fbpx

Ирачанин у Србији

SAFA CCEKA DOKUMENTA

У Центру за тражиоце азила у Бањи Ковиљачи већ неколико година живи Ирачанин Алобаиди Сафа Алдина и чека документа која ће му омогућити да остане у Србији и живи као сви остали. Велика жеља му је да после добијања “папира” овде доведе супругу и сина и да после више година поново буду заједно

Насмејано лице Алобаиди Сафа Алдина (58) дочекује нас у у Центру за тражиоце азила у Бањи Ковиљачи где борави овај Ирачанин. Живи у гарсоњери мале куће у дворишту где чека документа која ће му омогућити да коначно може “нормално да живи и ради”. Осам година чека те папире и не зна колико ће још времена проћи док их не добије. У Центру га сви знају и одавно помаже запосленима да се споразумеју са “станарима” који овде стижу из немирних делова света. Говори арапски, енглески и српски па је преводилац и асистира кад год затреба, помаже и настоји да буде од користи и да не седи беспослен.

Није му лако, али је насмејан, чак се и шали на рачун своје позиције, али му срце крије тугу за женом и сином који су остали далеко од њега. Кад добије папире, планира да их доведе у Србију, земљу у којој жели да остане. Сафа, како га сви овде зову,  добио је супсидијарну заштиту у Србији, додељује се особама које нису испуњавале услове за азил, али су доказале да постоји ризик да би им повратком у матичну земљу била угрожена безбедност. У његовом станчићу на зиду много слика, фотографије, поред кревета мањи лаптоп и алат. Када не преводи, време троши поправљајући  разне техничке ствари, то му је и струка, а гаји и биљке.

- Овде сам седам и по година и све је у реду. Односно било би да сам са породицом. Волео бих да добијем документа, личну карту, пасош, а онда бих остао у Србији, вероватно  баш овде у Бањи Ковиљачи или Лозници, тамо где бих  имао могућности да живим и нађем посао. Имам две дипломе, инжењера за белу технику и климе, а завршио сам и хортикултуру. Добро ми је овде, али не знам колико ћу још чекати документа, живот иде,  сваки дан сам све старији, и не знам колико је још времена испред мене. Отац сам и супруг, тешко ми је без сина и супруге које нисам их видео годинама. Они мисле да сам их заборавио, а нисам, стално мислим на њих иако последњих неколико година нисам имао контакт са њима  - прича на сасвим коректном српском, убацујући понеку реч на енглеском, сањајући дан када ће поново бити заједно са својима.

Некада је живео у Багдаду, престоници Ирака, али су онда дошла несигурна, тешка времена, и кренуо је у непознато за бољим животом. Планирао је да се негде снађе, а онда код себе доведе и породицу, али није било све како је планирао. Остао је у Србији и ту чека документа која би требало да му омогуће да испуни срце.

- Мој син је завршио за програмера и мислим да би овде веома брзо могао да се запосли. Србија је, иначе, у реду. Овде су људи нормални, између мене и мештана постоји поштовање, они воле мене, ја волим њих и све је како треба. Само да је мало брже то са документима све би било одлично  - каже Сафа, па одмах испод проседих бркова набацује широк осмех уверен да ће све бити добро.

Прича да је Србију туристички посећивао осамдесетих година прошлог века када је била део бивше Југославије и да се из тог  времена сећа безбрижности људи, “јаке економије и државе”. Прошле године је у мају ишао у Крупањ да помаже у уклањању последица поплава и то је чинио радо. Воли да помаже другима и то ради кад год неки нови азилант  стигне у Центар, само, како каже, ретки се ту дуже задрже. Сви иду даље у потрази за бољим животом. Он верује да може да га има овде, у Србији, само да још добије та документа. Уз снажан стисак руке поздравља нас Ирачанин у Србији, па оде да поправља лаптоп и у својој гарсоњери сања о дану када ће поново бити са породицом, а то би највише желео.

Т.М.С

Колумна

август 17, 2019 623

НАШИ СМО - Лорелај

Требало ми је времена да по повратку са одмора пронађем примерак “Лозничког недељника” и да се лично уверим у оно што сам чула - да је ауторка рубрике “Погледи и мишљења” Драгана Глишић упоредила “поједине медије” (који ли су) са нацистима. Да не препричавам,…
авг 10, 2019 501

НАШИ СМО - Тротоар

Последњих година у Лозници, верујем и у многим другим градовима, све теже је “бити” тротоар. То парче градског имања, уштинуто од саобраћајног друма, уместо да буде украс уређене улице, издигнуто пар центиметара од коловоза од којег се отиру гуме аутомобила и других превозних средстава, постало је…
авг 03, 2019 465

НАШИ СМО - Посматрач

У петак, када овај текст буде пред вама, већ ће бити много тога јасније у вези са изненадним сусретом власти и опозиције који се догодио у уторак на Факултету политичких наука у организацији веома утицајног Фонда за отворено друштво. Али, како се данас чини, док се састанак није ни охладио, биће да…
јул 27, 2019 1084

НАШИ СМО - Без репризе

Дошла нека гадна времена, свако мисли да може свачим да се бави, паметује, држи лекције. Злонамерни у свакоме и свему виде, злу намеру, лопови мисле да сви краду, лажови да сви лажу, преваранти да сви варају, па онда брзоплето реагују. Прво кажу хоп па скоче. Понесе их улога самозваних заштитника…
јул 20, 2019 786

НАШИ СМО - Болест

Две речи које се увек невољно изговарају, које уносе немир и неспокој, бригу и страх, свакако су болест и болница. Самим тим што асоцирају на нешто лоше, непријатно, нажалост, често и на смрт, имају оптерећујућу тежину, боју, па чак и карактеристичан мирис. Не верујем да има оних који и на помен…

Репортажа

авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…
јул 02, 2019

ЈУБИЛАРНИ ДАНИ МЕЂАША - Десетлеће чувања традиције

Једна од најпопуларнијих крупањских манифестација ''Дани међаша'' одржана је јубиларни,…
јул 01, 2019

КАКО СУ ЛОЗНИЧКИ МАЛЦИ ГЕНИЈАЛЦИ ОСТВАРИЛИ УСПЕХ НА ОЛИМПИЈАДИ У МЕНТАЛНОЈ АРИТМЕТИЦИ - Бројеви су брзи, Теа и Матеја бржи

Деветогодишњаци из Лознице Матеја Перић и Теа Марковић остварили велики успех - освојили…
јун 30, 2019

ЛОЗНИЧАНИН АКСЕНТИЈЕ ИВАНОВИЋ - С музиком од Лознице до Беча

Аксентије Ивановић, бивши ђак генерације лозничке музичке школе, после завршене средње у…
јун 23, 2019

ПЛАНИНОМ БОРАЊОМ - Нестварна лепота западне Србије

 - Већином су то старачка домаћинства и управо ту планинари могу да помогну организовањем…
јун 19, 2019

У ДОЊОЈ БОРИНИ - Оживели стогодишњу воденицу

Мештани се удружили и обновили воденицу која је тридесет година била закоровљена и…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"