У Служби ургентног пријема у лозничкој Општој болници годишње се око 120 прегледаних  пацијената са симптомима  можданог удара, упути на болничко лечење на одељење неурологије. Највећи проблем представља недостатак скенера па се пацијенти са клиничком сликом можданог удара упућују у Шабац или Београд због чега се губи драгоцено време

Акутни мождани удар је други по реду узрок смрти  у нашој земљи а први узрок смрти  у болничким условима. Дефинише се као поремећај мождане функције који настаје нагло као последица поремећаја мождане циркулације или стања у коме проток крви није довољан да задовољи метаболичке потребе неурона за кисеоником и глукозом. То је болест са највећим степеном инвалидитета у односу на све друге неуролошке  болести па зато представља не само медицински већ и социоекономски проблем. Тек око половине свих преживелих се врати некој врсти запослења  а двадесет до тридесет одсто, није способно за преживљавање без помоћи других. Како каже др Милорад Тадић, начелник Службе пријема и збрињавања ургентних стања лозничке Опште болнице, у питању је болест која се понавља, тако да ће сваки трећи болесник у периоду од пет година поново доживети мождани удар.

- Од ове болести чешће оболевају мушкарци, али је код жена већа смртност. Дуго је владало мишљење да је мождани удар болест старијих, али нова епидемиолошка истраживања показују да млађи од 45 година чине чак двадесет одсто оболелих. Највећа учесталост јављања пацијената са симптомима можданог удара јесте у јесењем и зимском периоду - истиче Тадић.

Фактори ризика за настанак акутног можданог удара  на које се може утицати су, повишен артеријски притисак, шећерна болест и поремећај регулације нивоа шећера у крви, пушење, повећање нивоа масноћа у  крви, срчане болести, гојазност, физичка неактивност, злоупотреба алкохола. Особе са високим крвним притиском имају три пута већи ризик од можданог удара. 

Почиње нагло

Како каже Тадић, може да настане као последица запушења крвног суда у мозгу што је учесталије и  јавља се код  75 до 80 одсто болесника или услед пуцања крвног суда и можданог крварења који представља тежи тип ове болести.

- Било да је реч о запушењу или пуцању крвног суда у мозгу, у оба случаја  онемогућено је допремање крвљу кисеоника и глукозе у нервне ћелије. Оне већ после неколико минута губе своју функцију и умиру и то је непосредан узрок настанка можданог удара, односно, инфаркта мозга или шлога. То је болест коју карактерише нагли почетак и брзи развој жаришних  неуролошких симптома. Најважније је препознавање симптома од стране пацијента или фамилије и позивање Службе хитне медицинске помоћи јер пацијенти са симптомима акутног можданог удара захтевају хитан транспорт до болнице - напомиње наш саговорник.

Најчешћи симптоми ове болести су, изненадна слабост или одузетост десне или леве половине тела (лица, руке и ноге), немогућност говора, изговарања или разумевања говора или и једно и друго, трњење једне половине тела, изненадне сметње вида на једном или оба ока, изненадне тешкоће у ходу, вртоглавица, губитак равнотеже и координације. Како каже Тадић, главобоља као симптом запушења крвног суда није честа, чешће је симптом можданог крварења нарочито ако је удружена са измењеним стањем свести.

- Уколико се догоди да се симптоми спонтано повуку после неколико минута или у року од сат времена, реч је о поремећају мождане циркулације која упозорава да у следећих неколико дана може доћи до настанка можданог удара. Веома је важно да се болесници одмах јаве лекару како би се спровело детаљно испитивање и укључила терапија која са великом вероватноћом спречава појаву можданог удара - каже он.

Лозници неопходан скенер

Говорећи о лечењу ова два типа можданог удара, Тадић  напомиње да се оно значајно раликује па је врло важно да се благовремено постави тзв.  диференцијална дијагноза. Први и неопходан корак је компјутеризована томографија (ЦТ) мозга, односно скенерски преглед  мозга, без кога није могуће направити дијагнозу. Скенер представља златни стандард за дијагностику можданог удара.

- Лозничка општа болница не располаже ЦТ дијагностиком, односно скенером,  па се пацијенти са клиничком сликом можданог удара упућују санитетским возилом у пратњи дежурног лекара и медицинског техничара Службе ургентног пријема у Општу болницу у Шапцу или у Ургентни центар у Београд ради неопходне дијагностике.  Управа наше болнице уз помоћ градске управе добила је чврсте гаранције Министарства здравља да ће по завршетку реконструкције болнице  која је у току, стићи потребан скенер тако да ће његовим инсталирањем доћи до квалитативног скока у лечењу болесника са можданим ударом - оптимистичан је Тадић.

Он напомиње, да данашња медицина пружа могућност савременог лечења свим болесницима који дођу у прва три, евентуално  четири и по сата од почетка ове болести. Фибинолитичка терапија омогућава разградњу тромба и поновно успостављање пролазности крвног суда. Њена примена под строгим индикацијама има повољан ефекат на ток болести и болесници имају тридесет одсто више шансе да после три месеца буду без или са минималним неуролошким оштећењем. Поред ове терапије, у акутној фази можданог удара примењује се и антитроботичка терапија у циљу спречавања поновног стварања тромба.

Иначе, у нашој земљи око 25.000 људи годишње доживи мождани удар. Само трећина њих  излази без последица или са минималним оштећењима, а исто толико не добије ни другу шансу.

В. М.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

ВРЕМЕ – Што је падало, падало је

СРПСКА ЛИГА ''ЗАПАД'' – Од једне Слоге бод, од друге три

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"