ОБЕЛЕЖЕН ДАН МУЗЕЈА ЈЕЗИКА И ПИСМА – Брига о језику је трајна обавеза

ОБЕЛЕЖЕН ДАН МУЗЕЈА ЈЕЗИКА И ПИСМА – Брига о језику је трајна обавеза

Програмом „Језик у (не)материјалном културном наслеђу“ данас је у Тршићу обележена тринаеста годишњица постојања Музеја језика и писма. Центар за културу „Вук Караџић“, који се стара о музеју, као и целом тршићком комплексу, настоји да оваквим програмима сачува богату културну баштину, српски језик и ћирилично писмо, док организовањем различитих радионица указују на значај дела Вука Стефановића Караџића.

Директорка установе Снежана Нешковић Симић подсетила је да је музеј отворен 2011. и да се сваке године на овај дан организује пригодан прогам у којем учествују и ученици Гимназије „Вук Караџић“.

– Заједно са професорком Невеном Митровић они одрже и занимљиву радионицу, а овај пут она се зове „Од А до Ш“ и бави се симболичким и семантичким значењем нашег језика. Иначе, у музеју се чувају звучне архиве, настале на ранијим радионицама, а тицале су се променама у језику овде и тежимо да се у односу на народни Вуков језик бележе све те промене у њему кроз време. Са свим гостима који су овде долазили, као и књижевницима у Кући писаца, забележени су разговори, што ту звучну ариху чине још богатијом – рекла је директорка.

У име градске управе, тринаести рођендан Музеја језика и писма запосленима је честитао Љубинко Ђокић, члан Градског већа, наглашавајући да је његовим отварањем остварено настојање да Тршић буде место изучавања српског језика и писма, али и целокупног нашег нематеријалног наслеђа. То је поткрепио подсећањем да је Град Лозница у последње две деценије значајно улагао у инфраструктуру Тршића, од реконструкције Вукове куће и Саборишта, преко отварања Куће писаца, где се гости упознају с нашим језиком, писмом и обичајима, до Музеја језика и писма.

– Подсећам да смо 2017. године отворили и Научно-образовни културни центар, а у Музеј језика и писма приредио је бројне изложбе у евопским градовима почев од Љубљане, Беча, Франкфурта, Хамбурга, Минска, Москве, Анкаре, до Солуна и градова Србије. Језик јесте део културног идентитета сваког народа и неодвојив је од њега, а према језику се морамо односити као према нечему личном. Жао ми је што у нашем језику имамо прилив страних речи, разумем технички појмови, али чини ми се да је лепше рећи усавршавање него едукација. Иво Андрић је рекао да је језик жива снага за коју није везана само култура, већ и постојање једног народа, а наш Вук је говорио да су три најсветије ствари у земљи закон, језик и обичаји – поручио је Ђокић.

О лепоти и богатству српског језика говорила је у свом предавању о етнолингвистици „Како речи мењају значење кроз време“, др Катарина Беговић, професорка са Катедре за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета у Београду. Она је подсетила и на јубиларну 210. годишњицу од објављивања Вукове „Писменице“ и „Пјеснарице“, као и на 160 година од његове смрти.

– Са ђацима сам поразговарала о историјској семантици једне лексеме која би могла обележити Вуков рад, његово дело и карактер, а то је бес. Осим што се инатио, био је и љут на своје противнике и на свакога ко није могао разумети зашто нам треба књижевни језик у народној основи. Овде смо показали како се лексема бес мењала кроз векове, од неког претпостављеног значења злодуха или демона, преко значења емоције, до, чак, значења бахатости, осионости и материјалног расипништва – рекла је она.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ОДРЖАНИ ПРЕВЕНТИВНИ ПРЕГЛЕДИ – Одазвало се осамдесет грађана

ДРЖАВНО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ  – Добар успех лозничких основаца

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )