КАД ТАЧКА НИЈЕ ТАЧКА – Ко се пита око јадарита?

Може да буде, а не мора да значи. То је опис већине ствари код нас па зато није чудо да се ‘‘тачка’‘ од пре две и по године, најпре претворила у зарез, па у три тачке и да је, наводно, завршена прича око ‘‘Рио Тинта’‘ ових дана поново ‘‘планула’‘. Ова ‘‘шпанска сапуница’‘  око јадарита, односно пројекта ‘‘Јадар’‘ била би смешна да није тужна, а најпре потенцијално опасна јер, без обзира на мноштво стручњака, и ‘‘стручњака’‘, нико живи не може ништа са сигурношћу да гарантује што се тиче животне средине. Осим да убеђује, замагљује, застрашује, користи све могуће штосове да своју страну приче прикаже као једину праву.

Подсетимо, најава отварања рудника у долини Јадра изазвала је протесте еколошких удружења и грађана крајем 2021, а онда је у јануару 2022. Влада Србије укинула Уредбу о просторном плану подручја посебне намене за прераду минерала јадарит, као и све дозволе и уредбе у вези са компанијом ‘‘Рио Тинто’‘. Тадашња председница владе Ана Брнабић рекла је да су испуњени сви захтеви еколошких протеста и ‘‘стављена тачка на ‘Рио Тинто’ у Србији“. У то нису сви били убеђени па смо већ у мају исте године објавили текст ”ЈАДАР” (НИ)ЈЕ ТЕМА – Некима је тачка, ипак, запета (22.5.2022.) са пренетим изјавама председника Србије ‘‘Да смо радили другачије, могли смо да имамо 150.000 или 200.000 становника у целој Лозници, за седам-осам до десет година’‘, тадашње министарке рударства Зоране Михајловић – Мислим да је велика грешка што нисмо сачекали студије о процени утицаја на животну средину’‘ као и Златка Кокановића из ‘‘Не дамо Јадар’‘ – ‘‘Бићемо мирни када буде усвојен наш предлог закона о трајној забрани истраживања, експлоатацији и преради минерала који у себи садрже литијум и бор’‘.

Нафта 21. века или вода и храна

Ту и тамо се касније провлачила нека вест о јадариту, тек толико да се заталаса пучина и опипа пулс народа. Пуштали су се пробни балони и чекала реакција уз паралелно уверавање јавности да ће, бар што се тиче лозничког краја, тачније долине Јадра, јадарит остати тамо где се и налази. У дубини земље, испод плодних њива, ливада и шума. У септембру смо поново писали о истој теми (ЈАДАРИТ: ЈЕДНА ИЛИ, ИПАК, ТРИ ТАЧКЕ – Ко се каје, ко не одустаје) када су министри одлазеће владе опет ‘‘таласали’‘ па су медији пренели изјаву министарке Зоране Михајловић – ‘‘Литијум је критична минерална сировина на глобалном нивоу, то је нафта 21. века’‘, а њен колега министар Томислав Момировић казао је да је литијум била наша шанса да ‘‘измислимо интернет’‘. Са друге стране Кокановић је рекао да су ‘‘будућност света вода и храна’‘. Ко би пре две деценије рекао да ће се јадарит од најаве ‘‘елдорада’‘ претворити’‘ у проблем, ‘‘бити или не бити’‘.

Лежиште ‘’Јадар“, као и сам минерал јадарит, откривени су 2004. године и названи по реци Јадар. ‘’Јадар“ је јединствено лежиште литијума и бора светске класе, и налази се недалеко од града Лознице у западној Србији. Пројекат ‘’Јадар“ је планиран као рударско-индустријски комплекс који би обухватио подземни рудник, постројење за прераду руде и депонију индустријског отпада. Због тога је планирана израда: Студије о процени утицаја на животну средину подземног рудника; Студије о процени утицаја на животну средину постројења за прераду руде и Студије о процени утицаја на животну средину депоније индустријског отпада, а  свака од три планиране студије би садржала приказ укупних потенцијалних утицаја Пројекта ‘’Јадар“ на животну средину. То одавно пише на сајту компаније ‘‘Рио Тинто’‘ која је 13. јуна, на Спасовдан (?) на, како су рекли, ‘’сопствену иницијативу’’ објавила прелиминарне нацрте студија о процени утицаја на животну средину Пројекта ”Јадар“ како би ‘‘омогућила јавности да добије увид у потенцијалне утицаје пројекта на животну средину и мере за њихово ублажавање’‘, саопштено је тада из компаније уз тврдњу да су ‘‘Нацрти студија засновани на истраживањима која је спровело више од сто домаћих и међународних независних стручњака, укључујући 40 универзитетских професора са више од десет факултета’‘.

Случајно, или не, појављује се и вест да је председник Александар Вучић изјавио за британски ‘’Фајненшел тајмс’‘ да делује да су ‘’нове гаранције компаније ‘Рио Тинто’ и Европске уније одговор на забринутост Србије да ли ће пројекат ископавања литијума задовољити неопходне еколошке стандарде’’. Лист преноси да председник захтева да ‘’цео ланац вредности прати савршена заштита животне средине’’, и очекује да пословни и политички лидери дођу у Београд следећег месеца на званично представљање пројекта ‘’Јадар’’.

– Ако све испунимо, (рудник) би могао да буде отворен 2028. године, казао је Вучић и навео да је пројектовано да производи 58.000 тона литијума годишње и додао да је то “довољно за 17 одсто производње електричних возила у Европи и отприлике за 1,1 милион аутомобила”.

– Заиста верујем да би то могла да буде прекретница за Србију и цео регион – цитира лист председника.

Од тачке до ‘‘непаметно’‘

То је био окидач за нове реакције оних који се противе отварању рудника и не верују тврдњи ‘‘Рио Тинта’‘ да ‘‘резултати научних истраживања показују да се Пројекат ‘Јадар’ може реализовати безбедно уз поштовање највиших домаћих и међународних стандарда заштите животне средине’‘. Огласила се за викенд на исту тему и данас председница Народне скупштине Србије Ана Брнабић изјавом да никада није крила да се залаже за ископавање литијума у Србији и како сматра да није добро одрећи се такве шансе за будућност земље, али је додала да није на њој да одговори да ли би грађани на референдуму требало да се изјашњавају о том питању.

– Литијум је важан за Европу, а једино значајно налазиште литијума на европском континтету се налази у Србији. Уколико се народ Србије буде одлучио да идемо у ископавање литијума, што ја нисам крила да је добро и да је то нафта 21. века, непаметно би било да се тога одрекнемо – рекла је она, а пренели медији.

Са друге стране Златко Кокановић је изјавио – ‘’Нисмо на продају, они шта имају своје нека продају, а Европа има у изобиљу литијума и нека експлоатише свој литијум, нека остави нас на миру, ми нећемо ништа њихово, сви знамо да је храна, вода и ваздух будућност света, а да литијум није’’, док је професорка на Економском факултету Даница Поповић изјавила да на локацији на којој се буде копао литијум никада ништа неће моћи да расте и да та земља неће бити ‘’ни за гробље’’. Наравно, у све се умешала и политика старим препуцавањем, ко је довео ‘‘Рио Тинто’‘, из фиока се ваде некакви потписи, ‘‘откривају лажни активисти’‘, све у свему поново бура око јадарита. Поборници рудника очигледно су заборавили на ‘‘тачку’‘, а противници рудника подсећају да су одмах рекли да пројекат није укинут, већ само ‘‘успаван’‘, а сада поново пробуђен. Удружење ‘‘Не дамо Јадар’‘ добило је подршку других еколошких удружења и за Видовдан, 28. јуна, у Лозници је заказано велико протестно окупљање испред Вуковог дома културе. Од 14 почиње разговор са грађанима, а у 19 ‘‘креће протест’‘.

Како је могуће да о истој ствари постоје потпуно опречни ставови стручних људи од тога да ‘‘Нигде у студији не пише да нема утицаја на животну средину. Биће прашине, најобичније. Људи не знају како то изгледа, то је постројење у зградама, и ништа одатле не може да оде у земљиште јер све иде у лагуне на пречишћавање, сва вода се скупља, из рудника, кишница, а додаје се само онолико воде колико је нужно. Понављам, нигде не пише да нема утицаја, али биће прашине и биће бука, не постоји ништа опасније од тога’‘, што тврди Александар Цвијетић, професор Рударско-геолошког факултета, док професор Шумарског факултета у Београду Ратко Ристић, подсећа на прелиминарну анализу утицаја на биодиверзитет, који је радио конзорцијум најбољих српских институција, Биолошки институт ‘Синиша Станковић’, Природњачки музеј, Биолошки факултет из Ниша, за ‘’Rio Sava Exploration’’ (‘Рио Тинто’), чији је закључак био да би ‘‘утицај на биодиверзитет био фаталан и препоручена мера је да се пројекат уопште не изводи’‘.

Народ се пита

‘‘Јадар’‘ отвара мноштво питања и открива мноштво мањкавости, игара испод жита, манипулација, извртања и превртања чињеница, драстичних промена ставова и сличних ствари. Из угла обичног човека, који се не разуме у рударство, геологију, електричне аутомобиле, литијумске батерије, економију или политику, намећу се једноствна питања.

 – Зашто је странцима толико стало да нама буде боље? Зашто баш литијум из Србије када ту није највеће налазиште, више га имају Немци? Када доноси толико благодети зашто је не искористе они него хоће да ‘‘учине’‘ нама? Као је могуће да два од три стуба развоја Лознице буду туризам и пољопривреда са рудником надомак града? Ако рударење доноси толико добра зашто у Бору не теку ‘‘мед и млеко’‘? Зашто нашим политичарима нису важни еколошки проблеми настали широм света који се повезују са ‘‘Рио Тинтом’‘? Зашто заговорницима ‘‘Јадра’‘ мишљење САНУ није тако важно, као што јесте стручњака који су радили на студијама које је објавила недавно компанија, а за шта су ти исти стручњаци, ваљда, плаћени?

Милион је питања, мало правих одговора, а превише неповерења и продавања магле. Уколико је на првом месту интерес народа, онда га треба чути, само што и у том народу ‘‘шкрипи’‘. Брижљиво негована апатија, безвољност, став ‘‘ко да мене неко нешто пита’‘, ‘‘шта ја могу кад је све одлучено’‘ и слично дају плодове. Добар део Лозничана минулих година из кафића је незаинтересовано посматрао протесте против рудника јадарита, као да неће сутра живети на неколико километара од рудника и да ће његов утицај, било добар, било лош, да се завршава у атару Недељица. Време је да се сви дозову у памет, народ и власт, уозбиље и хладне главе, објективно сагледају ситуацију јер ово није питање ко је која странка, пол, нација, већ ствар која ће одредити будућност не само Лознице, већ и Србије, а нарочито оних који долазе после нас. Шта ће их дочекати, рудник или ливаде, зависи од наших данашњих поступака. Колико смо свесни тога можда већ покаже и Видовдански скуп у Лозници. Не треба заборавити две ствари. Новац јесте моћан, али није свемоћан и око јадарита, једино се, у ствари, народ пита, ма шта ко о томе мислио.

На крају једноставно питање – Зашто је та Европа, која знамо како нас третира, сетимо се само Космета, запела да баш нама литијум донесе толико добра кад га у свом дворишту има више? Где толико жури?

Петиција

Међународна иницијатива ‘’ You Move Europe’’ покренула је онлајн петицију за забрану отварања рудника литијума ‘’Рио Тинта’’ у долини Јадра коју је до 23. јуна потписало 259.181 грађана, преносе медији. Према наводима са сајта те иницијативе, потребно је скупити 300.000 потписа, а онда ће петиција бити упућена властима Србије и представницима Европског парламента.

– Позивамо вас да забраните рударске пројекте и прераду метала у долини Јадра у Србији. Посебно тражимо да забраните отварање рудника литијума у Лозници. Тражимо да заштитите биодиверзитет, плодно земљиште, села и богате културне области – наведено је у петицији.

Т.М.С.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

АКЦИЈА САОБРАЋАЈНЕ ПОЛИЦИЈЕ – За шест дана више од 1.700 ‘’веселих’’ возача

У СУСРЕТ ВИДОВДАНУ – Скуп гуслара у Лозници

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу