Ирачанин у Србији

SAFA CCEKA DOKUMENTA

У Центру за тражиоце азила у Бањи Ковиљачи већ неколико година живи Ирачанин Алобаиди Сафа Алдина и чека документа која ће му омогућити да остане у Србији и живи као сви остали. Велика жеља му је да после добијања “папира” овде доведе супругу и сина и да после више година поново буду заједно

Насмејано лице Алобаиди Сафа Алдина (58) дочекује нас у у Центру за тражиоце азила у Бањи Ковиљачи где борави овај Ирачанин. Живи у гарсоњери мале куће у дворишту где чека документа која ће му омогућити да коначно може “нормално да живи и ради”. Осам година чека те папире и не зна колико ће још времена проћи док их не добије. У Центру га сви знају и одавно помаже запосленима да се споразумеју са “станарима” који овде стижу из немирних делова света. Говори арапски, енглески и српски па је преводилац и асистира кад год затреба, помаже и настоји да буде од користи и да не седи беспослен.

Није му лако, али је насмејан, чак се и шали на рачун своје позиције, али му срце крије тугу за женом и сином који су остали далеко од њега. Кад добије папире, планира да их доведе у Србију, земљу у којој жели да остане. Сафа, како га сви овде зову,  добио је супсидијарну заштиту у Србији, додељује се особама које нису испуњавале услове за азил, али су доказале да постоји ризик да би им повратком у матичну земљу била угрожена безбедност. У његовом станчићу на зиду много слика, фотографије, поред кревета мањи лаптоп и алат. Када не преводи, време троши поправљајући  разне техничке ствари, то му је и струка, а гаји и биљке.

- Овде сам седам и по година и све је у реду. Односно било би да сам са породицом. Волео бих да добијем документа, личну карту, пасош, а онда бих остао у Србији, вероватно  баш овде у Бањи Ковиљачи или Лозници, тамо где бих  имао могућности да живим и нађем посао. Имам две дипломе, инжењера за белу технику и климе, а завршио сам и хортикултуру. Добро ми је овде, али не знам колико ћу још чекати документа, живот иде,  сваки дан сам све старији, и не знам колико је још времена испред мене. Отац сам и супруг, тешко ми је без сина и супруге које нисам их видео годинама. Они мисле да сам их заборавио, а нисам, стално мислим на њих иако последњих неколико година нисам имао контакт са њима  - прича на сасвим коректном српском, убацујући понеку реч на енглеском, сањајући дан када ће поново бити заједно са својима.

Некада је живео у Багдаду, престоници Ирака, али су онда дошла несигурна, тешка времена, и кренуо је у непознато за бољим животом. Планирао је да се негде снађе, а онда код себе доведе и породицу, али није било све како је планирао. Остао је у Србији и ту чека документа која би требало да му омогуће да испуни срце.

- Мој син је завршио за програмера и мислим да би овде веома брзо могао да се запосли. Србија је, иначе, у реду. Овде су људи нормални, између мене и мештана постоји поштовање, они воле мене, ја волим њих и све је како треба. Само да је мало брже то са документима све би било одлично  - каже Сафа, па одмах испод проседих бркова набацује широк осмех уверен да ће све бити добро.

Прича да је Србију туристички посећивао осамдесетих година прошлог века када је била део бивше Југославије и да се из тог  времена сећа безбрижности људи, “јаке економије и државе”. Прошле године је у мају ишао у Крупањ да помаже у уклањању последица поплава и то је чинио радо. Воли да помаже другима и то ради кад год неки нови азилант  стигне у Центар, само, како каже, ретки се ту дуже задрже. Сви иду даље у потрази за бољим животом. Он верује да може да га има овде, у Србији, само да још добије та документа. Уз снажан стисак руке поздравља нас Ирачанин у Србији, па оде да поправља лаптоп и у својој гарсоњери сања о дану када ће поново бити са породицом, а то би највише желео.

Т.М.С

 

Колумна

септембар 14, 2018 302

НАШИ СМО - Наставник

Наставник биологије из Косовске Каменице Богољуб Милошевић објавио је на друштвеним мрежама писану изјаву у којој тврди да не жели да иде на митинг председника Александра Вучића у Косовској Митровици, јер не подржава његову политику. Милошевић је касније…
сеп 08, 2018 258

НАШИ СМО - Носталгија?

Прошле су тачно три деценије од када се огласило последње школско звоно и када је моја генерација гимназијалаца изашла из својих клупа. Шта се све до данас издешавало, тешко да се може спаковати у десетине романа или филмова, али колико је све то брзо пролетело, схватио сам у понедељак када сам…
сеп 01, 2018 324

НАШИ СМО - Површност

Овај понедељак дочекала сам са стрепњом. Метеоролози су најавили кишу, а у мом случају то значи да морам да донесем веома важну одлуку - да ли ми је боље да ускочим у раскопани пут испред мог улаза или да покушам да прескочим шта се прескочити може на излоканој парковској стази која је у овом…
авг 25, 2018 308

НАШИ СМО - Бубрези

Како је лепо бити глуп, баш те боли шта ти раде, ко те лаже, ко те краде, о, како је лепо бити глуп. Ово је пре три и по деценије певао Бора Чорба и, нажалост, стихови су и данас актуелни, можда више него те 1982. Само је техника заглупљивања усавршена и веома безобзирна. Нема одавно рукавица и…
авг 18, 2018 301

НАШИ СМО - Танго

Колико је пута до сада код нас, али и на светском нивоу, рокенрол доказао да је јачи од свих политичких покрета, да може оно што политичари неће или не желе да ураде, иако нас непрестано, што им је и у опису посла, убеђују у супротно, не бих да набрајам, али од Вудстока и деце цвећа, преко “Лајв…

Репортажа

авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…
авг 26, 2018

МЕЂУНАРОДНИ ЕКОЛОШКИ КАМП “У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ” - Кад је чиста, природа је лепша

Волонтери из неколико европских земаља до четвртка ће чистити и уређивати делове Тршића,…
авг 01, 2018

ИЗ ПРАКСЕ ОТОРИНОЛАРИНГОЛОГА - Коштица у носу, бели лук у уху

Незнање, сујеверје и срамота због болести три су фактора која доводе до тога да се људи…
јул 25, 2018

ЛОЗНИЧАНИН БРАНКО БИБЕРЧИЋ - Сликар из стаклорезачке радње

Пре почетка човек мора да има целу слику у глави, мора да зна шта хоће јер преправке…
јул 18, 2018

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

Професор физичког васпитања и спорта, специјалиста струковни физиотерапеут, шихан -…
јул 03, 2018

ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе,…
јун 18, 2018

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА - Руска љубав крунисана браком

Десети јунски дан 2018. остаће за Андреја Посисејева и Светлану Котлигину, заљубљене…
јун 02, 2018

НА ЛОЗНИЧКИМ ПЛАЖАМА - На Дрини лето пре лета

Температура која је ових дана права летња и креће се око тридесетог подеока на…
мај 13, 2018

У ЉУБОВИЈИ ОДРЖАН 11. ''ГАСТРО-ФЕСТИВАЛ'' - Кад замирише главна улица

У Љубовији је јуче одржан 11. Гастро-фестивал, манифестација која окупља учеснике из целе…
мај 08, 2018

БOЖИДAР ГAВРИЋ, ЧETИРИ ДEЦEНИJE У ВИСИНAMA - Из рингa нa димњaкe

Бoжидaр Гaврић вeћ вишe oд 40 гoдинa грaди и рaзгрaђуje димњaкe ширoм бившe Jугoслaвиje,…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"