fbpx

ВРЕМЕ ЗА УЗБУНУ - Остаће онај ко мора

Тешко налазимо квалификовану радну снагу, а доћи ћемо до ситуације да ће овде остати мало радно способних и стручних људи, каже Чедомир Милутиновић, директор фирме АБП која раднике шаље на рад у иностранство. Сваки трећи студент планира да оде из Србије, а у њу не намерава да се врати 76 одсто високообразованих људи који су отишли, изјавила је Славица Ђукић Дејановић, министарка без портфеља задужена у Влади Србије за демографију и популациону политику. Око 1.200 села, која заузимају површину једнаку територији Косова и Метохије, у фази је нестајања

Све нас је мање, све смо старији и све мање је стручне радне снаге. Тако би се могло сажети у једној реченици оно што се са разних страна недавно чуло. Мада би се неки могли заклети да су мед и млеко пред вратима, стварност је, нажалост, другачија и можда је већ 12 и минут да се нешто предузме јер реалне шансе су да кад благостање стигне, буде мало оних  који ће остати да уживају у њему.

Сваки трећи студент планира да оде из Србије, а у њу не намерава да се врати 76 одсто високообразованих људи који су из ње отишли, изјавила је недавно Славица Ђукић Дејановић, министарка без портфеља задужена у Влади Србије за демографију и популациону политику. Она, преносе медији, каже да просечни емигрант има скоро 29 година, да је сваки четврти високообразован, а да су најпожељније земље за одлазак поред Немачке, Швајцарска, Аустрија и Норвешка. Више од 50 одсто студената одговорило је да би их од одласка одвратио посао у струци, а око 15 одсто њих је као подстрек навело новац за сопствени бизнис.

Одлазе и стручњаци и занатлије…

У жељи да нађу боље плаћен посао и себи обезбеде квалитетнији живот, ван земље хрле и они који немају факултетску диплому. Каква је ситуација на терену, илуструје Чедомир Милутиновић, директор фирме АБП индустриал солутионс, којој је у Лозници централа за целу Србију, а шаље раднике на рад у иностранство. Највећи број градилишта на које људи одлазе је у Немачкој, а има их и у Белгији.

- Интересовање је велико, поготово последњих месеци откако је најављено да ће бити либеларизоване радне визе за становнике западног Балкана. У Европској унији, поготово у Немачкој, има потребе за радном снагом, а наши људи желе да раде. Имали смо и пре навалу за рад у иностранству, али последњих месеци то је три пута више. Само један дан разговарао сам са 15 људи у вези са послом. Месечно их буде 80, чак до сто. Три године смо овде, прошле смо имали 120 упослених у сталном радном односу, а од њих је 80 одсто са територије Лознице. Проблем са којим се сусрећемо је тешко проналажење квалификоване радне снаге. Има је доста, али већином се своди на људе са слабијом квалификацијом, или без дипломе и врло тешко их је пласирати у ЕУ. Немамо старосно ограничење, акценат стављамо на радно искуство, ко је радно и физички способан, ангажујемо и људе у зрелим годинама, а долазе нам свих доба. Најстарији који је отишао да ради има 65 година, инжењер машинства, а имамо још неколико пензионера који су се одлично показали. Људи одлазе потпуно легално, са свим папирима и за три године рада ниједан нам радник није враћен са градилишта и поред редовних ригорозних контрола. Зараде зависе од посла, стручне оспособљености и искуства, а у просеку крећу се од 1.800 до 2.000 евра. Доста људи је већ отишло, стижу повратне информације да тамо може да се заради, да су плате редовне и расте број оних који траже посао. Мислим да ће се тако и наставити. Иначе, упошљавамо мушкарце, али се и много жена интересује за рад у иностранству, једноставно људи желе да оду -  каже Милутиновић.

Траже се заваривачке струке, аргонско и аутогено заваривање, вештине из свих врста радова са металом, бравари, машинбравари, бравари монтери, све врсте монтерских радова, монтери централног грејања, вентилационих канала, водовода и канализације, молере. Објашњава да све зависи од динамике посла, негде се релативно брзо завршава, а има и дуготрајних градилишта, углавном људе ангажују или преко уговора о раду или преко деташмана, или визе. Без обзира на начин, људи желе да оду и Милутиновић каже да ћемо доћи до ситуације да ће овде остати мало радно способних и стручних људи мада то може довести да скочи цена рада јер ће мајстора, па и за кућне поправке бити све мање.

Први пут ми је и немам искуства, али сам решио да одем у Немачку и пробам да радим. Инжењер сам машинства, али нема посла, све је приватлук, ако негде и може да се ради плата је минимална. Нажалост, све је исто као и овде - каже Мехмед Муламустафић из Тузле.

Живојин Лукић из Бање Ковиљаче већ годинама ради у иностранству, а гази 57. зиму. Каже да у Немачкој није баш све тако како овде људи мисле, да су потребне године да се стане на ноге и то уколико је човек тамо са супружником.

- Проблем је недовољно стручних људи. Лошом политиком државе нису стварани мајстори него административни радници и сваки дан биће све већи проблем што немамо стручних мајстора. Одоше сви и онај од кога је требало млади да науче или је у иностранству, или више не ради. Ако држава мисли добро себи, мора уложити у образовање људи да млади иду у школу и на праксу. Држава улаже у све осим у памет - сматра он, а и Миленко Ђукић из Београда, који је 35 година провео радећи ван земље и водећи разна градилишта, потврђује да мањска стручност.

Земља стараца

А бићемо и све старији. На недавном панелу о демографским променама у нашој земљи саопштено је да ће Србија до 2060, према очекивањима европске статистичке агенције Евростат, имати 21 одсто становника мање него 2015, што је сврстава међу европске земље са највећим очекиваним смањењем броја становника. Представница Републичког завода за статистику Љиљана Секулић рекла је да последњи расположиви подаци из 2017. показују да се тренд снажног и континуираног процеса демографског старења у Србији наставља. Просечна старост у Србији 2017. износила је 43 године, а удео у становништву старијих од 65 година достигао је 19,6 одсто. Према њеним речима, пре готово седам деценија наше становништво било једно од најмлађих у Европи, када је удео старијих од 65 година био 5,6 одсто, а просечна старост је износила 29,1 годину. Стопа фертилитета, односно просечан број деце који у репродуктивном добу рађа једна жена, у Србији је у 2017. био 1,48, а за одржање броја становника неопходно је да буде 2,1, саопштила је она. Достигнути фертилитет је такав да од 1956. не обезбеђује ни просту репродукцију становништва, а од почетка двехиљадитих је за око 30 одсто мањи од нивоа неопходних за замену генерација.

По просечној старости становника од 43 године, налазимо се у групи европски најстаријих држава, чија је старост изнад 43 година, међу којима су и Словенија са 43,5 и Хрватска са 43,4 године. Према подацима за 2017, пет држава са најстаријим становништвом су Немачка, Италија, Португалија, Грчка, док најнижу просечну старост становништва имају Турска са 31,4 и Албанија са 35,6 година. Да стање није нимало ружичасто, потврђује и упозорење изнето на Форуму “Храна за Европу  паметна пољопривреда” да је око 1.200 села, која заједно заузимају површину једнаку територији Косова и Метохије, у фази нестајања. Чуло се и да у Србији има више од 50.000 празних кућа и још три пута толико оних које су ван употребе. Један од кључних проблема је, према речима др Драгана Шкорића, председника Одбора за село Српске академије наука и уметности, уз негативни демографски тренд, и лош економски положај села, уситњеност поседа и све бројнија старачка домаћинства. Од око 4.700 насеља, како је указао, 1.200 је у фази нестајања. Свако од тих села, показало је истраживање САНУ, има мање од сто становника, а чак у 86 одсто села се смањује број становника.

Време је за узбуну, док још увек има ко да је дигне и за кога. Или неумољиво хрлимо ка ономе, “ко последњи изађе, нека угаси светло”.                                 

Т. М. С.

ПРОЧИТАЈТЕ И...

НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

ЛОЗНИЧКИ ТРЕНЕР ЖЕЉКО ВАСИЉЕВИЋ ОДРЖАО ПРЕДАВАЊА У РУСИЈИ И КИНИ - Време ради за Кинезе

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"

Колумна

август 17, 2019 1263

НАШИ СМО - Лорелај

Требало ми је времена да по повратку са одмора пронађем примерак “Лозничког недељника” и да се лично уверим у оно што сам чула - да је ауторка рубрике “Погледи и мишљења” Драгана Глишић упоредила “поједине медије” (који ли су) са нацистима. Да не препричавам,…
авг 10, 2019 550

НАШИ СМО - Тротоар

Последњих година у Лозници, верујем и у многим другим градовима, све теже је “бити” тротоар. То парче градског имања, уштинуто од саобраћајног друма, уместо да буде украс уређене улице, издигнуто пар центиметара од коловоза од којег се отиру гуме аутомобила и других превозних средстава, постало је…
авг 03, 2019 502

НАШИ СМО - Посматрач

У петак, када овај текст буде пред вама, већ ће бити много тога јасније у вези са изненадним сусретом власти и опозиције који се догодио у уторак на Факултету политичких наука у организацији веома утицајног Фонда за отворено друштво. Али, како се данас чини, док се састанак није ни охладио, биће да…
јул 27, 2019 1125

НАШИ СМО - Без репризе

Дошла нека гадна времена, свако мисли да може свачим да се бави, паметује, држи лекције. Злонамерни у свакоме и свему виде, злу намеру, лопови мисле да сви краду, лажови да сви лажу, преваранти да сви варају, па онда брзоплето реагују. Прво кажу хоп па скоче. Понесе их улога самозваних заштитника…
јул 20, 2019 820

НАШИ СМО - Болест

Две речи које се увек невољно изговарају, које уносе немир и неспокој, бригу и страх, свакако су болест и болница. Самим тим што асоцирају на нешто лоше, непријатно, нажалост, често и на смрт, имају оптерећујућу тежину, боју, па чак и карактеристичан мирис. Не верујем да има оних који и на помен…

Репортажа

авг 16, 2019

МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ''У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ'' - Тршић треба сачувати

Трећи међународни еколошки камп ''У потрази за азбуком'' почео је јуче (15. август), а…
авг 13, 2019

ПРИЧА О МАЛОЈ СОВИ У ЉУДСКОМ ГНЕЗДУ - Ћук Муња спреман за први лет

Како изгледа потпуно заокружено хумано дело, међу људима и животињама, најбоље показује…
авг 05, 2019

МАРИЈА МАРКОВИЋ, СНАЈКА ИЗ ДАЛЕКА - Из Африке у Јадранску Лешницу

Пре три године Марија је родну Екваторијалну Гвинеју заменила за живот у Србији и постала…
авг 03, 2019

РЕГАТА ЈАЧА ОД КИШЕ - Пловити се мора

Варљиво лето 2019. показало је своју ћудљивост и данас (3. август) када је 14. регату…
јул 30, 2019

ПРВА ФИЈАКЕРИЈАДА У ЛОЗНИЦИ – Са коњима можеш да причаш

Необични дефиле прошао је данас улицама Лознице и привукао пажњу пролазника, нарочито…
јул 02, 2019

ЈУБИЛАРНИ ДАНИ МЕЂАША - Десетлеће чувања традиције

Једна од најпопуларнијих крупањских манифестација ''Дани међаша'' одржана је јубиларни,…
јул 01, 2019

КАКО СУ ЛОЗНИЧКИ МАЛЦИ ГЕНИЈАЛЦИ ОСТВАРИЛИ УСПЕХ НА ОЛИМПИЈАДИ У МЕНТАЛНОЈ АРИТМЕТИЦИ - Бројеви су брзи, Теа и Матеја бржи

Деветогодишњаци из Лознице Матеја Перић и Теа Марковић остварили велики успех - освојили…
јун 30, 2019

ЛОЗНИЧАНИН АКСЕНТИЈЕ ИВАНОВИЋ - С музиком од Лознице до Беча

Аксентије Ивановић, бивши ђак генерације лозничке музичке школе, после завршене средње у…
јун 23, 2019

ПЛАНИНОМ БОРАЊОМ - Нестварна лепота западне Србије

 - Већином су то старачка домаћинства и управо ту планинари могу да помогну организовањем…
јун 19, 2019

У ДОЊОЈ БОРИНИ - Оживели стогодишњу воденицу

Мештани се удружили и обновили воденицу која је тридесет година била закоровљена и…

 

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"