Најновија забава тинејџера, али и оних који још нису достигли те године, јесте потрага за вршњацима који им се допадају путем инстаграма. Безазлена игра не би била разлог за бригу када млади не би били фотографисани без дозволе, а њихови лични подаци јавно објављивани
“Шаљите слике, постављамо анонимно” - стоји готово на сваком инстаграм профилу који почиње енглеском речју spotted (примећен). Ови профили су у највећем броју случајева приватни па им се не може приступити без одобрења власника или администратора. Основна замисао је да млади којима се неко допада, а немају храбрости или начина да му приђу, кришом фотографишу ту особу и фотографију објаве на “spotted” профилу. Након тога они који препознају фотографисаног објављују податке које знају - име, презиме, школу коју похађа, где живи и сл. Наизглед безазлена забава, нажалост, може постати и озбиљна претња јер нити се зна ко стоји иза “spotted” профила нити да ли је “фотограф” заиста девојка или момак којем се неко допада, или лажни профил иза којег се крије нпр. педофил.
Ко је иза профила?
Београдско удружење Центар за безбедност ДБА последњих неколико година упозорава грађане на појаве попут ове. Недавно су издали саопштење у којем указују на опасности које могу вребати иза ове занимације.
- “Spotted ” је тренутно веома популарна занимација код тинејџера и млађих и добро је само то што њихово интересовање није дуготрајно. Ово ће још неко време бити занимљиво па ће тако како се појавило, интересовање и престати. Проблем је у томе што се особе фотографишу без дозволе и те се слике објављују јавно без одобрења, баш као и лични подаци. У већини случајева заиста се ради о покушају момка или девојке да нађу начина да ступе у контакт са неким ко им се допада, али то исто тако може бити и такозвани предатор. Досад смо имали два случаја где су нам родитељи пријавили да су девојка и младић претрпели извесно дигитално насиље па су поднете кривичне пријаве - каже Стеван Ђокић, саветник за истраге и безбедност у ДБА.
Иако одрасли по друштвеним мрежама следе децу, па су тако готово у потпуности “преузели” фејсбук, а сада су у “инвазији” на код младих популарнији инстаграм, ова мрежа пружа могућност онемогућавања корисника да види садржај. Зато родитељи, упркос силној жељи, не могу видети све што дете тамо ради.
Драгана Симић, педагог у Средњој економској школи, каже да није било случајева да се неко од ученика жали на “spotted”, али и да постављање туђих фотографија на друштвеним мрежама није реткост.
- Објављују се фотографије оних које знају па се коментаришу непримерено и то доводи до сукоба. Врло често говоримо о електронском насиљу, а такви случајеви доводе до напетости и потом, управо насиља. Ми то пријављујемо полицији, али нам кажу да су ту немоћни јер то не подлеже опсежној истрази. Ми се трудимо да такве ситуације разрешимо тако да не дође до сукоба. Родитељи не знају шта им деца раде на друштвеним мрежама и то је “црна рупа”. Дошло се дотле да је то шта деца тамо раде више ствар школе и полиције, а не родитеља. Не треба деца да буду под надзором 24 сата дневно, али би начин комуникације, шта се сме и како коментарисати, требало да буде више под родитељском контролом - каже Симићева.
У школи се деца упозоравају да буду пажљива у одабиру фотографија које објављују и да буду свесна да ће бити различитих реакција. Млади, према њеним речима, често нису свесни опасности и могућности да некога повреде својим поступцима.
- Друштвени је феномен то што се изгубила брига о међусобном поштовању, уважавању, приватности. Свако данас може бити мета на друштвеним мрежама и то се сматра природним. Занемарује се одговорност за оно што се објављује о другима. Имамо општи тренд емитовања разних емисија у којима се форсира комуникација без међусобног уважавања, наслови су сензационалистички. А, с друге стране, сви су у суштини рањиви, имају сујету и када прочитају о себи такве ствари, онда им то не одговара - каже Симићева.
Може бити кривично дело
Она подсећа и да је већ трећа школска година откако деца снимају часове и емитују их онлајн. Понекад су и професори на мети, а последњи случај је био да је емитован час на којем се ништа посебно није радило и ништа се занимљиво није дешавало. Када би то било рађено из едукативних разлога, каже Симићева, то би било добро, али јасно је да “образовање доступно свима” није мотив.
Девојчице из једне лозничке средње школе кажу да су више пута примећивале како их неко снима мобилним телефоном и да се нису осећале нимало пријатно, а није им драго ни то што су своје слике виделе на неким од “spotted” профила. Прате их, тврде, управо због тога да би могле да виде да ли их је неко сликао. Са друге стране, неки од младића кажу да су престали да прате такве профиле зато што се све више објављују фотографије деце, девојчица које имају свега десет, 12 година, а оне им нису занимљиве.
У Вишем јавном тужилаштву у Шапцу (ВЈТ) кажу да још увек немају пријављена таква дела. Да ли ће неовлашћено снимање бити кривично дело, кажу, зависи од конкретне ситуације, умишљаја и да ли је онај који то ради малолетан или пунолетан. Уколико фотографисаној особи то смета и осећа се угрожено, онда то може бити кривично дело, али ако “фотограф” има 12, 13 година, онда није кривично одговоран. Уколико би неко пријавио такав случај, то дело би се третирало као неовлашћено снимање, а из тога, слажу се у ВЈТ, може свашта да проистекне. Наглашавају и да, што се надлежности тужилаштва тиче, није битно ко је сниман, већ ко снима. Уколико снима малолетник, онда је надлежно ВЈТ, а ако то ради пунолетна особа, онда је то у надлежности Основног јавног тужилаштва у Лозници.
Примећен си по селима
Лозница тренутно има 16 “spotted” профила (пре десетак дана била су “само” три), а имају их и обе Лешнице, Руњани, Липнички Шор, Крупањ, Мали Зворник, Љубовија... Лознички профили имају различит број пратилаца, од неколико до више од три и по хиљаде док оне у мањим местима прати, јасно, и знатно мање корисника инстаграма. Да ли у сеоским срединама, где је све мање младих, заиста постоји потреба да се на овај начин сазнаје ко је неко, или се ради само о забави између оних који се међусобно познају, најбоље знају администратори и пратиоци тамошњих “spotted” профила. Иначе, “spotted манија” није захватила само Балкан, већ и остатак Европе па и света, али је занимљиво да нпр. “spottedvicenca” и “spottedеparis” имају знатно мање пратилаца него руњански профил.
Како то изгледа
“У кафићу том и том јутрос око девет виђена преслатка плавуша у розе хеланкама и белој мајици. Била је у друштву једног момка и црнокосе девојке. Ако је неко зна, таг је, плс.” “Пресладак момак у црној јакни, виђен код гимназије данас око два. Таг га плс.” Тако изгледају објаве на “spotted” профилима, а администратори обавезно позивају на слање фотографија и гарантују анонимност.
Н. Т.
ПРОЧИТАЈТЕ И...
ДА ЛИ ЈУТЈУБЕРИ УТИЧУ НА ДЕЦУ? - Какав узор, такво и понашање
НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (6) - Родитељи треба да се пробуде
data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"
