АЗИЛАНТИ - ПУТ НАДЕ И ПАТЊЕ - Пронашли сина у Бањи Ковиљачи

003

Драматична прича породице из Авганистана завршила се срећно у Бањи Ковиљачи, заједничком акцијом невладиних организација, УНХЦР-а и надлежних институција у Србији. После хапшења у Мађарској, жена и мушкарац са ћерком, враћени у Србију, где их је сачекао десетогодишњи син, којег су изгубили у Суботици

Какве све проблеме и патње доноси избеглички пут у неизвесно, свакодневно на сопственој кожи осећа на хиљаде азиланата из Пакистана, Авганистана, Сирије и других земаља из којих људи одлазе у потрази за бољим животом. Још када на пут крене цела породица, та “немогућа мисија” постаје још неизвеснија, напорнија и ризичнија. Једна таква прича одиграла се протеклог месеца, када је породица у покушају да стигне до Запада изгубила или “заборавила” своје дете, потом завршила у мађарском затвору, а хепиенд доживела у Центру за тражиоце азила у Бањи Ковиљачи. Десетогодишњи Шекрија из Авганистана до пре неколико дана мислио је да ће остати сам на свету и да више неће видети своју породицу од које се изгубио у Суботици, када су илегално желели да уђу у Мађарску. Када су му у Центру за азиланте у Бањи Ковиљачи, где је био привремено смештен, рекли да му стижу родитељи, није престајао да се смеје и радује. Само је понављао “хвала” и “супер”.

- Био сам срећан што ћу после много дана видети тату, маму и сестру - каже Шекрија, показујући високо подигнута три прста.

Не зна како се десило да остане сам на клупи, али кад се тог јутра пробудио у палићком парку схватио је да су родитељи отишли. Преплашеног и узнемиреног, са ранцем и два ћебета, пронашла га је полиција која му је преко суботичког Центра за социјални рад убрзо обезбедила смештај у објекту “Колевка”, а потом је пребачен у Завод за децу и омладину “Васа Стајић” у Београду.

Мали Авганистанац је са својим оцем Али Ахметом Јусуфијем (37), мајком Сехријом (35) и сестром Ханијом (15), као и многи њихови сународници кренуо за бољим животом, миром и слободом, која им је недостајала у домовини, али на том путу, иако је дете, није био поштеђен патњи и проблема с којима се сусрећу старији. Жеља им је била да се домогну Немачке или Шведске, где имају родбину, али до тог циља морали су превалити километре пешачећи, не спавајући, страхујући и гладујући. Уз све то, додатна невоља десила се када су у Суботици изгубили малог Шекрију.

- Ми смо четворочлана породица која је решила да нађе бољи живот на Западу. Прошли смо Албанију, Грчку, Македонију, и свугде је било проблема. Било је отимања новца или мобилних телефона, али некако смо се домогли Србије и Суботице. Чекали смо ноћ да пређемо у Мађарску - прича отац Али.

Зна да су уз силне перипетије успели илегално да пређу границу, али их је убзо ухватила полиција.

- Тек тада смо схватили да син није са нама. Паника и страх додатно су отежавали ситуацију. Мађарска полиција била је груба, нису хтели да нам омогуће да телефонирамо иако смо им објаснили да смо изгубили дете. У затвору смо провели 18 дана, а онда су нам јавили да је син пронађен, да је на сигурном и да ће нас вратити у Србију - каже Али.

У акцију њиховог повратка за Србију укључиле су се невладине организације и УНХЦР, а дете је два дана пред њихов повратак пребачено у Центар за азиланте у Бањи Ковиљачи.

- Дечак је овде лепо прихваћен, радио је са учитељицом, помагали су му сви да се опусти, али када смо га обавестили да стижу родитељи био је одушевљен - каже Роберт Лестмајстер, управник центра.

Хумани центар за интеграције и толеранцију из Новог Сада организовао је превоз Шекријиних родитеља и сестре до Ковиљаче, и породица је поново била на окупу. Срећу нису крили, а задовољство су исказивали непрекидним осмехом на лицу јер њихов фарси језик мало ко зна. Мали Шекрија је научио да броји до десет на српском, зна коју реч енглеског језика, а недаће које су снашле њега и породицу нису им биле препрека да крену даље. Решени да стигну до свог циља они су се после пар дана проведених у Ковиљачи спаковали и поново кренули “ка обећаном западу”.

- Идемо опет да покушамо. У Шведској имамо тетку и ваљда ћемо некако стићи до ње. Србији хвала, али ми желимо у Шведску - искрен је Али док креће низ степениште и маше људима из Центра за азил, за које каже да су му много помогли.

Испратио их је један земљак, а њих четворо, спуштајући се ка центру Ковиљаче више су подсећали на породицу која је кренула на летовање. Са неколико кофера, кеса и ранчева деловали су као туристи. Откривало их је традиционално облачење мајке и ћерке и немогућност да пролазницима на српском језику одговоре са “хвала” на упућено “срећан пут!”.

С. Пајић

 

Колумна

јул 14, 2018 124

НАШИ СМО - 1968.

Време које нас гњави последњих петнаестак дана (можда и више) никако се не уклапа у годишње доба у којем смо па се у потпуности може окарактерисати придевом “варљиво”. Да је самопроблем сендвич од кише и јаког сунца спакован међу непредвидиве облаке - ни по'…
јул 07, 2018 151

НАШИ СМО - Живот

Ових дана неки млади људи ће добити индекс, неки други млади људи бебу. И једни и други ових дана више су статистички податак за националну забринутост, него за радовање како би логика налагала. Знате већ зашто, а ако нисте баш статистички потковани, не мари, нисте ви политичари па да учите податке…
јун 30, 2018 237

НАШИ СМО - Наш (к)ВАР

Од петка увече велики негативац за српски, али и нешто шири, навијачки свет постао је немачки судија Феликс Брих, главни делилац “правде” на утакмици Србија-Швајцарска, која је, нажалост, лоше завршена по нас. Оплели су по њему сви, од навијача, медија до селектора, а кључан је био недосуђени пенал…
јун 23, 2018 285

НАШИ СМО - Почасни

Тачно деценија је прошла како је Лозница за свог почасног грађанина прогласила Владимира Владимировича Путина, председника Руске Федерације. Тако смо се уписали на листу од 11 српских градова у којима је добио звање које се, иначе, додељује за “истакнуто и трајно животно дело у области науке,…
јун 16, 2018 406

НАШИ СМО - Бензин

После најновијег поскупљења, бензин од 95 октана достигао је цену од 153,9 динара по литру, евродизел 163 динара, а екстра евродизел 168,4 динара. У последњих месец дана цена бензина порасла је за 4,8, док је дизел поскупео 6,2 одсто. Акциза и остале надокнаде у цени бензина учествује са 55,2…

Репортажа

јул 03, 2018

ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе,…
јун 18, 2018

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА - Руска љубав крунисана браком

Десети јунски дан 2018. остаће за Андреја Посисејева и Светлану Котлигину, заљубљене…
јун 02, 2018

НА ЛОЗНИЧКИМ ПЛАЖАМА - На Дрини лето пре лета

Температура која је ових дана права летња и креће се око тридесетог подеока на…
мај 13, 2018

У ЉУБОВИЈИ ОДРЖАН 11. ''ГАСТРО-ФЕСТИВАЛ'' - Кад замирише главна улица

У Љубовији је јуче одржан 11. Гастро-фестивал, манифестација која окупља учеснике из целе…
мај 08, 2018

БOЖИДAР ГAВРИЋ, ЧETИРИ ДEЦEНИJE У ВИСИНAMA - Из рингa нa димњaкe

Бoжидaр Гaврић вeћ вишe oд 40 гoдинa грaди и рaзгрaђуje димњaкe ширoм бившe Jугoслaвиje,…
апр 26, 2018

ПИСМО ИЗ КИНЕ - Ову земљу треба упознати

Вук Костић (23) први је Лозничанин и први Србин који учи кинеске борилачке вештине на…
апр 15, 2018

АЛЕКСАНДАР ТУРСУНОВИЋ ИЗ ЛОЗНИЦЕ  - За седам месеци опловио двадесет држава

На огромном броду пловио је од Енглеске до Португалије, прешао Атлантик и онда посећивао…
апр 10, 2018

ВАСКРШЊА ЈАЈА ЉУБИШЕ НЕДЕЉКОВИЋА - Стрпљењем до лепоте

Овим се Недељковић бави последњих годину и по дана, каже да је веома интересантно, а…
мар 12, 2018

БРАНКА ЖИВАНОВИЋ, ЛОЗНИЧКА ПРЕДУЗЕТНИЦА - Жене морају бити смелије

Лозничку предузетницу Бранку Живановић љубав је довела у Јадар, а она је води и у послу…
феб 28, 2018

МАРТА ЖИВАНОВИЋ ИЗ АМАЈИЋА - Казахстанка поред Дрине

Када је дошла у Србију, није знала српски, али га је брзо научила и навикла се на нову…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"