ПЕТ ГОДИНА ПОСЛЕ СТЕЧАЈА БИВШИ РАДНИЦИ “ДЕКОТРЕ” ОЧАЈНИ – Председник или штрајк глађу

Неких седам година долазака на посао без плате и уплаћених доприноса трајала је њихова агонија, а продужена је и 12. априла 2019. када је Привредни суд у Ваљеву прогласио стечај јер се ништа није поправило. Дотерани смо до зида, остало је да се обратимо председнику државе јер он може да реши што нико други не може, а последњи корак је штрајк глађу, каже радник Предраг Петровић

Некадашњи радници предузећа “Декотра пауер” – Лозница, некадашње “Вискозине” “Енергетике”, Предраг Петровић, Радомир Матић и Ђорђе Васић и после пуних пет година од одласка фирме у стечај још увек нису наплатили потраживања. Оронулог здравља, са правоснажним судским пресудама за неисплаћене зараде које су и даље само мртво слово на папиру, не знају шта да раде ни коме да се обрате. Неких седам година долазака на посао без плате и уплаћених доприноса трајала је њихова агонија, а продужена је и 12. априла 2019. када је Привредни суд у Ваљеву прогласио стечај јер се ништа није поправило. Једино су још старији, изнуренији, са све мање наде јер се проблему не назире крај.

Група од једанаест радника сакупила је 300.000 динара да би сами покренули стечај, што је био први такав случај у Србији рекли су им у Привредном суду у Ваљеву. Мислили су да ће се нешто променити, али није.

– Сада је пет година од увођења стечаја, а нас тројица и још двојица колега нисмо наплатили ништа, остали су нешто и успели да добију. Обраћали смо се ко зна колико пута на сто адреса, Пореској управи, инспекцијама, Министарству рада, Заштитнику грађана, Тужилаштву, слали дописе Влади Србије, али узалуд. У међувремену је са земљишта које припада предузећу копан шљунак, песак, хумус, то је пријављивано надлежнима, наш стечајни управник је подигао пријаву, али није утврђено ко је то радио. Потражујемо 84 плате за седам неплаћених година. Од 2012. до 2019. нисмо примили ни динар. Имамо извршне судске пресуде, али ништа не вреди – каже Васић.

Петровић објашњава да су од проглашења стечаја добили годину дана материјалног са бироа рада, месечно око 15.000 динара, а од Фонда солидарности неких 250.000 по човеку што ће им се, ако наплате потраживања, одбити из стечајне масе.

– Отада немамо ништа. Седам и по година без плате, морао сам радити све и свашта, буквално сам тако поломио кичму. Сада сам начетог здравља, што сам некада могао, сад и поред воље не могу да радим, а нема заната који не знам. Предузеће има око 89 хектара земљишта и то, колико смо чули, иде ускоро на продају. Наводно нека мађарска банка потражује силне паре и питање је хоће ли нешто остати за нас, раднике. Дотерани смо до зида, остало је да се обратимо председнику државе јер он може да реши што нико други не може, а последњи корак је штрајк глађу. Иначе, нас тројица у просеку потражујемо по око четири милиона динара – прича он.

Радомир Матић је, осим без зарада, остао и без здравља. Пошто му фирма није уплаћивала доприносе за ПИО и здравствено осигурање, није имао здравствену књижицу ни могућност да, иако болестан, оде код лекара.

– Добио сам рак дебелеог црева и нисам могао три године код лекара. Чим сам добио књижицу, остао сам у болници. Доктори нису могли да верују да сам жив. Имао сам неколико операција, хемотерапије. Добио сам инвалидску пензију од 16.000 динара, а имам 40 година радног стажа. Све то је директно утицало на мене. Разболео сам се због њих и нисам могао благовремено да добијем лекарску помоћ. Требало је пола Драгинца да продам да платим трошкове лечења, 80 дана у Клиничком центру, 30 зрачења, па лечење у Лозници. Живим не знам ни сам како. Мени је крај близу, али желим да оно што ми припада добијем док сам жив. После ми не треба – каже он.

Заборављени, напуштени, обесправљени, изиграни још једино верују да им може помоћи председник државе, ако не, онда су све муке које трају дуже од деценије биле узалудне.

Подсетимо, распоређени на место портира радници “Декотре” долазили су годинама на сменски посао о свом трошку, боравили у портирници без струје, са неисправним тоалетом, чувајући пропалу фабрику. Са зарадама су проблеми почели 2010, а плате и доприноси за ПИО и здравствено осигурање нису им исплаћени од априла 2012. када је уместо “Декотра пауер” град почела да греје “Топлана”.

Друштво са ограниченом одговорношћу за производњу и дистрибуцију енергетских флуида, електричне и топлотне енергије “Декотра пауер” – Лозница постало је почетком 2007. власник некадашње “Вискозине” “Енергетике” коју је у поступку приватизације купило по почетној цени од осам милиона динара. Као и комплетна “Вискоза”, та фабрика је рушевина, а од портирнице где су боравили неисплаћени радници остали су буквално само голи зидови.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И…

У НЕДЕЉУ ХУМАНИТАРНИ БАЗАР У ТРШИЋУ – Да дечја срца здраво куцају

НА ХУМАНИТАРНОМ БАЗАРУ – Малозворничани на делу

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus (0 )