НАШИ СМО – Медаље
За земљу која у једном дану “обрне круг” од протеста против отварања рудника литијума у Јадру, преко блокада железничких станица у престоничком граду, до рок концерата и фестивала фолкора, у којој поред августовске температуре стално нешто “кува” у политичком животу, скоро да је постало потпуно нормално да од плачног јутра дочекамо радосно вече за које се, најчешће, ето, побрину српски спортисти.
За нашу земљу је нормално и то да често нагрдимо исте те спортисте због лоше партије, да сви знамо како је нешто требало одиграти, али да их исто тако дочекујемо као богове уз ватромет и музику, пуни емоција, суза у очима и ватре у срцима. Управо зато није чудно ни то што су у прошлу недељу неки јутро дочекали на “барикадама” с поруком “Марш са Дрине”, после бурне протестне ноћи у Београду, а други са барјацима, српским песмама и уз “Марш на Дрину” кренули пешке од Лознице до Текериша, да тим чином изразе поштовање према прецима, херојима чувене Церске битке, без бојазни од жуљева, исцрпљености и врућине која је тог дана пришла четрдесетом подељку на Целзијусовој скали.
Није то све. Истог дана српски “делфини”, потврдили су шампионску титулу и у финалном мечу против Хрватске победили на Олимпијским играма у Паризу. Е, то је тек она права радост и право лице Србије када јој срце испуни понос и срећа што су од много јачих светских сила у било ком смислу извојевали место на постољу сабројем један. Наши момци, јунаци ватерполо бојишта, како су и најавили, у отадџбину се враћају са златним медаљама око врата. Мало ли је? Еј, три пута заредом олимпијски шампиони! Разлог више да се допуни историја успеха и овим из 2024. године.
Допуњена је и насловима и новинским текстовима да је Србија “земља Балкана без излаза на море”, али да има “олимпијске шампионе у спорту који се игра у води”. И све то у потпуно новом саставу јер је у тиму Србије играло седам дебитаната на Олимпијским играма. Као што смо видели, било је то узбуђење “на врхунцу”, а финале за памћење и препричавање. У финалу Србија је победила Хрватску 13:11, а да освоји три узастопна злата, пре ње је успело још само Мађарској.
У анализу утакмице се не бих упуштао јер сам од оних који спорт само понекад погледају, али за емоцију може да потврди и мерач притиска који је остао на нормали, али је срце куцало темпо “шеве”. Српски ватерполисти су освојили злато и 2016. године у Рио де Жанеиру, али и у Токију пре три године. Како неко написа, они су “претплаћени на олимпијске медаље” иако су били скоро па “отписани”.
И тако, у резимеу до краја прошлог викенда стоји да је Србија на Олимпијским играма у Паризу освојила пет медаља – три злата, сребро и бронзу. Сећамо се, прву, и то златну, медаљу донели су Зорана Аруновић и Дамир Микец у дисциплини микс ваздушни пиштољ са 10 метара, а радост нам је донео и Новак Ђоковић, који је постао најстарији освајач олимпијског злата у тенису. Он је у финалу победио изузетног играча, знатно млађег Карлоса Алкараза и тако остварио сан да у своју витрину успеха сложии олимпијско злато, чиме је постао најбољи у овом спорту.
Не сме се заборавити да се за злато борила и таеквондисткиња Александра Перишић, коју је у финалној борби до 67 килограма савладала Мађарица Вивијан Мартон, а право “лудило” изазвао је и наступ кошаркаша који су показали како се до последње секунде бори на терену. У четвртфиналу направили су највећи преокрет на Олимпијским играма – губили 24 поена разлике од Аустралије, али их на крају савладали и пласирали се у полуфинале. Тим Сједињених Америчких Држава био је крупан залогај али је Србија пружила све од себе и одлично одиграла водећи у највећем делу меча, али у финишу, ипак, изгубила. За треће место су се борили с Немачком показавши да знају како се побеђује.
После те победе показали су и како се то у Србији прославља, певајући у ресторану усред Париза “до зоре”. На снимцима који су кружили интернетом, видели смо да их је у томе подржао певајући из свег гласа наш Лозничанин, професор класичне гитаре Срђан Грујичић, који живи и ради у Паризу, а и сам бележи успехе у музичкој каријери наступајући на најпрестижнијим местима, пред значајним људима и у светским дворанама. Али, то је већ за неку другу причу.
Нажалост, у недељно поподне настављене су и оне борбе с почетка текста, изморен народ и даље тражи правду на улици јер неће са свог огњишта и не жели рударење по својим плодним њивама. Њихова једина медаља за коју се боре је слобода. Она је, ваљда, најскупља.
Слободан Пајић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
Преузмите бесплатну апликацију ЛН за иОС уређаје на Апп Сторе или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Гоогле Плаy продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу
