АЗИЛАНТИ - ПУТ НАДЕ И ПАТЊЕ - Пронашли сина у Бањи Ковиљачи

003

Драматична прича породице из Авганистана завршила се срећно у Бањи Ковиљачи, заједничком акцијом невладиних организација, УНХЦР-а и надлежних институција у Србији. После хапшења у Мађарској, жена и мушкарац са ћерком, враћени у Србију, где их је сачекао десетогодишњи син, којег су изгубили у Суботици

Какве све проблеме и патње доноси избеглички пут у неизвесно, свакодневно на сопственој кожи осећа на хиљаде азиланата из Пакистана, Авганистана, Сирије и других земаља из којих људи одлазе у потрази за бољим животом. Још када на пут крене цела породица, та “немогућа мисија” постаје још неизвеснија, напорнија и ризичнија. Једна таква прича одиграла се протеклог месеца, када је породица у покушају да стигне до Запада изгубила или “заборавила” своје дете, потом завршила у мађарском затвору, а хепиенд доживела у Центру за тражиоце азила у Бањи Ковиљачи. Десетогодишњи Шекрија из Авганистана до пре неколико дана мислио је да ће остати сам на свету и да више неће видети своју породицу од које се изгубио у Суботици, када су илегално желели да уђу у Мађарску. Када су му у Центру за азиланте у Бањи Ковиљачи, где је био привремено смештен, рекли да му стижу родитељи, није престајао да се смеје и радује. Само је понављао “хвала” и “супер”.

- Био сам срећан што ћу после много дана видети тату, маму и сестру - каже Шекрија, показујући високо подигнута три прста.

Не зна како се десило да остане сам на клупи, али кад се тог јутра пробудио у палићком парку схватио је да су родитељи отишли. Преплашеног и узнемиреног, са ранцем и два ћебета, пронашла га је полиција која му је преко суботичког Центра за социјални рад убрзо обезбедила смештај у објекту “Колевка”, а потом је пребачен у Завод за децу и омладину “Васа Стајић” у Београду.

Мали Авганистанац је са својим оцем Али Ахметом Јусуфијем (37), мајком Сехријом (35) и сестром Ханијом (15), као и многи њихови сународници кренуо за бољим животом, миром и слободом, која им је недостајала у домовини, али на том путу, иако је дете, није био поштеђен патњи и проблема с којима се сусрећу старији. Жеља им је била да се домогну Немачке или Шведске, где имају родбину, али до тог циља морали су превалити километре пешачећи, не спавајући, страхујући и гладујући. Уз све то, додатна невоља десила се када су у Суботици изгубили малог Шекрију.

- Ми смо четворочлана породица која је решила да нађе бољи живот на Западу. Прошли смо Албанију, Грчку, Македонију, и свугде је било проблема. Било је отимања новца или мобилних телефона, али некако смо се домогли Србије и Суботице. Чекали смо ноћ да пређемо у Мађарску - прича отац Али.

Зна да су уз силне перипетије успели илегално да пређу границу, али их је убзо ухватила полиција.

- Тек тада смо схватили да син није са нама. Паника и страх додатно су отежавали ситуацију. Мађарска полиција била је груба, нису хтели да нам омогуће да телефонирамо иако смо им објаснили да смо изгубили дете. У затвору смо провели 18 дана, а онда су нам јавили да је син пронађен, да је на сигурном и да ће нас вратити у Србију - каже Али.

У акцију њиховог повратка за Србију укључиле су се невладине организације и УНХЦР, а дете је два дана пред њихов повратак пребачено у Центар за азиланте у Бањи Ковиљачи.

- Дечак је овде лепо прихваћен, радио је са учитељицом, помагали су му сви да се опусти, али када смо га обавестили да стижу родитељи био је одушевљен - каже Роберт Лестмајстер, управник центра.

Хумани центар за интеграције и толеранцију из Новог Сада организовао је превоз Шекријиних родитеља и сестре до Ковиљаче, и породица је поново била на окупу. Срећу нису крили, а задовољство су исказивали непрекидним осмехом на лицу јер њихов фарси језик мало ко зна. Мали Шекрија је научио да броји до десет на српском, зна коју реч енглеског језика, а недаће које су снашле њега и породицу нису им биле препрека да крену даље. Решени да стигну до свог циља они су се после пар дана проведених у Ковиљачи спаковали и поново кренули “ка обећаном западу”.

- Идемо опет да покушамо. У Шведској имамо тетку и ваљда ћемо некако стићи до ње. Србији хвала, али ми желимо у Шведску - искрен је Али док креће низ степениште и маше људима из Центра за азил, за које каже да су му много помогли.

Испратио их је један земљак, а њих четворо, спуштајући се ка центру Ковиљаче више су подсећали на породицу која је кренула на летовање. Са неколико кофера, кеса и ранчева деловали су као туристи. Откривало их је традиционално облачење мајке и ћерке и немогућност да пролазницима на српском језику одговоре са “хвала” на упућено “срећан пут!”.

С. Пајић

 

Колумна

септембар 14, 2018 302

НАШИ СМО - Наставник

Наставник биологије из Косовске Каменице Богољуб Милошевић објавио је на друштвеним мрежама писану изјаву у којој тврди да не жели да иде на митинг председника Александра Вучића у Косовској Митровици, јер не подржава његову политику. Милошевић је касније…
сеп 08, 2018 258

НАШИ СМО - Носталгија?

Прошле су тачно три деценије од када се огласило последње школско звоно и када је моја генерација гимназијалаца изашла из својих клупа. Шта се све до данас издешавало, тешко да се може спаковати у десетине романа или филмова, али колико је све то брзо пролетело, схватио сам у понедељак када сам…
сеп 01, 2018 324

НАШИ СМО - Површност

Овај понедељак дочекала сам са стрепњом. Метеоролози су најавили кишу, а у мом случају то значи да морам да донесем веома важну одлуку - да ли ми је боље да ускочим у раскопани пут испред мог улаза или да покушам да прескочим шта се прескочити може на излоканој парковској стази која је у овом…
авг 25, 2018 308

НАШИ СМО - Бубрези

Како је лепо бити глуп, баш те боли шта ти раде, ко те лаже, ко те краде, о, како је лепо бити глуп. Ово је пре три и по деценије певао Бора Чорба и, нажалост, стихови су и данас актуелни, можда више него те 1982. Само је техника заглупљивања усавршена и веома безобзирна. Нема одавно рукавица и…
авг 18, 2018 301

НАШИ СМО - Танго

Колико је пута до сада код нас, али и на светском нивоу, рокенрол доказао да је јачи од свих политичких покрета, да може оно што политичари неће или не желе да ураде, иако нас непрестано, што им је и у опису посла, убеђују у супротно, не бих да набрајам, али од Вудстока и деце цвећа, преко “Лајв…

Репортажа

авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…
авг 26, 2018

МЕЂУНАРОДНИ ЕКОЛОШКИ КАМП “У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ” - Кад је чиста, природа је лепша

Волонтери из неколико европских земаља до четвртка ће чистити и уређивати делове Тршића,…
авг 01, 2018

ИЗ ПРАКСЕ ОТОРИНОЛАРИНГОЛОГА - Коштица у носу, бели лук у уху

Незнање, сујеверје и срамота због болести три су фактора која доводе до тога да се људи…
јул 25, 2018

ЛОЗНИЧАНИН БРАНКО БИБЕРЧИЋ - Сликар из стаклорезачке радње

Пре почетка човек мора да има целу слику у глави, мора да зна шта хоће јер преправке…
јул 18, 2018

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

Професор физичког васпитања и спорта, специјалиста струковни физиотерапеут, шихан -…
јул 03, 2018

ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе,…
јун 18, 2018

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА - Руска љубав крунисана браком

Десети јунски дан 2018. остаће за Андреја Посисејева и Светлану Котлигину, заљубљене…
јун 02, 2018

НА ЛОЗНИЧКИМ ПЛАЖАМА - На Дрини лето пре лета

Температура која је ових дана права летња и креће се око тридесетог подеока на…
мај 13, 2018

У ЉУБОВИЈИ ОДРЖАН 11. ''ГАСТРО-ФЕСТИВАЛ'' - Кад замирише главна улица

У Љубовији је јуче одржан 11. Гастро-фестивал, манифестација која окупља учеснике из целе…
мај 08, 2018

БOЖИДAР ГAВРИЋ, ЧETИРИ ДEЦEНИJE У ВИСИНAMA - Из рингa нa димњaкe

Бoжидaр Гaврић вeћ вишe oд 40 гoдинa грaди и рaзгрaђуje димњaкe ширoм бившe Jугoслaвиje,…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"