НАШИ СМО – Исповедаоница

Сваки човек своју муку има и она му је најтежа, да ли је тренутна, изненадно насрнула или трајна с којом се мора борити, али, барем и привидно му се учини да је лакше подноси кад има некога с ким о њој може да прозбори, да се пожали, посаветује или добије какву-такву наду да је промена набоље могућа. Ваљда зато и постоје људи да би се помагали и исказивали хуманост једни према другима.

Нажалост, векови су ову претпоставку демантовали и показали да је човек човеку вук и да су ратови једнако трајни као и свака друга најтежа невоља. Колико имамо времена једни за друге, за пружање руке некоме коме је то потребно, питање је на које свако од нас може самом себи дати најискренији одговор. Кажу људи да су пријатељи највеће благо, и јесу ако су прави, а то се кроз живот покаже. Сито живота просеје праве од случајних. Ипак, има људи који се увек осећају усамљено, без обзира на околину у којој живе. Некима се сопствена невоља обмота око живота, прерасте у самоћу и једино им остаје случајно исповедање, макар и непознатој особи. О таквима и таквој исповедаоници мислим већ неколико дана свестан да нисам једини случај и да на сваком кораку имамо некога ко је постао “исповедаоница” и оне који би да се “исповеде”. Даља прича је у својој озбиљности мало и комична али у овом средишту јуна осећам потребу да шалу унесем у прве радове и потиснем озбиљне теме.

Елем, сплетом околности чешће сам протеклих дана боравио у болничким чекаоницама и тамо се наслушао различитих прича о здравственим невољама људи. У намери да се, ипак, осамим и мисли усредсредим на нове кораке које морам чинити, изађем напоље. Под липом видим клупу на којој седи старија жена, приђем и питам да ли је слободно, каже само изволите. Још се помери ка крају клупе не би ли мени омогућила комодитет. Не познајемо се. Пали цигарету, одухује и после мање од два минута кренула је с изношењем јада. За наредних десетак минута сам сазнао комплетну биографију и генезу болести због које је жена чешће у болници него у кући. Нисам стигао ни једну да прозборим, мада сам покушао у два наврата. Наставих с климањем главе и оним поштапалицама – Да, да, а, шта ћеш…

Нећу износити детаље исповедања јер исповедаоница је место где изнето треба да остане тајна. О томе ћу још коју реч на самом крају ове приче. Уз сво разумевање, морао сам жену да оставим и одем до чекаонице да видим колико одмичу пацијенти. Споро! Толико споро да сам у још три наврата излазио напоље. Клупа празна, седнем и помислим бићу миран. Тако је било пола минута док није по мени почео да пада цвет оне липе. Осврнем се, а човек бере цветове и уз извињење што пада по мени лишће почиње сторију о лековитости липовог чаја. Знам само то да га нећу скоро пробати, пићу овај од коприве, одличан је. Трећа прича са случајним “исповедаоником”, на клупи поред оне од малопре, односила се на то како га надређени урнише јер нешто није урадио како треба. У ствари, није на правом месту поменуо тог надређеног, па му овај грдно замерио. Чекаоница се празнила, планирани преглед је завршен после пет сати чекања и барем толико “исповедаоничарских” прича. Питате се да ли је мене неко питао зашто сам ту, не, нема ни везе, а и било би превише.

За крај следи виц о исповедаоници и чувању малопре поменуте тајне о изнетом. Дошла жена код попа да се исповеди и замоли га да то никоме никада не каже. Згрешила је, па јој сад криво, али не може да издржи а да то не исприча и себи олакша. Поп је саслуша уз обећање да све то никада неће изаћи из круга исповедаонице. Међутим, већ наредних дана у жену комшије и пролазници гледају чудно и љубопитљиво. Схвати да је тајна процурела, оде код попа, крене с кукњавом – па зашто, па како сте могли и тако редом. Он човек уз помињање бога каже – нисам никоме ништа рекао. Једино ако није попадија!?

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАШИ СМО – Рачун

НАШИ СМО – Руда

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )