fbpx

ИНТЕРВЈУ: ВЛАДИМИР ЦУЦИЋ, КОМЕСАР КОМЕСАРИЈАТА ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ И МИГРАЦИЈЕ - Нико неће остати незбринут и гладан

Vladimir Cucic

Србија је спремна да прими и већи број избеглица, ово је велики изазов за нашу државу, али користимо све расположиве ресурсе да ситуацију држимо под контролом - каже Владимир Цуцић, комесар за избеглице и миграције

Драматично расте број избеглица које стижу у Србију из азијских и афричких земаља, по неким изворима дневно у земљу уђе и до хиљаду људи. Процењује се да би њихов број до краја године могао да премаши и 100.000. Да ли је Србија спремна за то?

- Србија јесте и мора да буде спремна. Ако имамо у виду да је Србија деведесетих година прошлог века примила више од 600.000 избеглица, велики део њих збринула и интегрисала, јасно је да имамо и знање и капацитете. Такође, ми смо традиционално гостопримљива земља и тврдим да нико ко дође на нашу територију неће остати незбринут или гладан. Република Србија има релативно млад систем азила који добро функционише. Закон је донет 2007. године, а почео да се примењује 1. априла 2008. Тренутни смештајни капацитети су око 800 места и подмирују потребе. Иако је актуелни Закон о азилу добар, има места за унапређења, због чега се очекују измене Закона о азилу, који ће бити у потпуности усклађен са европским стандардима. Измене закона о азилу донеће даље усклађивање са директивама ЕУ које регулишу статус и боравак тражилаца азила. Очекује се и почетак пројекта финансираног из ИПА средстава, током којег ће експерти Европске уније помоћи да нови закон буде у складу са стандардима ЕУ у области азила и миграција.

Када говоримо о тражиоцима азила смештеним у неком од центара, највећи број њих долази из Сирије, Авганистана, Сомалије, Еритреје и Судана. Најчешћи разлог одласка из земље су ратне страхоте, економски разлози, угроженост због припадности мањинским групама. Србија је тражиоцима азила готово увек само земља транзита на путу ка богатијим земљама западне Европе.

Мађарска подиже зид, Македонија чини све да убрза пролазак азиланата преко своје територије, а према изјавама српских званичника, Србија је под све већим притиском европских земаља да задржи азиланте. Истовремено, изостаје одговарајућа помоћ, па се поставља оправдано питање колико буџет Србије може да поднесе такав притисак и која врста помоћи је сада најпотребнија?

- Буџет Србије располаже средствима за ове намене, али свакако да нам је потребна помоћ међународне заједнице, која се већ ангажовала. Та помоћ полако пристиже и тек је очекујемо, тим пре што овако интензивни миграторни токови не утичу само на Републику Србију, већ и на целу Европу. Помоћ сваке врсте је добродошла, па и од наших домаћих успешних компанија које су спремне да помогну. Чак и развијене европске земље се суочавају са проблемима и понекад тешко одговарају миграторним изазовима. Ово је велики изазов за нашу државу, али користимо све расположиве ресурсе да ситуацију др-жимо под контролом.

Из невладиног сектора често се могу чути замерке на недопустиву спорост азилних процедура, па чак и захтеви да се повећају надлежности Комесаријата за избеглице и миграције. Да ли су ваше компетенције, кадровска и техничка опремљеност адекватне и шта би, евентуално, требало мењати?

- Наши кадровски капацитети су задовољавајући. Поновићу да овај захтеван посао радимо са колегама из Министарства унутрашњих послова и да је сарадња више него добра. Ми имамо знање, али и искуство. Сетите те се да је Комесаријат за избеглице на врхунцу избегличке кризе водио рачуна о 700 колективних центара са више од 60.000 људи у њима. Такође, све већу улогу има и невладин сектор који је конструктиван и све више укључен у азилне токове. Организације цивилног друштва свакако имају место у систему и служе да пруже подршку (правну, психосоцијалну)… надлежним институцијама, пре свега Комесаријату за избеглице и миграције и Министарству унутрашњих послова.

Како коментаришете најновији извештај Амнести интернешенела о положају азиланата у Србији?

Морам да кажем да је реч о тенденциозним наводима заснованим на само пар примера тако да не могу буду показатељ праве слике на терену. Наши службеници раде савесно. Мигранти су збринути, нахрањени и пружена им је медицинска помоћ. Нико не може да каже да усамљени инциденти нису могући, али није коректно да се на основу њих креира нетачна слика.

Центар за азил у Бањи Ковиљачи тренутно није на путањи велике сеобе људи из азијских и афричких земаља, да ли постоје процене докле ће бити тако?

- Миграције су непредивидив процес и веома је незахвално давати процене када ће и који центар за смештај тражилаца азила бити на удару. Пракса је да сваког регистрованог мигранта припадници Министарства унутрашњих послова упућују у неки од пет центара за смештај у зависности од слободних места.

Да ли се однос локалног становништва према азилантима мења, пошто је све мање јавних протеста какви су били пре три године?

На срећу, ставови наших људи полако се мењају набоље. Сећамо се немилих сцена у селима око Боговађе и ксенофобије, затим протеста у Обреновцу, Бањи Ковиљачи. Увек волим да поменем да када су Србију задесиле мајске поплаве прошле године тражиоци азила су били међу првима да помогну, спасавају локално становништво и преносе вреће са песком. Такође, Сјеница и Тутин су примери сјајних гостољубивих средина, где су невољници из Африке и Азије на најтоплији људски начин дочекани. Делом заслуга за помаке набоље припада и константној медијској кампањи с циљем подизања свести домаћег становништва и ширење поруке да је реч о људима које су ратне страхоте натерале да крену у потрагу за бољим животом.

З. Вишњић

Колумна

јануар 18, 2020 292

НАШИ СМО - Распродаја

Баш ме занима како ви, обични грађани, главни финансијери политичких странака гледате на могућност распродаје изборног цензуса са пет на три одсто. Један водитељ режимски настројене телевизије, наследнице покојне добре телевизије, рекао је у разговору са…
јан 11, 2020 347

НАШИ СМО - Обећања

Време око Нове године вероватно је период када људи дају највише обећања, себи или другима. Тада се обично зарекнемо да од почетка нове више нећемо пушити, пити, лагати, варати, превише јести, смршати... (попунити по жељи) и слично. Или нам други обећавају, најчешће политичари, шта нас чека у…
дец 28, 2019 1046

НАШИ СМО - Гнездо

Дачић је понудио Вучићу да заједно иду на изборе и то је било сасвим очекивано. Инфериорност СПС-а у том односу видљива од самог почетка, ако изузмемо критичке изјаве Бранка Ружића, пре него што је постао министар, водила је управо ка овоме - да некада најмоћнија странка у држави сада стоји у реду…
дец 21, 2019 682

НАШИ СМО - Икебана

Слика коју често можемо видети на ТВ екранима када се обраћају политичари износећи најновије информације, објашњена или ставове странке којој припадају је она на којој иза њихових леђа стоји читава свита насмејаних или забринутих лица, партијских сабораца који су ту да попут сенке и живог зида…
дец 14, 2019 897

НАШИ СМО - Стварно никадa

Живот нема репризу, мада се већина нас понаша као да је има. Време је немогуће вратити, а ипак га трошимо бахато као да можемо дане и године премотати у рикверц. Цуре нам деценије неповратно, стиже будућност о којој, чини се, мало ко размишља, а утисак је да оне које који о томе мисле нико не узима…

Репортажа

јан 20, 2020

ВЕРА АЛЕКСИЋ ИЗ ГРНЧАРЕ - Последњи јорганџија

За израду једног јоргана ако га једна особа шије, потребно је седам, осам сати рада, каже…
јан 15, 2020

РУКОТВОРИНЕ МИЛОЈКЕ ЛАЛОВИЋ - Патофне из Тршића стигле до Мексика

Ваљана вуна пружа неограничене могућности за рад и граница је само машта, каже вредна…
јан 04, 2020

МИРОСЛАВ МАРКОВИЋ, СТУДЕНТ И ФУДБАЛЕР У САД - Нигде није као на Балкану

Одличном студенту фудбал је омогућио да студије настави у САД где усавршава информационе…
јан 01, 2020

''ПРИЂИ СРЦЕМ'' И ДЕСЕТИ ПУТ – Дан када се у свакоме пробуди дете

Лозница има тај један дан када се одрасли пробуде после новогодишњег дочека, а онда за…
дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…
нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…

Грми Ло

јан 18, 2020

У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ - Десет младих на јавном часу глуме

Завршна представа полазника школе глуме одржана је синоћ (17. јануар) у Омладинском…
дец 31, 2019

КАКО ЗАШТИТИТИ КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ ЗА ВРЕМЕ ПРАЗНИКА? – Пажња и љубав једино решење

Као и увек пред новогодишње и божићне празнике и ових дана могу се често видети ватромети…
дец 29, 2019

ЛН ПРЕД КРАЈ ГОДИНЕ - Редакција младих за младе

Пред крај године у којој је портал Лозничких новости потврдио своје кључно место у брзом…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"