fbpx

АЗИЛАНТИ - ПУТ НАДЕ И ПАТЊЕ - Пронашли сина у Бањи Ковиљачи

003

Драматична прича породице из Авганистана завршила се срећно у Бањи Ковиљачи, заједничком акцијом невладиних организација, УНХЦР-а и надлежних институција у Србији. После хапшења у Мађарској, жена и мушкарац са ћерком, враћени у Србију, где их је сачекао десетогодишњи син, којег су изгубили у Суботици

Какве све проблеме и патње доноси избеглички пут у неизвесно, свакодневно на сопственој кожи осећа на хиљаде азиланата из Пакистана, Авганистана, Сирије и других земаља из којих људи одлазе у потрази за бољим животом. Још када на пут крене цела породица, та “немогућа мисија” постаје још неизвеснија, напорнија и ризичнија. Једна таква прича одиграла се протеклог месеца, када је породица у покушају да стигне до Запада изгубила или “заборавила” своје дете, потом завршила у мађарском затвору, а хепиенд доживела у Центру за тражиоце азила у Бањи Ковиљачи. Десетогодишњи Шекрија из Авганистана до пре неколико дана мислио је да ће остати сам на свету и да више неће видети своју породицу од које се изгубио у Суботици, када су илегално желели да уђу у Мађарску. Када су му у Центру за азиланте у Бањи Ковиљачи, где је био привремено смештен, рекли да му стижу родитељи, није престајао да се смеје и радује. Само је понављао “хвала” и “супер”.

- Био сам срећан што ћу после много дана видети тату, маму и сестру - каже Шекрија, показујући високо подигнута три прста.

Не зна како се десило да остане сам на клупи, али кад се тог јутра пробудио у палићком парку схватио је да су родитељи отишли. Преплашеног и узнемиреног, са ранцем и два ћебета, пронашла га је полиција која му је преко суботичког Центра за социјални рад убрзо обезбедила смештај у објекту “Колевка”, а потом је пребачен у Завод за децу и омладину “Васа Стајић” у Београду.

Мали Авганистанац је са својим оцем Али Ахметом Јусуфијем (37), мајком Сехријом (35) и сестром Ханијом (15), као и многи њихови сународници кренуо за бољим животом, миром и слободом, која им је недостајала у домовини, али на том путу, иако је дете, није био поштеђен патњи и проблема с којима се сусрећу старији. Жеља им је била да се домогну Немачке или Шведске, где имају родбину, али до тог циља морали су превалити километре пешачећи, не спавајући, страхујући и гладујући. Уз све то, додатна невоља десила се када су у Суботици изгубили малог Шекрију.

- Ми смо четворочлана породица која је решила да нађе бољи живот на Западу. Прошли смо Албанију, Грчку, Македонију, и свугде је било проблема. Било је отимања новца или мобилних телефона, али некако смо се домогли Србије и Суботице. Чекали смо ноћ да пређемо у Мађарску - прича отац Али.

Зна да су уз силне перипетије успели илегално да пређу границу, али их је убзо ухватила полиција.

- Тек тада смо схватили да син није са нама. Паника и страх додатно су отежавали ситуацију. Мађарска полиција била је груба, нису хтели да нам омогуће да телефонирамо иако смо им објаснили да смо изгубили дете. У затвору смо провели 18 дана, а онда су нам јавили да је син пронађен, да је на сигурном и да ће нас вратити у Србију - каже Али.

У акцију њиховог повратка за Србију укључиле су се невладине организације и УНХЦР, а дете је два дана пред њихов повратак пребачено у Центар за азиланте у Бањи Ковиљачи.

- Дечак је овде лепо прихваћен, радио је са учитељицом, помагали су му сви да се опусти, али када смо га обавестили да стижу родитељи био је одушевљен - каже Роберт Лестмајстер, управник центра.

Хумани центар за интеграције и толеранцију из Новог Сада организовао је превоз Шекријиних родитеља и сестре до Ковиљаче, и породица је поново била на окупу. Срећу нису крили, а задовољство су исказивали непрекидним осмехом на лицу јер њихов фарси језик мало ко зна. Мали Шекрија је научио да броји до десет на српском, зна коју реч енглеског језика, а недаће које су снашле њега и породицу нису им биле препрека да крену даље. Решени да стигну до свог циља они су се после пар дана проведених у Ковиљачи спаковали и поново кренули “ка обећаном западу”.

- Идемо опет да покушамо. У Шведској имамо тетку и ваљда ћемо некако стићи до ње. Србији хвала, али ми желимо у Шведску - искрен је Али док креће низ степениште и маше људима из Центра за азил, за које каже да су му много помогли.

Испратио их је један земљак, а њих четворо, спуштајући се ка центру Ковиљаче више су подсећали на породицу која је кренула на летовање. Са неколико кофера, кеса и ранчева деловали су као туристи. Откривало их је традиционално облачење мајке и ћерке и немогућност да пролазницима на српском језику одговоре са “хвала” на упућено “срећан пут!”.

С. Пајић

Колумна

јун 15, 2019 154

НАШИ СМО - Одраз

Истраживање о равноправности полова, које су студенти друге године Факултета политичких наука спровели међу студентима београдских факултета, показало је да сваки четврти студент сматра да добацивање на улици девојкама није ништа страшно, трећина сматра да је…
јун 08, 2019 330

НАШИ СМО - Аутодеструкција

У обиљу вести којима смо бомбардовани сваког дана, мени су две привукле пажњу на посебан начин. Заправо, изазвале су осећај инфериорности у мени који ће боље разумети сви који су се сусрели са Јунговом теоријом колективно несвесног. Али да спустимо лопту, ево прве - Руска Федерација блокирала је,…
јун 01, 2019 410

НАШИ СМО - Сирене

Још увек ми у глави одзвања звук “шизеле”, која се некако баш у ово време последњи пут огласила у Лозници деведесет девете, најављујући ваздушну опасност и производећи у народу нову страхоту од НАТО снага, које су нас још од марта те године засипале бомбама. Можда не бих тај тренутак ни запамтио да…
мај 25, 2019 884

НАШИ СМО - У фалшу

Можете ли да замислите да немате појма не само о именима и ликовима министара, него ни ко је премијер, а ко председник државе? Да вас није брига ко је први човек града, или општине, ко је у вашем граду коме кум, рођак, тетка, жена, љубавник, или љубавница. Да знате да ћете у болници, пред шалтером…
мај 18, 2019 818

НАШИ СМО - Бакшиш

Док сам недавно чекао на ред код фризера, од муштерије поред мене чујем причу о томе како живи на Западу, тачније у Бечу, где је стекао пензију и где је, како рече, срећан са својом супругом, мада су му и деца нашла ухлебљење у другим местима Аустрије. Исприча да је задовољан пензијом (није помињао…

Репортажа

јун 11, 2019

НА ГОДИШЊИЦУ СМРТИ СИНАНА САКИЋА - Загонетка грамофонске плоче

Прве јунске суботе навршило се годину дана од смрти Синана Сакића, једног од…
јун 09, 2019

ЕНГЛЕЗ СЕ ПОКРСТИО У ТРШИЋКОЈ ЦРКВИ - Брендон је сада Бранко

Брендон Вочерс (50), инструктор борилачких вештина из Енглеске, од прошле недеље је…
јун 09, 2019

НА УТАКМИЦИ У КОРЕНИТИ - Млада на центру, сватови у публици

Младенци Јован и Данијела улепшали почетак утакмице Слога и Хајдук у Коренити, а почетни…
јун 07, 2019

КОЗЈАЧАНИН ВИДОЈЕ ОБРАДОВИЋ У ПОБЕДНИЧКОМ ТИМУ НА “ЕУРОБОТУ” - Будућност је већ ту

У екипи најбољих роботичара на такмичењу “Еуробот 2019”, студената новосадског Факултета…
мај 23, 2019

МАРКО ВЕСЕЛИНОВИЋ ИЗ ЛОЗНИЦЕ - Самоуки мајстор за ножеве

Средњошколац Марко Веселиновић урадио је више од 200 ножева различитих димензија и…
феб 17, 2019

КУЛИНАРСКЕ ЧАРОЛИЈЕ ЈАСМИНЕ ПЕЈАНОВИЋ - Африканци одушевљени српском храном

Ванилице, купус кифле, кифлице са сиром, падобранци, чупавци са кокосом, принцес крофне,…
јан 23, 2019

РЕПУБЛИКА ТРБУШНИЦА – Идеја их коштала робије

Већ неко време се у шали говори да је Трбушница република, али због сличне идеје се пре…
јан 21, 2019

НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

Лозничанин Никола Рашевић, студент ФТН, од октобра ради у ЦЕРН-у, у Департману за…
јан 13, 2019

КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја

Лозничанин Младен Буразеровић, једини српски самурај, остварио је крајем прошле године…
дец 27, 2018

МИЛАН ТОМИЋ, ДОМАР “ШАРЕНЕ БУКВЕ” - Живи у “центру шестаровог круга”

Првобитну намеру да дође на шест дана и мало среди запуштени планинарски дом “Шарена…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"