ИНТЕРВЈУ: ВЛАДИМИР ЦУЦИЋ, КОМЕСАР КОМЕСАРИЈАТА ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ И МИГРАЦИЈЕ - Нико неће остати незбринут и гладан

Vladimir Cucic

Србија је спремна да прими и већи број избеглица, ово је велики изазов за нашу државу, али користимо све расположиве ресурсе да ситуацију држимо под контролом - каже Владимир Цуцић, комесар за избеглице и миграције

Драматично расте број избеглица које стижу у Србију из азијских и афричких земаља, по неким изворима дневно у земљу уђе и до хиљаду људи. Процењује се да би њихов број до краја године могао да премаши и 100.000. Да ли је Србија спремна за то?

- Србија јесте и мора да буде спремна. Ако имамо у виду да је Србија деведесетих година прошлог века примила више од 600.000 избеглица, велики део њих збринула и интегрисала, јасно је да имамо и знање и капацитете. Такође, ми смо традиционално гостопримљива земља и тврдим да нико ко дође на нашу територију неће остати незбринут или гладан. Република Србија има релативно млад систем азила који добро функционише. Закон је донет 2007. године, а почео да се примењује 1. априла 2008. Тренутни смештајни капацитети су око 800 места и подмирују потребе. Иако је актуелни Закон о азилу добар, има места за унапређења, због чега се очекују измене Закона о азилу, који ће бити у потпуности усклађен са европским стандардима. Измене закона о азилу донеће даље усклађивање са директивама ЕУ које регулишу статус и боравак тражилаца азила. Очекује се и почетак пројекта финансираног из ИПА средстава, током којег ће експерти Европске уније помоћи да нови закон буде у складу са стандардима ЕУ у области азила и миграција.

Када говоримо о тражиоцима азила смештеним у неком од центара, највећи број њих долази из Сирије, Авганистана, Сомалије, Еритреје и Судана. Најчешћи разлог одласка из земље су ратне страхоте, економски разлози, угроженост због припадности мањинским групама. Србија је тражиоцима азила готово увек само земља транзита на путу ка богатијим земљама западне Европе.

Мађарска подиже зид, Македонија чини све да убрза пролазак азиланата преко своје територије, а према изјавама српских званичника, Србија је под све већим притиском европских земаља да задржи азиланте. Истовремено, изостаје одговарајућа помоћ, па се поставља оправдано питање колико буџет Србије може да поднесе такав притисак и која врста помоћи је сада најпотребнија?

- Буџет Србије располаже средствима за ове намене, али свакако да нам је потребна помоћ међународне заједнице, која се већ ангажовала. Та помоћ полако пристиже и тек је очекујемо, тим пре што овако интензивни миграторни токови не утичу само на Републику Србију, већ и на целу Европу. Помоћ сваке врсте је добродошла, па и од наших домаћих успешних компанија које су спремне да помогну. Чак и развијене европске земље се суочавају са проблемима и понекад тешко одговарају миграторним изазовима. Ово је велики изазов за нашу државу, али користимо све расположиве ресурсе да ситуацију др-жимо под контролом.

Из невладиног сектора често се могу чути замерке на недопустиву спорост азилних процедура, па чак и захтеви да се повећају надлежности Комесаријата за избеглице и миграције. Да ли су ваше компетенције, кадровска и техничка опремљеност адекватне и шта би, евентуално, требало мењати?

- Наши кадровски капацитети су задовољавајући. Поновићу да овај захтеван посао радимо са колегама из Министарства унутрашњих послова и да је сарадња више него добра. Ми имамо знање, али и искуство. Сетите те се да је Комесаријат за избеглице на врхунцу избегличке кризе водио рачуна о 700 колективних центара са више од 60.000 људи у њима. Такође, све већу улогу има и невладин сектор који је конструктиван и све више укључен у азилне токове. Организације цивилног друштва свакако имају место у систему и служе да пруже подршку (правну, психосоцијалну)… надлежним институцијама, пре свега Комесаријату за избеглице и миграције и Министарству унутрашњих послова.

Како коментаришете најновији извештај Амнести интернешенела о положају азиланата у Србији?

Морам да кажем да је реч о тенденциозним наводима заснованим на само пар примера тако да не могу буду показатељ праве слике на терену. Наши службеници раде савесно. Мигранти су збринути, нахрањени и пружена им је медицинска помоћ. Нико не може да каже да усамљени инциденти нису могући, али није коректно да се на основу њих креира нетачна слика.

Центар за азил у Бањи Ковиљачи тренутно није на путањи велике сеобе људи из азијских и афричких земаља, да ли постоје процене докле ће бити тако?

- Миграције су непредивидив процес и веома је незахвално давати процене када ће и који центар за смештај тражилаца азила бити на удару. Пракса је да сваког регистрованог мигранта припадници Министарства унутрашњих послова упућују у неки од пет центара за смештај у зависности од слободних места.

Да ли се однос локалног становништва према азилантима мења, пошто је све мање јавних протеста какви су били пре три године?

На срећу, ставови наших људи полако се мењају набоље. Сећамо се немилих сцена у селима око Боговађе и ксенофобије, затим протеста у Обреновцу, Бањи Ковиљачи. Увек волим да поменем да када су Србију задесиле мајске поплаве прошле године тражиоци азила су били међу првима да помогну, спасавају локално становништво и преносе вреће са песком. Такође, Сјеница и Тутин су примери сјајних гостољубивих средина, где су невољници из Африке и Азије на најтоплији људски начин дочекани. Делом заслуга за помаке набоље припада и константној медијској кампањи с циљем подизања свести домаћег становништва и ширење поруке да је реч о људима које су ратне страхоте натерале да крену у потрагу за бољим животом.

З. Вишњић

 

Колумна

септембар 14, 2018 302

НАШИ СМО - Наставник

Наставник биологије из Косовске Каменице Богољуб Милошевић објавио је на друштвеним мрежама писану изјаву у којој тврди да не жели да иде на митинг председника Александра Вучића у Косовској Митровици, јер не подржава његову политику. Милошевић је касније…
сеп 08, 2018 258

НАШИ СМО - Носталгија?

Прошле су тачно три деценије од када се огласило последње школско звоно и када је моја генерација гимназијалаца изашла из својих клупа. Шта се све до данас издешавало, тешко да се може спаковати у десетине романа или филмова, али колико је све то брзо пролетело, схватио сам у понедељак када сам…
сеп 01, 2018 324

НАШИ СМО - Површност

Овај понедељак дочекала сам са стрепњом. Метеоролози су најавили кишу, а у мом случају то значи да морам да донесем веома важну одлуку - да ли ми је боље да ускочим у раскопани пут испред мог улаза или да покушам да прескочим шта се прескочити може на излоканој парковској стази која је у овом…
авг 25, 2018 308

НАШИ СМО - Бубрези

Како је лепо бити глуп, баш те боли шта ти раде, ко те лаже, ко те краде, о, како је лепо бити глуп. Ово је пре три и по деценије певао Бора Чорба и, нажалост, стихови су и данас актуелни, можда више него те 1982. Само је техника заглупљивања усавршена и веома безобзирна. Нема одавно рукавица и…
авг 18, 2018 301

НАШИ СМО - Танго

Колико је пута до сада код нас, али и на светском нивоу, рокенрол доказао да је јачи од свих политичких покрета, да може оно што политичари неће или не желе да ураде, иако нас непрестано, што им је и у опису посла, убеђују у супротно, не бих да набрајам, али од Вудстока и деце цвећа, преко “Лајв…

Репортажа

авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…
авг 26, 2018

МЕЂУНАРОДНИ ЕКОЛОШКИ КАМП “У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ” - Кад је чиста, природа је лепша

Волонтери из неколико европских земаља до четвртка ће чистити и уређивати делове Тршића,…
авг 01, 2018

ИЗ ПРАКСЕ ОТОРИНОЛАРИНГОЛОГА - Коштица у носу, бели лук у уху

Незнање, сујеверје и срамота због болести три су фактора која доводе до тога да се људи…
јул 25, 2018

ЛОЗНИЧАНИН БРАНКО БИБЕРЧИЋ - Сликар из стаклорезачке радње

Пре почетка човек мора да има целу слику у глави, мора да зна шта хоће јер преправке…
јул 18, 2018

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

Професор физичког васпитања и спорта, специјалиста струковни физиотерапеут, шихан -…
јул 03, 2018

ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе,…
јун 18, 2018

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА - Руска љубав крунисана браком

Десети јунски дан 2018. остаће за Андреја Посисејева и Светлану Котлигину, заљубљене…
јун 02, 2018

НА ЛОЗНИЧКИМ ПЛАЖАМА - На Дрини лето пре лета

Температура која је ових дана права летња и креће се око тридесетог подеока на…
мај 13, 2018

У ЉУБОВИЈИ ОДРЖАН 11. ''ГАСТРО-ФЕСТИВАЛ'' - Кад замирише главна улица

У Љубовији је јуче одржан 11. Гастро-фестивал, манифестација која окупља учеснике из целе…
мај 08, 2018

БOЖИДAР ГAВРИЋ, ЧETИРИ ДEЦEНИJE У ВИСИНAMA - Из рингa нa димњaкe

Бoжидaр Гaврић вeћ вишe oд 40 гoдинa грaди и рaзгрaђуje димњaкe ширoм бившe Jугoслaвиje,…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"