fbpx

НА ПРУЗИ ШАБАЦ-ЛОЗНИЦА-БРАСИНА - За пет година 39 несрећа

Све ове несреће на путним прелазима од 2014. године до данас проузроковали су својом непажљивом, непрописном и неодговорном вожњом возачи друмских возила, наводи Ненад Станисављевић, задужен за сарадњу са медијима у “Инфраструктури железнице Србије”, за ЛН. Из овог предузећа апелују на све учеснике у саобраћају на поштовање прописа јер без тога ниједан степен заштите безбедности у саобраћају на путним прелазима није довољан

Укупно се 57 путних прелаза налази на прузи Шабац-Лозница-Брасина и сви су на одговарајући начин обезбеђени. Било да имају рампе, или само знацима вертикалне друмске сигнализације, доприносе безбедности саобраћаја, али искључиво уколико се максимално поштују прописи и сигнализација на путним прелазима, наводе из “Инфраструктура железнице Србије” за ЛН. Крајем августа прошле године завршена је реконструкција 53 километара пруге на деоници Шабац-Лозница-Брасина, чиме је омогућено поновно успостављање путничког железничког саобраћаја после пуних тринаест година, али и већи број железничких композиција него раније па и могућност саобраћајних несрећа.

У периоду од 2014. до 2018, на прузи Шабац-Лозница-Брасина укупно се догодило 39 несрећа на путним прелазима. Десет их је било 2014, шест наредне године, осам се догодило 2016, претпрошле године седам, а прошле осам несрећа. У овим несрећама  погинуле су три и повређено 15 особа, а у прва три месеца 2019. године на овој прузи се догодила једна несрећа у којој није било настрадалих, ни повређених.

- Све несрећа на путним прелазима од 2014. године до данас проузроковали су својом непажљивом, непрописном и неодговорном вожњом возачи друмских возила, било да је реч о аутомобилима, теретним возилима, аутобусу или трактору. Безбедност саобраћаја на путним прелазима у највећем броју случајева је питање поштовања прописа, одговорности  и саобраћајне културе возача друмских возила. Учесници у друмском саобраћају често забораве да пружно возило увек има предност у односу на друмско, и на то да је зауставни пут железничке композиције између 700 и 1.000 метара. Због тога “Инфраструктура железнице Србије” апелују на све учеснике у саобраћају на поштовање прописа. Иначе, на прузи Шабац-Лозница-Брасина, тренутно саобраћају дневно два пара путничких возова (четири воза) и  просечно дневно три пара теретних возова (шест возова) тако да  тренутно овом пругом просечно дневно саобраћа десет  возова - наводи Ненад Станисављевић, задужен за сарадњу са медијима у “Инфраструктури железнице Србије” за ЛН.

На прузи Шабац-Лозница-Брасина од укупно 57 путних прелаза, од који се двадесетак налази у лозничком крају,  17 је обезбеђено  рампама, односно браницима и полубраницима, осам  аутоматским уређајима са полубраницима светлосном и звучном путном сигнализацијом, а девет је механичких којима рукују чувари путних прелаза. Преосталих 40 путних прелаза обезбеђено је знацима вертикалне друмске сигнализације. На који ће начин поједини путни прелаз бити осигуран, зависи од прегледности пруге и пута на месту укрштања (троугао прегледности), намене пруге, врсте пута, густине саобраћаја, највеће допуштене брзине, дужине путног прелаза и слободног простора изнад путног прелаза, прецизира Станисављевић. Путни прелази, обезбеђени рампама, или само знацима вертикалне друмске сигнализације, доприносе безбедности саобраћаја, али искључиво уколико се максимално поштују прописи и сигнализација на њима.

- Уколико возачи  или пешаци не поштују прописе и сигнализацију, или се при преласку пруге понашају неодговорно према себи и другима, никакав начин обезбеђења путних прелаза не може гарантовати безбедност саобраћаја. Да би прелазак преко пруге био безбедан, обавеза учесника у друмском саобраћају је да то чине само на путним прелазима. Необезбеђених путних прелаза нема. Обезбеђени су браницима или полубраницима, светлосном и звучном сигнализацијом и знацима вертикалне друмске сигнализације, Андрејин крст, знак “стоп”. Уколико нема ниједног од тих начина осигурања, онда се ради о “дивљем”, непрописном и нерегуларном путном прелазу и прелазак преко пруге на тим местима је не само забрањен, већ и изузетно опасан и може довести до трагичних последица. После реконструкције између Шапца и Брасине брзина возова је повећана на 80 км/сат у путничком и 60 км/сат у теретном железничком саобраћају, а пре реконструкције на великом броју деоница била је  10 до 30 км/сат. Због тога је неопходна повећана опрезност и максимално поштовање прописа на путним прелазима - наглашава он.

У оквиру реконструкције пруге Шабац-Лозница-Брасина од марта до августа прошле године, асфалтирано је десет путних прелаза дуж ове деонице, наводе из “Инфраструктура железнице Србије”. Од јануара ове године  у раду је нови, аутоматизовани путни прелаз “Брасина”, између Брасине и Малог Зворника, и налази се на укрштању пруге са магистралним путем. Пре тога, овај прелаз био је обезбеђен само знацима вертикалне друмске сигнализације, а на том месту су се протеклих година догодиле саобраћајне несреће, последња у фебруара 2017. “Инфраструктура железнице Србије”, како наводе из овог предузећа, настоји да што више унапреди безбедности на путним прелазима, па је “Брасина” један од четрнаест на српским пругама који је аутоматизовала из сопствених средстава у минулих годину дана. Поређења ради, од 2014. до 2017. године железница је на српским пругама аутоматизовала свега два путна прелаза,тврде у овом предузећу. “Инфраструктура железнице Србије” планира да од Светске банке обезбеди 13 милиона долара и  искористи их за повећање безбедности на 60 путних прелаза широм Србије. У току је припрема документације за реализацију овог пројекта, а извесно је да ће бити обухваћени и неки од путних прелаза на прузи Шабац-Лозница-Брасина.

Људски фактор је сигурно кључан за безбедне преласке пруга. Друштвеним мрежама често круже снимци пружних прелаза са подигнутим рампама док воз прилази, али и оних где возачи и поред спуштене рампе покушавају да пређу шине. Јасно је да возила, било које врсте, немају шансе у судару са стотинама тона челика који тутњи пругом и да је опрезност и обавезно гледање у оба смера неопходно да се шине, пешке или на точковима, пређу безбедно. Чак и тамо где има рампе јер углавном човек буде тај који закаже.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И...

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

децембар 07, 2019 138

НАШИ СМО - Бурлеска

Верујем да су многи пратећи аферу “Мегатренд” и саплитање Миће Јовановића помислили да би све то било смешно да није тужно. Мени је све у вези са том високошколском установом било отужно још од њеног оснивања, а сада ми је све гротескно смешно. Признајте да…
нов 30, 2019 192

НАШИ СМО - Шпијуноманија

Да којим случајем Душан Ковачевић почетком осамдесетих година није написао драму “Балкански шпијун”, која је 1984. добила и филмски облик, свакако би данас, после три и по деценије имао материјала за читав серијал. Толико врућих прича са сличном темом могле би достићи већи број епизода и од чувеног…
нов 23, 2019 874

НАШИ СМО - Наши и ваши

За нас кажу да смо међу државама са најстаријим становништвом. Што се тиче година, вероватно, што се тиче зрелости, негде смо, чини ми се, на нивоу тинејџера кога разбија пубертет. Толико незрелости, нетрпељивости, искључивости, неспремности на уважавање туђег мишљења и става тешко да где има. Као…
нов 16, 2019 670

НАШИ СМО - Ципеле

Јована Вуковић, активисткиња организације “Једнакост”, рекла је гостујући на ТВ Н1 да би нападачи на И. В. у једној београдској пицерији уместо затворске казне требало да буду “кажњени” обавезом тромесечног волонтирања у некој ЛГБТ организацији, где би свакодневно сретали ЛГБТ особе и имали прилику…
нов 09, 2019 853

НАШИ СМО - Дипломе

У последње време кружи прича (не само у нашем граду, па не само ни у нашој држави, већ и у комшијским) да у фотографске радње све чешће долазе муштерије да се фотографишу за индекс! То не би било чудно да се пред објективима фото-апарата намештају свршени средњошколци, стасали за бруцошке дане и…

Репортажа

дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…
нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"