fbpx

ВРЕМЕ ЗА УЗБУНУ - Остаће онај ко мора

Тешко налазимо квалификовану радну снагу, а доћи ћемо до ситуације да ће овде остати мало радно способних и стручних људи, каже Чедомир Милутиновић, директор фирме АБП која раднике шаље на рад у иностранство. Сваки трећи студент планира да оде из Србије, а у њу не намерава да се врати 76 одсто високообразованих људи који су отишли, изјавила је Славица Ђукић Дејановић, министарка без портфеља задужена у Влади Србије за демографију и популациону политику. Око 1.200 села, која заузимају површину једнаку територији Косова и Метохије, у фази је нестајања

Све нас је мање, све смо старији и све мање је стручне радне снаге. Тако би се могло сажети у једној реченици оно што се са разних страна недавно чуло. Мада би се неки могли заклети да су мед и млеко пред вратима, стварност је, нажалост, другачија и можда је већ 12 и минут да се нешто предузме јер реалне шансе су да кад благостање стигне, буде мало оних  који ће остати да уживају у њему.

Сваки трећи студент планира да оде из Србије, а у њу не намерава да се врати 76 одсто високообразованих људи који су из ње отишли, изјавила је недавно Славица Ђукић Дејановић, министарка без портфеља задужена у Влади Србије за демографију и популациону политику. Она, преносе медији, каже да просечни емигрант има скоро 29 година, да је сваки четврти високообразован, а да су најпожељније земље за одлазак поред Немачке, Швајцарска, Аустрија и Норвешка. Више од 50 одсто студената одговорило је да би их од одласка одвратио посао у струци, а око 15 одсто њих је као подстрек навело новац за сопствени бизнис.

Одлазе и стручњаци и занатлије…

У жељи да нађу боље плаћен посао и себи обезбеде квалитетнији живот, ван земље хрле и они који немају факултетску диплому. Каква је ситуација на терену, илуструје Чедомир Милутиновић, директор фирме АБП индустриал солутионс, којој је у Лозници централа за целу Србију, а шаље раднике на рад у иностранство. Највећи број градилишта на које људи одлазе је у Немачкој, а има их и у Белгији.

- Интересовање је велико, поготово последњих месеци откако је најављено да ће бити либеларизоване радне визе за становнике западног Балкана. У Европској унији, поготово у Немачкој, има потребе за радном снагом, а наши људи желе да раде. Имали смо и пре навалу за рад у иностранству, али последњих месеци то је три пута више. Само један дан разговарао сам са 15 људи у вези са послом. Месечно их буде 80, чак до сто. Три године смо овде, прошле смо имали 120 упослених у сталном радном односу, а од њих је 80 одсто са територије Лознице. Проблем са којим се сусрећемо је тешко проналажење квалификоване радне снаге. Има је доста, али већином се своди на људе са слабијом квалификацијом, или без дипломе и врло тешко их је пласирати у ЕУ. Немамо старосно ограничење, акценат стављамо на радно искуство, ко је радно и физички способан, ангажујемо и људе у зрелим годинама, а долазе нам свих доба. Најстарији који је отишао да ради има 65 година, инжењер машинства, а имамо још неколико пензионера који су се одлично показали. Људи одлазе потпуно легално, са свим папирима и за три године рада ниједан нам радник није враћен са градилишта и поред редовних ригорозних контрола. Зараде зависе од посла, стручне оспособљености и искуства, а у просеку крећу се од 1.800 до 2.000 евра. Доста људи је већ отишло, стижу повратне информације да тамо може да се заради, да су плате редовне и расте број оних који траже посао. Мислим да ће се тако и наставити. Иначе, упошљавамо мушкарце, али се и много жена интересује за рад у иностранству, једноставно људи желе да оду -  каже Милутиновић.

Траже се заваривачке струке, аргонско и аутогено заваривање, вештине из свих врста радова са металом, бравари, машинбравари, бравари монтери, све врсте монтерских радова, монтери централног грејања, вентилационих канала, водовода и канализације, молере. Објашњава да све зависи од динамике посла, негде се релативно брзо завршава, а има и дуготрајних градилишта, углавном људе ангажују или преко уговора о раду или преко деташмана, или визе. Без обзира на начин, људи желе да оду и Милутиновић каже да ћемо доћи до ситуације да ће овде остати мало радно способних и стручних људи мада то може довести да скочи цена рада јер ће мајстора, па и за кућне поправке бити све мање.

Први пут ми је и немам искуства, али сам решио да одем у Немачку и пробам да радим. Инжењер сам машинства, али нема посла, све је приватлук, ако негде и може да се ради плата је минимална. Нажалост, све је исто као и овде - каже Мехмед Муламустафић из Тузле.

Живојин Лукић из Бање Ковиљаче већ годинама ради у иностранству, а гази 57. зиму. Каже да у Немачкој није баш све тако како овде људи мисле, да су потребне године да се стане на ноге и то уколико је човек тамо са супружником.

- Проблем је недовољно стручних људи. Лошом политиком државе нису стварани мајстори него административни радници и сваки дан биће све већи проблем што немамо стручних мајстора. Одоше сви и онај од кога је требало млади да науче или је у иностранству, или више не ради. Ако држава мисли добро себи, мора уложити у образовање људи да млади иду у школу и на праксу. Држава улаже у све осим у памет - сматра он, а и Миленко Ђукић из Београда, који је 35 година провео радећи ван земље и водећи разна градилишта, потврђује да мањска стручност.

Земља стараца

А бићемо и све старији. На недавном панелу о демографским променама у нашој земљи саопштено је да ће Србија до 2060, према очекивањима европске статистичке агенције Евростат, имати 21 одсто становника мање него 2015, што је сврстава међу европске земље са највећим очекиваним смањењем броја становника. Представница Републичког завода за статистику Љиљана Секулић рекла је да последњи расположиви подаци из 2017. показују да се тренд снажног и континуираног процеса демографског старења у Србији наставља. Просечна старост у Србији 2017. износила је 43 године, а удео у становништву старијих од 65 година достигао је 19,6 одсто. Према њеним речима, пре готово седам деценија наше становништво било једно од најмлађих у Европи, када је удео старијих од 65 година био 5,6 одсто, а просечна старост је износила 29,1 годину. Стопа фертилитета, односно просечан број деце који у репродуктивном добу рађа једна жена, у Србији је у 2017. био 1,48, а за одржање броја становника неопходно је да буде 2,1, саопштила је она. Достигнути фертилитет је такав да од 1956. не обезбеђује ни просту репродукцију становништва, а од почетка двехиљадитих је за око 30 одсто мањи од нивоа неопходних за замену генерација.

По просечној старости становника од 43 године, налазимо се у групи европски најстаријих држава, чија је старост изнад 43 година, међу којима су и Словенија са 43,5 и Хрватска са 43,4 године. Према подацима за 2017, пет држава са најстаријим становништвом су Немачка, Италија, Португалија, Грчка, док најнижу просечну старост становништва имају Турска са 31,4 и Албанија са 35,6 година. Да стање није нимало ружичасто, потврђује и упозорење изнето на Форуму “Храна за Европу  паметна пољопривреда” да је око 1.200 села, која заједно заузимају површину једнаку територији Косова и Метохије, у фази нестајања. Чуло се и да у Србији има више од 50.000 празних кућа и још три пута толико оних које су ван употребе. Један од кључних проблема је, према речима др Драгана Шкорића, председника Одбора за село Српске академије наука и уметности, уз негативни демографски тренд, и лош економски положај села, уситњеност поседа и све бројнија старачка домаћинства. Од око 4.700 насеља, како је указао, 1.200 је у фази нестајања. Свако од тих села, показало је истраживање САНУ, има мање од сто становника, а чак у 86 одсто села се смањује број становника.

Време је за узбуну, док још увек има ко да је дигне и за кога. Или неумољиво хрлимо ка ономе, “ко последњи изађе, нека угаси светло”.                                 

Т. М. С.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

ЛОЗНИЧКИ ТРЕНЕР ЖЕЉКО ВАСИЉЕВИЋ ОДРЖАО ПРЕДАВАЊА У РУСИЈИ И КИНИ - Време ради за Кинезе

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

децембар 07, 2019 249

НАШИ СМО - Бурлеска

Верујем да су многи пратећи аферу “Мегатренд” и саплитање Миће Јовановића помислили да би све то било смешно да није тужно. Мени је све у вези са том високошколском установом било отужно још од њеног оснивања, а сада ми је све гротескно смешно. Признајте да…
нов 30, 2019 298

НАШИ СМО - Шпијуноманија

Да којим случајем Душан Ковачевић почетком осамдесетих година није написао драму “Балкански шпијун”, која је 1984. добила и филмски облик, свакако би данас, после три и по деценије имао материјала за читав серијал. Толико врућих прича са сличном темом могле би достићи већи број епизода и од чувеног…
нов 23, 2019 977

НАШИ СМО - Наши и ваши

За нас кажу да смо међу државама са најстаријим становништвом. Што се тиче година, вероватно, што се тиче зрелости, негде смо, чини ми се, на нивоу тинејџера кога разбија пубертет. Толико незрелости, нетрпељивости, искључивости, неспремности на уважавање туђег мишљења и става тешко да где има. Као…
нов 16, 2019 755

НАШИ СМО - Ципеле

Јована Вуковић, активисткиња организације “Једнакост”, рекла је гостујући на ТВ Н1 да би нападачи на И. В. у једној београдској пицерији уместо затворске казне требало да буду “кажњени” обавезом тромесечног волонтирања у некој ЛГБТ организацији, где би свакодневно сретали ЛГБТ особе и имали прилику…
нов 09, 2019 944

НАШИ СМО - Дипломе

У последње време кружи прича (не само у нашем граду, па не само ни у нашој држави, већ и у комшијским) да у фотографске радње све чешће долазе муштерије да се фотографишу за индекс! То не би било чудно да се пред објективима фото-апарата намештају свршени средњошколци, стасали за бруцошке дане и…

Репортажа

дец 09, 2019

ИРАНЦИ МИХАИЛО И ТЕОДОРА - Култура спаја људе

Иранац Мухамед Бархордари, који са супругом Атусом од прошле године борави у Центру за…
дец 08, 2019

ЛОЗНИЧАНИН МАРКО ТЕШИЋ - Са “Паприком” свира у Лондону

Без обзира на то што је између музике и науке одабрао ово друго за усавршавање,…
нов 24, 2019

ГИНКО У ЦЕНТРУ ЛОЗНИЦЕ - Дрво са златном крошњом

У центру Лознице налази се стабло које краси овај део града, али многи не знају ни његов…
нов 06, 2019

У БРШТИЦИ КОД КРУПЊА - Срна кућни љубимац

Породица Васиљевић из Брштице код Крупња има једног од најљупкијих и најнеобичнијих…
окт 13, 2019

У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Гљиве су чистачи природе

Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле” из Бање Ковиљаче организовало је данас…
сеп 21, 2019

МЛАДА ЛОЗНИЧАНКА ЈЕЛЕНА ГАЈИЋ У ЖЕНЕВИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА - Хемија је лака, када је волиш

Труд и знање увек пронађу свој пут и буду уочени и награђени. Овоме сведочи пример младе…
сеп 15, 2019

НА ФИНАЛНОЈ УТАКМИЦИ У АНКАРИ - Лозничани бодрили наше одбојкашице

Милица и Радосав Ивановић, брачни пар из Лознице, постали су ових дана праве звезде међу…
сеп 13, 2019

ПОВОДОМ 600. БРОЈА ЛН - Књиге за најстарије читаоце

Петак је, 13. септембар, нама није баксузан дан јер данас имамо разлог да се радујемо -…
сеп 01, 2019

“ДАНИ ДРИНЕ” НА БРАЊЕВУ -  Пецање и кување рибље чорбе на плус 33

По сунчаном дану на Брањеву поред Дрине данас (1. септембар) су се поново дружили…
авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"