану, Либији и Турској где нису ретка злостављања од силовања деце, присилног рада па до трговине људима и то од људи који би требало да им помогну - каже Јана Стојановић.

На пут крећу пуни наде да ће у сигурним земљама ЕУ наћи мир и пристојан живот и спремни на сваку жртву да остваре циљ. Већина препешачи читаве земље, а многи остају и без новца јер како се границе затварају, тако и кријумчари подижу цену. Судбину одраслих деле и деца, али не ретко се дешава да се у моментима панике приликом илегалног преласка границе породица раздвоји и да се дете нађе само на путу. Наша саговорница истиче и примере деце која на пут крећу без родитељске пратње.

- У изузетно сиромашним, руралним срединама скоро је немогуће сакупити довољно новца да на пут крене цела породица и онда они бирају најспособније и најиздржљивије дете које шаљу   са задатком да се домогну неке земље у ЕУ и да временом почну да зарађују и шаљу новац кући надајући се да ће једног дана и њих довести тамо. Понекад за изабрано дете цело село учествује у прикупљању новца за пут. Замислите како је  родитељу који мора да донесе такву одлуку и да препусти своје дете често непознатим људима. Међутим, деца најбрже путују, веома су мотивисана да стигну на крајње одредиште и немају много могућности избора и зато су врло осетљива и изложена разним врстама експлоатације, а познато је и да се деца набрже кријумчаре, каже она.

На питање какву врсту психолошке помоћи могу да добију у Србији и колико је она делотворна с обзиром на згуснута искуства и мало времена, каже да треба имати у виду да је ипак реч о изузузетно јаким личностима, чим су успели да стигну довде. Психолошки рад са њима је усмерен на проблеме које су донели као што су анксиозност, напетост, ноћне море када поново прожибљавају тешке тренутке, пад расположења, учестало плакање, осећај празнине, недостатак апетита што је један од бројних психосоматских проблема, па се разговором  и емотивном подршком ради на томе да поново успоставе нормалан животни ритам.

- Поред индивидуалнног саветовања, битно је да се деци пружи структуирани садржај кроз радионице и упис у школу јер се ту добија и испуњено време, где имају ауторитет, где неко брине о њима и где има вршњака са којима могу да успоставе неки психосоцијални развој који је нарушен или заустављен у миграцијама, истиче она.

Гордана Вукашин, педагог каже да језик није препрека у раду са њима јер деца добро разумеју невербалну комуникацију, а и брже уче језик од одраслих.

- Деца су отворенија за срадњу од одраслих људи. У свим центрима по Србији радимо и са децом различитих узраста, али и са одраслима кроз радионице психолошког оснаживања, радионице за превенцију родно заснованог насиља где их упућујемо како да се заштите и коме  могу да се обрате ако се то догоди. Организујемо и креативне радионице и припремамо их за оно што их очекује када наставе пут. Имамо јако добру сарадњу са локалним срединама и школама где смо уписали 35 деце која су добро прихваћена у новим срединама као и азилне кутке где се сусрећу са децом и младима из наше средине. То су корисни сусрети и за једне и за друге јер упознају различите културе и обичаје - каже Гордана Вукашин, а после таквих сусрета могуће је да ће боље разумети и свет у којем одрастају.

З. Вишњић

 

Колумна

фебруар 23, 2019 77

НАШИ СМО - Идеја

Вељко Лалић, главни уредник “Недељника”, обзнанио је своју идеју да се у нашој земљи ограниче мандати највишим државним функционерима. Он сматра да би то било делотворно против наше склоности ка стварању култа личности и ауторитативном вођи. “Замислите…
феб 16, 2019 211

НАШИ СМО - Турнеја

Изборна или нека друга, тек кампања названа “Будућност Србије (Александар Вучић)” почела је прошле седмице тако да ћемо се гужве и народа у редовима, председника државе како им “подноси рачуне”, удара камење темељима или отвара већ изграђене погоне диљем отаџбине, нагледати ових дана. Док једни…
феб 09, 2019 295

НАШИ СМО - Утопија

Хоћемо ли ми икада постати земља озбиљних, одговорних, зрелих људи који знају да се носе са сваком ситуацијом, умеју да размишљају трезвено и доносе праве одлуке у право време? Хоће ли они који одлучују, али и они који им дају то право, привилегију и обавезу, коначно одрасти, изаћи из…
феб 02, 2019 342

НАШИ СМО - Одговорност

“Све што се чује ових и претходних дана је насиље. Да ли ћете неком опалити шамар или рећи најпогрдније речи - то је исто насиље, нема разлике” - ово је став премијерке Ане Брнабић који потпуно делим исто као и: “Уколико основно кућно васпитање и поштовање према грађанима за јавни дискурс нису…
јан 26, 2019 336

НАШИ СМО - Лилипутинци

Ако је неки догађај обележио почетак друге половине јануара, после Нове године, Божића и Српске нове године, онда је то свакако посета председника Руске Федерације Владимира Путина нашој престоници. Од слетања на београдски аеродром, преко уручења ордена председнику Србије, до посете Храма Светог…

Репортажа

феб 17, 2019

КУЛИНАРСКЕ ЧАРОЛИЈЕ ЈАСМИНЕ ПЕЈАНОВИЋ - Африканци одушевљени српском храном

Ванилице, купус кифле, кифлице са сиром, падобранци, чупавци са кокосом, принцес крофне,…
јан 23, 2019

РЕПУБЛИКА ТРБУШНИЦА – Идеја их коштала робије

Већ неко време се у шали говори да је Трбушница република, али због сличне идеје се пре…
јан 21, 2019

НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

Лозничанин Никола Рашевић, студент ФТН, од октобра ради у ЦЕРН-у, у Департману за…
јан 13, 2019

КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја

Лозничанин Младен Буразеровић, једини српски самурај, остварио је крајем прошле године…
дец 27, 2018

МИЛАН ТОМИЋ, ДОМАР “ШАРЕНЕ БУКВЕ” - Живи у “центру шестаровог круга”

Првобитну намеру да дође на шест дана и мало среди запуштени планинарски дом “Шарена…
дец 20, 2018

ПРИЧА ИЗ ОБУЋАРСКЕ РАДЊЕ - Долазе чим осете мокре ноге

Последње захлађење и нагла промена из јесени са правим пролећним температурама у кишне и…
нов 21, 2018

СТАНИЦА АЋИМОВИЋ ИЗ ШЉИВОВЕ - Жена дрвосеча из Рађевине

Мајка троје деце у шуми ради већ 22 године као дрвосеча, вози и трактор и обавља остале…
окт 30, 2018

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ - Кад ће пасти први снег?

- У Кабулу је сада мирно. Деси се понекад нешто, експлодира бомба или буде пуцњаве, али…
окт 17, 2018

ТАТЈАНА РИБАКОВА ИЗ РУЊАНА - Вучић даривао Путину моју књигу о Србији

Када је пре пар недеља из штампе изашла књига “Моја лепа Србија”, Татјана Рибакова (57)…
авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"