fbpx

ИНТЕРВЈУ: ВЛАДИМИР ЦУЦИЋ, КОМЕСАР КОМЕСАРИЈАТА ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ И МИГРАЦИЈЕ - Нико неће остати незбринут и гладан

Vladimir Cucic

Србија је спремна да прими и већи број избеглица, ово је велики изазов за нашу државу, али користимо све расположиве ресурсе да ситуацију држимо под контролом - каже Владимир Цуцић, комесар за избеглице и миграције

Драматично расте број избеглица које стижу у Србију из азијских и афричких земаља, по неким изворима дневно у земљу уђе и до хиљаду људи. Процењује се да би њихов број до краја године могао да премаши и 100.000. Да ли је Србија спремна за то?

- Србија јесте и мора да буде спремна. Ако имамо у виду да је Србија деведесетих година прошлог века примила више од 600.000 избеглица, велики део њих збринула и интегрисала, јасно је да имамо и знање и капацитете. Такође, ми смо традиционално гостопримљива земља и тврдим да нико ко дође на нашу територију неће остати незбринут или гладан. Република Србија има релативно млад систем азила који добро функционише. Закон је донет 2007. године, а почео да се примењује 1. априла 2008. Тренутни смештајни капацитети су око 800 места и подмирују потребе. Иако је актуелни Закон о азилу добар, има места за унапређења, због чега се очекују измене Закона о азилу, који ће бити у потпуности усклађен са европским стандардима. Измене закона о азилу донеће даље усклађивање са директивама ЕУ које регулишу статус и боравак тражилаца азила. Очекује се и почетак пројекта финансираног из ИПА средстава, током којег ће експерти Европске уније помоћи да нови закон буде у складу са стандардима ЕУ у области азила и миграција.

Када говоримо о тражиоцима азила смештеним у неком од центара, највећи број њих долази из Сирије, Авганистана, Сомалије, Еритреје и Судана. Најчешћи разлог одласка из земље су ратне страхоте, економски разлози, угроженост због припадности мањинским групама. Србија је тражиоцима азила готово увек само земља транзита на путу ка богатијим земљама западне Европе.

Мађарска подиже зид, Македонија чини све да убрза пролазак азиланата преко своје територије, а према изјавама српских званичника, Србија је под све већим притиском европских земаља да задржи азиланте. Истовремено, изостаје одговарајућа помоћ, па се поставља оправдано питање колико буџет Србије може да поднесе такав притисак и која врста помоћи је сада најпотребнија?

- Буџет Србије располаже средствима за ове намене, али свакако да нам је потребна помоћ међународне заједнице, која се већ ангажовала. Та помоћ полако пристиже и тек је очекујемо, тим пре што овако интензивни миграторни токови не утичу само на Републику Србију, већ и на целу Европу. Помоћ сваке врсте је добродошла, па и од наших домаћих успешних компанија које су спремне да помогну. Чак и развијене европске земље се суочавају са проблемима и понекад тешко одговарају миграторним изазовима. Ово је велики изазов за нашу државу, али користимо све расположиве ресурсе да ситуацију др-жимо под контролом.

Из невладиног сектора често се могу чути замерке на недопустиву спорост азилних процедура, па чак и захтеви да се повећају надлежности Комесаријата за избеглице и миграције. Да ли су ваше компетенције, кадровска и техничка опремљеност адекватне и шта би, евентуално, требало мењати?

- Наши кадровски капацитети су задовољавајући. Поновићу да овај захтеван посао радимо са колегама из Министарства унутрашњих послова и да је сарадња више него добра. Ми имамо знање, али и искуство. Сетите те се да је Комесаријат за избеглице на врхунцу избегличке кризе водио рачуна о 700 колективних центара са више од 60.000 људи у њима. Такође, све већу улогу има и невладин сектор који је конструктиван и све више укључен у азилне токове. Организације цивилног друштва свакако имају место у систему и служе да пруже подршку (правну, психосоцијалну)… надлежним институцијама, пре свега Комесаријату за избеглице и миграције и Министарству унутрашњих послова.

Како коментаришете најновији извештај Амнести интернешенела о положају азиланата у Србији?

Морам да кажем да је реч о тенденциозним наводима заснованим на само пар примера тако да не могу буду показатељ праве слике на терену. Наши службеници раде савесно. Мигранти су збринути, нахрањени и пружена им је медицинска помоћ. Нико не може да каже да усамљени инциденти нису могући, али није коректно да се на основу њих креира нетачна слика.

Центар за азил у Бањи Ковиљачи тренутно није на путањи велике сеобе људи из азијских и афричких земаља, да ли постоје процене докле ће бити тако?

- Миграције су непредивидив процес и веома је незахвално давати процене када ће и који центар за смештај тражилаца азила бити на удару. Пракса је да сваког регистрованог мигранта припадници Министарства унутрашњих послова упућују у неки од пет центара за смештај у зависности од слободних места.

Да ли се однос локалног становништва према азилантима мења, пошто је све мање јавних протеста какви су били пре три године?

На срећу, ставови наших људи полако се мењају набоље. Сећамо се немилих сцена у селима око Боговађе и ксенофобије, затим протеста у Обреновцу, Бањи Ковиљачи. Увек волим да поменем да када су Србију задесиле мајске поплаве прошле године тражиоци азила су били међу првима да помогну, спасавају локално становништво и преносе вреће са песком. Такође, Сјеница и Тутин су примери сјајних гостољубивих средина, где су невољници из Африке и Азије на најтоплији људски начин дочекани. Делом заслуга за помаке набоље припада и константној медијској кампањи с циљем подизања свести домаћег становништва и ширење поруке да је реч о људима које су ратне страхоте натерале да крену у потрагу за бољим животом.

З. Вишњић

Колумна

јул 20, 2019 123

НАШИ СМО - Болест

Две речи које се увек невољно изговарају, које уносе немир и неспокој, бригу и страх, свакако су болест и болница. Самим тим што асоцирају на нешто лоше, непријатно, нажалост, често и на смрт, имају оптерећујућу тежину, боју, па чак и карактеристичан мирис.…
јул 15, 2019 343

НАШИ СМО - Памплона

Чули сте за трку са биковима, тачније испред бикова, у шпанској Памплони? У трци дужине неких 800-900 метара пусте неколико агресивних бикова на улицу, а испред њих трче ликови пуни адреналина покушавајући да избегну рогове захукталих животиња. Све то, на том, иначе, фестивалу, траје пар минута и…
јул 06, 2019 847

НАШИ СМО - Друг

Уђем пре неки дан у радњу с намером да купим сасвим други производ од оног који ми је привукао пажњу. Наиме, рафови су на три корака један од дугог и немогуће је да не приметите оне преко пута вас. Не мислим само на производе, мислим на купце пре свега. Дакле, преко пута су изложени купаћи костими,…
јун 29, 2019 1475

НАШИ СМО - Печалбари

У понедељак се поздравих с другаром који се исељава у Канаду. Недавно је одржао концерт са својим бендом за публику у дворишту гимназије и није се штедео, ни глас ни срце. Такав је био и на рукометном терену, а, како сам чуо, ђаци којима је предавао физичко и колеге с којима је радио обожавали су…
јун 22, 2019 1231

НАШИ СМО - Рмбачење

Још само двадесет година да одрадим па могу у пензију. Шљакам до 70. и онда одем у заслужену пензију, потрошим неколико пензијица и ајд здраво. Истекло време. Осим уколико се од толико дугог рада не ужилавим па зезнем државу и крцкам пензијицу још једно десетак година. Онако, из ината. Запослени би…

Репортажа

јул 02, 2019

ЈУБИЛАРНИ ДАНИ МЕЂАША - Десетлеће чувања традиције

Једна од најпопуларнијих крупањских манифестација ''Дани међаша'' одржана је јубиларни,…
јул 01, 2019

КАКО СУ ЛОЗНИЧКИ МАЛЦИ ГЕНИЈАЛЦИ ОСТВАРИЛИ УСПЕХ НА ОЛИМПИЈАДИ У МЕНТАЛНОЈ АРИТМЕТИЦИ - Бројеви су брзи, Теа и Матеја бржи

Деветогодишњаци из Лознице Матеја Перић и Теа Марковић остварили велики успех - освојили…
јун 30, 2019

ЛОЗНИЧАНИН АКСЕНТИЈЕ ИВАНОВИЋ - С музиком од Лознице до Беча

Аксентије Ивановић, бивши ђак генерације лозничке музичке школе, после завршене средње у…
јун 23, 2019

ПЛАНИНОМ БОРАЊОМ - Нестварна лепота западне Србије

 - Већином су то старачка домаћинства и управо ту планинари могу да помогну организовањем…
јун 19, 2019

У ДОЊОЈ БОРИНИ - Оживели стогодишњу воденицу

Мештани се удружили и обновили воденицу која је тридесет година била закоровљена и…
јун 11, 2019

НА ГОДИШЊИЦУ СМРТИ СИНАНА САКИЋА - Загонетка грамофонске плоче

Прве јунске суботе навршило се годину дана од смрти Синана Сакића, једног од…
јун 09, 2019

ЕНГЛЕЗ СЕ ПОКРСТИО У ТРШИЋКОЈ ЦРКВИ - Брендон је сада Бранко

Брендон Вочерс (50), инструктор борилачких вештина из Енглеске, од прошле недеље је…
јун 09, 2019

НА УТАКМИЦИ У КОРЕНИТИ - Млада на центру, сватови у публици

Младенци Јован и Данијела улепшали почетак утакмице Слога и Хајдук у Коренити, а почетни…
јун 07, 2019

КОЗЈАЧАНИН ВИДОЈЕ ОБРАДОВИЋ У ПОБЕДНИЧКОМ ТИМУ НА “ЕУРОБОТУ” - Будућност је већ ту

У екипи најбољих роботичара на такмичењу “Еуробот 2019”, студената новосадског Факултета…
мај 23, 2019

МАРКО ВЕСЕЛИНОВИЋ ИЗ ЛОЗНИЦЕ - Самоуки мајстор за ножеве

Средњошколац Марко Веселиновић урадио је више од 200 ножева различитих димензија и…

 

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"