У ПРИХВАТИЛИШТУ ЗА НАПУШТЕНЕ ЖИВОТИЊЕ – Мешанци и расни пси

Почетак пролећа је период када се на улицама често могу срести пси луталице, а да због непријатности и страха овакве појаве грађани пријављују свакодневно потврдили су нам у КЈП “Наш дом”, које је надлежно за хватање и смештај напуштених животиња. Предузеће се проблемом напуштених паса бави од 1999. године када је и отворено прихватилиште са десет боксова на “Јарцану” у Лозничком Пољу, од 2014. формирана је и Зоохигијенска служба, а у кругу предузећа отворена ветеринарска амбуланта како би се што свеобухватније решио проблем који тражи и велике финансијске трошкове.

Данас предузеће у прихватилишту има 28 боксова за смештај око 200 паса.

– Зоохигијенска служба бави се хватањем и збрињавањем напуштених паса, организацијом рада прихватилишта и нешкодљивим уклањањем лешева животиња са јавних површина. Спроводи и део програма смањења и контроле популације напуштених паса и мачака на територији града, ради на удомљавању паса и информисању грађана о значају одговорног власништва. Иначе, за хватање паса задужени су ветеринарски техничари, а служба располаже са два возила за превоз животиња, и савременом опремом за хватање паса  – рекла је за ЛН Даница Ђурић, извршна директорка “Нашег дома”.

Пси се редовно хватају и склањају са улица по позиву грађана, било ко да их уочи то може да јави. Најчешће се налазе код обданишта и школа, а што се тиче стварања већих група паса, то се деси код болнице, долазе до центра и око бившег Тржног центра, а доста је угрожена и Бања Ковиљача, наводи она.

– Велика је разлика између сада ухваћених паса и оних пре шест или седам година, то су сада углавном расни пси и мешанци, а раније су били више домаћи. Јасно је да су пси напуштени од власника, можда неке непријављене узгајивачнице. Није реткост да то буду и штенци – каже Ђурићева.

Она објашњава да процес функционисања надлежне службе подразумева хватање паса, онда смештање у такозвани “нечисти део”, што је предвиђено Законом о ветеринарству, и што значи да пас мора да прође тријажу код ветеринара. Предузеће има уговор са ветеринарском амбулантом, ветеринар прегледа пса, а следећи корак је стерилизација.

– Чак и ако неко хоће да удоми пса, пас мора бити вакцинисан, стерилисан, прегледан и чипован. Најчешће су на улици пси без чипа, али се дешава да ухватимо и чиповане. У том случају и они се смештају у амбуланту, ту комунална инспекција очитава чип, нађе власника који мора да дође по пса, али и плати надокнаду за наше ангажовање. Пас се и даље води на њему. Иначе, позиве грађана због паса луталица имамо свакодневно, некад и више пута у току дана, а чак и из села. Највећи удар је с пролећа, кад отопли, а онда у септембру када деца крећу у школу. Деца тада своје кућне љубимце знају да поведу до школе, оставе их ту, а они се придруже другим псима, осете бачену храну и ту остану – прича Ђурићева и наглашава да је капацитет прихватилишта до 200 паса, што је и по процени ветеринарских инспекција стандард за тај простор, мада их, како додаје, буде често и више.

Закон о добробити животиња и Закон о ветеринарству не предвиђају прецизан број квадрата по псу у азилу, али, како објашњава наша саговорница, и када их је 240 сви су збринути како треба. Тренутно их је две стотине, о њима брину запослени који радним даном дежурају у првој смени, док викендом долазе од седам до десет пре подне. Ђурићева негира тврдње да о псима нико не брине од петка до понедељка и истиче да су лети уведена додатна дежурства због чешћег појења животиња, док су преко зиме пси заштићени засторима од хладноће и ветра. Истиче и добру сарадњу са удружењем за бригу о напуштеним животињама, које има и зграду поред азила, тако да су од “Нашег дома” добили струју и воду и ускоро ће регистровати и своје прихватилиште.

Када је реч о храни, Ђурићева каже да се она обезбеђује преко тендера и да се зна каквог је састава. То је грануласта храна, а једна количина је и за штенце, који се ређе смештају у прихватилиште.

– Ако желимо пса као кућног љубимца, треба да знамо да то захтева одговорност и бригу, да га треба вакцинисати, чиповати, прегледати и хранити. Многи се одушевљавају животињама преко друштвених мрежа, али у реалном животу, неки од њих често одбаце пса правдањима да имају малу бебу или стару мајку у кући и не могу да чувају животињу. О томе раније треба мислити јер када схвате колико пас захтева пажње, дешава се да га оставе на улици што је нехумано а нама ствара проблеме – поручује Ђурићева.

Удомљено 20 паса

Зоохигијенска служба је у прошлој години ухватила и склонила у прихватилиште 150 паса луталица који су прошли предвиђени третман, али се, како наводи Ђурићева, дешавало да током изласка запослених на терен, деца или одрасли не дозволе да ухвате неког пса.

– У прихватилиште смо увели 150, а у истом периоду је удомљено 20 паса. Још двадесетак је враћено познатим власницима који су пронађени на основу чипа. Иначе, на подручју града, на основу неколико дефинисаних пунктова око којих се скупљају пси луталице, заједно са месним заједницама и Бањом Ковиљачом има их више од 350 напуштених. Раније је то било до 300, али периодично се број повећава и смањује – објашњава она.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАШИ СМО – Десингерица

ЗА ЛЕПШИ ИЗГЛЕД ЛОЗНИЦЕ – Почела замена мобилијара

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )