ПОЧЕЛА БЕРБА МАЛИНЕ - Ни цене, ни берача

Берба малине је почела, а откупна цена још увек није позната. Најављена аконтна цена од 100 до 120 динара по килограму је неисплатива тврде малинари и најављују протесте. Њихов, ништа мањи проблем је и недостак берача -  Свети Радаљцу из Лозничког Поља потребно је 50, а тренутно је у његовим засадима малине само 20 радника. Није сигуран да ће успети да обере сав род, а због ниске цене малина озбиљно размишља да престане са узгајањем овог воћа

Године пролазе, али проблеми малинара остају исти. Сезона бербе малине почела је недавно, али као и претходних година - цена није позната. Малинари се надају да ће цена бити виша од прошлогодишње, јер, како кажу, другачије неће моћи да покрију трошкове и да нешто зараде. Откупљивачи још увек нису  понудили конкретну цену, а говори се о аконтној цени од 100 до 120 динара по килограму што, како истичу малинари, ни изблиза није довољно.

Добривоје Радовић, председник Асоцијације малинара Србије, каже да припремају протест због најављених ниских откупних цена. Истиче да ће ускоро почети протесте уколико се у наредних седам дана не договоре са откупљивачима о цени малине. Он каже да узгајивачи траже просечну откупну цену од 1,75 евра по килограму и да ће, ако се не договоре са откупљивачима бар о минималној откупној цени велики број малинара запустити своје малињаке и питање је ако се то деси  од кога ће наредних година откупљивачи куповати малине, сматра Радовић.

Он  је уверен да откупљивљачи уцењују узгајиваче ниским ценама да би што више зарадили и да сваке године на разлици између откупне и извозне цене остварују велики профит.

Данак прошлогодишњој суши

Стручњаци процењују да ће због неповољних временских прилика овогодишњи род бити упола мањи - суша је прошле године уништила многе засаде па ће то смањити принос за око 30 одсто, а двадесетак одсто род ће бити мањи због града који је падао у подручјима у којима је највише засада малине.

И док у свету производња малине расте, код нас и производња и квалитет опадају. У Србији је пре осам година род малине био око 90.000, док је прошле био свега 50.000 тона. Према званичним подацима, под засадима малине у Србији је око 20.000 хектара, али пољопривредни стручњаци кажу да ће због ниских откупних цена велики број засада бити уништен. Истичу да је нереално висока откупна цена од пре неколико година (од 200 до 240 динара за килограм) многе привукла да засаде малину, али је каснији нагли пад цена допринео одустајању од узгајања овог воћа. Данак из године у годину узима и суша, јер велики број малинара није у могућности да наводњава своје засаде што доводи до мањих приноса. Углавном штету имају малинари, а власници хладњача по правилу нађу начин да се извуку из лоше године.

У Лозници, Крупњу, Малом Зворнику и Љубовији под малинама је 2.100 хектара, а берба је почела протеклог викенда.

- Временске прилике су биле неповољне за малине (изузетно топло време у фази цветања ои сушно пролеће) тако да ће берба трајати краће него што је то уобичајено, а и род ће бити мањи. У засадима који се наводњавају и где се примењује потпуна агротехника могу се очекивати солидни приноси, 10 до 17 тона по хектару, док  на парцелама које се не наводњавају неће прелазити две до три тоне по хектару. Проблем је што је и ове године откуп почео без дефинисане цене, а ако се деси да буде она која се “стидљиво” најављује (100 до 120 динара) то ће сигурно довести до новог смањења површина под малинама - каже Златица Крсмановић, дипломирани инжењер воћарства из лозничког “Пољосавета”.

Она сматра да би узгајивачи могли да имају корист од овог посла и да остваре веће приносе ако осавремењавају производњу улагањем у системе за наводњавање, заштитне мреже и у квалитетан садни материјал уместо да само повећавају површине под малинама.

Свето Радаљац из Лозничког Поља један је од највећих узгајивача малина у лозничком крају. Има засаде на два и по хектара, а 2016. године имао је четири хектара под малинама.

Малину нема ко да бере

Због ниске откупне цене, али и због тога што нема довољно берача, прошле године искрчио је хектар и по.

- Морао сам то да урадим јер нема ко да ради. Муку мучимо због недовољног броја берача. Претпрошле године сам у малињаку сваког дана имао 75 бирача, ове ми је потребно 50, а до сада сам упослио свега двадесетак. Неће нико да ради, иако се многи жале да немају посла, али када им понудиш посао, они га одбију.  Плаћам 50 динара по килограму, берач може да дневно убере од 60 до 70 килограма, а поједини берачи прошле године успевали су да наберу и по 90 килограма. Ради се десет сати (од пет ујутро),  услови јесу тешки јер су стално на сунцу, али и зарада је добра. Нажалост, берача нема и питање је да ли ћемо успети да оберемо сву малину. Не можемо одједном да беремо цео малињак, него половину оберемо данас, а другу оставимо за сутра због чега ће сигурно велика количина остати необрана и пропашће - каже Радаљац.

Он истиче да, ако цена буде као што се прича од 100 до 120 динара за килограм, нема никакву рачуницу и да озбиљно размишла да ли да настави бербу.

- Где је ту наша зарада. Ако платимо 50 динара берачима по килограму шта ће нама остати. Где је ту наш рад, готово да не излазимо из малињака, улагања у агротехнику, системе за наводњавање.  У свакој њиви ископали смо бунар, 14 километара цеви је утрошено за систем за наводњавање, три и по тоне жице нам је било потребно за малињак, а да друге трошкове и не рачунам. Принуђени смо да малину предајемо у хладњаче иако још увек није позната цена јер немамо где да је сместимо, морамо да је оберемо. Ако коначна цена буде ниска озбиљно ћу размислити о томе дали да и догодине улажем у малињак - истиче Радаљац.

Подесћа да је прве две године убрао 41 тону, прошле године око 30, а ове године би, сматра, род могао бити преко 30 тона. Прошле године му је више од две и по тоне пропало јер нису стигли да оберу, а боји се да би ове године та бројка могла бити много већа.

Игра нерава

Они који имају мање парцеле (од десет до тридесет ари) некако успевају да оберу малину уз помоћ комшија и пријатеља, док се други који  имају велике површине под малинама  нису сигурни да ће успети да оберу комплетан род. Многи плаћају по килограму од 40 до 50 динара, док други нуде дневницу од 2.000 динара, два оброка и плаћен превоз што је укупно око три хиљаде дневно. Ради се десет сати, а сваки сат “вишка” плаћа се по посебној цени. Међутим, ни то није довољно примамљиво берачима. Слична ситуација је у целој Србији.

Хладњачари кажу да очекују да ће цена бити позната за десетак дана и да ће је одредити понуда и потражња. У лозничкој “Леденој лозици” истичу да су све обвезе према малинарима испоштовали и да су им омогућили набавку репроматеријала и минералних ђубрива за малине из овогодишњег рода. Спремни су за овогодишњу сезону и верују да ће откупити планиране количине. Верују да ће берба трајати много краће него претходних година због неповољних временскх прилика и да се може десити да у једном тренутку велика количина малине стигне за бербу што може бити проблем и за узгајиваче (због недовољног броја берача), али и хладњачаре (због смештајних капацитета).

Игра нерава се наставља. Имајући у виду шта се ранијих година дешавало чини се да ће и овог пута откупљивачи “скинути кајмак”.

В. Ст.

 

Колумна

септембар 23, 2018 195

НАШИ СМО - Благо нама

Одмах да разјаснимо. Људе не делим по боји коже, верском, политичком или сексуалном опредељењу, већ само на добре и оне друге. Подржавам љубав, једно од најлепших осећања (ко очекује сада “али” у праву је) АЛИ не волим да ми намећу мишљење, да прихватам…
сеп 14, 2018 342

НАШИ СМО - Наставник

Наставник биологије из Косовске Каменице Богољуб Милошевић објавио је на друштвеним мрежама писану изјаву у којој тврди да не жели да иде на митинг председника Александра Вучића у Косовској Митровици, јер не подржава његову политику. Милошевић је касније новинарима објаснио да је изјаву саставио на…
сеп 08, 2018 290

НАШИ СМО - Носталгија?

Прошле су тачно три деценије од када се огласило последње школско звоно и када је моја генерација гимназијалаца изашла из својих клупа. Шта се све до данас издешавало, тешко да се може спаковати у десетине романа или филмова, али колико је све то брзо пролетело, схватио сам у понедељак када сам…
сеп 01, 2018 353

НАШИ СМО - Површност

Овај понедељак дочекала сам са стрепњом. Метеоролози су најавили кишу, а у мом случају то значи да морам да донесем веома важну одлуку - да ли ми је боље да ускочим у раскопани пут испред мог улаза или да покушам да прескочим шта се прескочити може на излоканој парковској стази која је у овом…
авг 25, 2018 332

НАШИ СМО - Бубрези

Како је лепо бити глуп, баш те боли шта ти раде, ко те лаже, ко те краде, о, како је лепо бити глуп. Ово је пре три и по деценије певао Бора Чорба и, нажалост, стихови су и данас актуелни, можда више него те 1982. Само је техника заглупљивања усавршена и веома безобзирна. Нема одавно рукавица и…

Репортажа

авг 29, 2018

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ - Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње…
авг 26, 2018

МЕЂУНАРОДНИ ЕКОЛОШКИ КАМП “У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ” - Кад је чиста, природа је лепша

Волонтери из неколико европских земаља до четвртка ће чистити и уређивати делове Тршића,…
авг 01, 2018

ИЗ ПРАКСЕ ОТОРИНОЛАРИНГОЛОГА - Коштица у носу, бели лук у уху

Незнање, сујеверје и срамота због болести три су фактора која доводе до тога да се људи…
јул 25, 2018

ЛОЗНИЧАНИН БРАНКО БИБЕРЧИЋ - Сликар из стаклорезачке радње

Пре почетка човек мора да има целу слику у глави, мора да зна шта хоће јер преправке…
јул 18, 2018

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ - ПРОФЕСОР И ШИХАН - Самурај живи у Лозници

Професор физичког васпитања и спорта, специјалиста струковни физиотерапеут, шихан -…
јул 03, 2018

ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе,…
јун 18, 2018

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА - Руска љубав крунисана браком

Десети јунски дан 2018. остаће за Андреја Посисејева и Светлану Котлигину, заљубљене…
јун 02, 2018

НА ЛОЗНИЧКИМ ПЛАЖАМА - На Дрини лето пре лета

Температура која је ових дана права летња и креће се око тридесетог подеока на…
мај 13, 2018

У ЉУБОВИЈИ ОДРЖАН 11. ''ГАСТРО-ФЕСТИВАЛ'' - Кад замирише главна улица

У Љубовији је јуче одржан 11. Гастро-фестивал, манифестација која окупља учеснике из целе…
мај 08, 2018

БOЖИДAР ГAВРИЋ, ЧETИРИ ДEЦEНИJE У ВИСИНAMA - Из рингa нa димњaкe

Бoжидaр Гaврић вeћ вишe oд 40 гoдинa грaди и рaзгрaђуje димњaкe ширoм бившe Jугoслaвиje,…

ЛН видео

Пратите нас

data-matched-content-ui-type="image_card_stacked" data-matched-content-rows-num="4,2" data-matched-content-columns-num="1,2"