У Србији, на свака три пацијента оболела од дијабетеса, односно шећерне болести, има један нерегистрован који и не зна да је оболео. Због неузимања терапије јављају се компликације кардиооваскуларног система, оштећења очног дна, бубрега, жарење и пецкање у стопалима. Касне компликације су инфаркт и шлог
- Дијабетес је подмукла болест, нема изражених симптома само у поодмаклом стадијуму, када је ниво шећера у крви изузетно висок, јављају се тегобе у виду слабости, малаксалости, жеђи, појачаног апетита, ноћног мокрења, инфекција, често уринарних зато што и бактерије воле шећер, то им је идеална подлога. Код оболелих повреде и ране на шакама теже зарастају па на основу тога често и посумњамо да је болест присутна што се на крају и потврди - каже др Милош Радојчић, из Саветовалишта за дијабетичаре лозничког Дома здравља „Др Миленко Марин“.
Подаци о броју оболелих од дијабетеса у Лозници нису поуздани, јер се ради, како каже Радојчић, само о броју пријављених случајева, а и њихов број није велики да би било забрињавајуће. Према проценама Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут“, у Србији има око 750.000, регистрованих и нерегистрованих, сигурно оболелих од дијабетеса или десет одсто.
- Код нас важи правило да на три пријављена случаја оболелих имамо једног нерегистрованог, док у свету на сваког регистрованог имамо једног нерегистрованог, односно ни он сам не зна да је оболео од дијабетеса, јер не прати ниво шећера у крви, не лечи се, не користи терапију. Не узимајући терапију, они срљају у компликације које настају због повишеног шећера у крви, оштећује се кардиоваскуларни систем, очно дно, бубрези, јавља се интензивно жарење, пецкање у стопалима. Касне компликације се појављују на великим крвним судовима који изавивају инфаркт и шлог. То су основни разлози због којих ми пацијенте са дијабетесом лечимо - наглашава Радојчић.
Како каже, на интернету се могу пронаћи информације да је дијабетес излечив, али да постоји фармацеутски лоби који одржава ову болест. Он истиче да сви лекари говоре пацијентима који имају 120-130 килограма, а имали су и пацијента тешког 165 килограма, да је такав облик дијабетеса, ’'тип 2’', излечив. У случају да такав пацијент изгуби до 50 килограма, дијабетес нестаје. Највећи проблем је масно ткиво јер оно може да покрене запаљења па тако утиче на крвне судове, панкреас и уопште оштећење унутрашњих органа.
Ради контроле и превенције дијабетеса, у лозничком Дому здравља у Превентивном центру пре пет година отворено је саветовалиште, једно од првих у нашој земљи и у њему ради троје лекара. Поред њега, на Медицини рада недавно је отворен и Центар за едукацију.
- У саветовалиште могу доћи пацијенти без упута изабраног лекара. Први прегледи најдуже трају, пружамо им комплетну обуку о исхрани, физичкој активности и редовној употреби терапије, покушавамо да их мотивишемо да смршају, говоримо о значају лечења дијабетеса. Контроле су рутинске, заказујемо их на три до шест месеци у зависности од стања пацијената. У Центру за едукацију, када организујемо акције групних разговора, позивамо све пацијенте да дођу, такође, без упута, али када су у питању појединачни случајеви тражимо упут од изабраног лекара. Упут смо увели да би пацијент то схватио као обавезу и да би више пажње обратио на своје здравље - напомиње Радојчић.
Саветовалиште ради сваког уторка, обезбеђени су термини за шест пацијената дневно, али када би било више заинтересованих, спремни су да прошире обим рада. Месечно кроз саветовалиште „прође“ 30 до 40 пацијената, а када су акције и више. Кажу да нису задовољни бројем пацијената па зато често организују акције како би их мотивисали.
Овогодишња тема Светског дана борбе против шећерне болести је „Породица и дијабетес“ са циљем подизања свести о утицају који дијабетес има на породице и мрежу подршке оболелима, као и промовисања улоге породице у нези, превенцији и обуци о овој болести. Како каже Радиојчић, у саветовалишту су имали случајеве да млађи пацијенти који имају „тип 1“ дијабетеса веома тешко прихватају своју болест и обично поричу њено постојање. Ту је улога породице веома важна не само као подршка оболелом, већ и због примене избалансиране исхране. Саветује да се из исхране првенствено избаци тесто, бели хлеб, слатке намирнице, а уврсти влакнаста храна као што су зелена салата, купус, спанаћ, карфиол, рукола, броколи, а од воћа лимун, поморанџа, грејпфрут, киселе јабуке. Требало би избегавати банане, а од поврћа већу количину кромпира и шаргарепу. Најважнија је физичка активност око 30-45 минута дневно или сат времена шетње или вожње бицикла.
В. М.
ПРОЧИТАЈТЕ И...
У ЦЕНТРУ ГРАДА - Графит јунацима са Кошара
НЕ ДЕШАВА СЕ САМО ДРУГИМА (6) - Родитељи треба да се пробуде
data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"
