НАШИ СМО – Боље бити пијан…

Пре готово четири деценије хит је била песма ”Боље бити пијан него стар”. Изгледа да су, посебно последњих година, млади масовно усвојили први део наслова па туку по алкохолу ”за све паре”. Нажалост, траје то већ дуже, али се глава, углавном, окреће на другу страну, а о последицама много и не размишља. Да је, нажалост, такво стање, потврда је вест из престонице где се прошле седмице, у ноћи између среде и четвртка, у једном београдском клубу, отровало алкохолом тридесет троје деце, међу којима је било и млађе од 15 година, након чега су примљена на Војномедицинску академију.

Срећа па је прошло без трагичног исхода, иако су неки били у тешком алкохолисаном стању до чак 2,8 промила алкохола, и овај догађај још један је аларм за општу узбуну. Ово отвара гомилу питања – ко пушта малолетнике у ноћни клуб, знају ли родитељи где су им деца, како могу да их пусте да целу ноћ буду ван куће, имају ли појма шта им потомци раде, са киме се друже, како се понашају…? Медији кажу да је у питању било приватно славље, а  његов организатор правда се са ”деца само пила као и сва друга деца, нека су попила мало више”?!

Кад у истој реченици стоје деца и алкохол, нешто није у реду, ни са децом, ни са комплетним друштвом у коме то што деца, или млади, пију и опијају се није ништа необично. Пију дечаци, пију девојчице, неки тврде и више, а да имају и тактику одавно се зна. Размишљајући економично, оду најпре у неки локал где је пиће јефтиније, дрмну пар комада, да направе подлогу, а онда кад изађу у неко познатије (скупље) место, после две, три чаше пијани су. Онда се глупирају, повраћају, туку, галаме, па дођу, или их донесу до куће обезнањене. Ујутру главобоља, па наредног викенда јуриш. Један је живот. Додуше једна је и јетра, бубрези, мозак, али шта ћеш кад ”воле деца да се веселе”.

Неко ће рећи – па таква нам је култура, традиција, од малена децу нуде да цугну ракијицу па се клибере што се дете стресе кад му љутина ожари грло. Остало је и да се на питање шта ћеш пити очекује одговор пиво, ракију или нешто жешће. Ако кажеш сок, или кола, далеко било кисела, погледају те као да ти нешто фали, или да их зезаш. А деца ко деца, углавном глуме да су нешто што нису, имају ”проблеме”, а у ствари дефиниција је ”пијем, а не знам чему све то”.

Култ пијанства траје вековима, ко се никад није ”убио”, био ”пијан ко мајка” делује сумњиво. Нешто са њим није у реду, далеко било, да није болестан. Пило се и пре, није да није. На екскурзији се као боровница пронесе црно вино, али је тад била једна флаша на неколико душа, за гутљај или два, данас на највише две, пије се као на такмичењу. Ствар није за шалу, деца пију, а онда не знају шта раде, потуку се, а још горе је ако седну да возе. Пуне су црне хронике оних који су се такви дохватили волана. шта се ради да се то спречи. Закон? Има га, али и поред тога тајко пошаље свог наследника да му купи пиво у продавници и овај купи, иако закон каже да не би смео. Нема везе. За коју годину ће куповати за себе, па онда доћи пијан, тата ће сутра уз скривени осмех у углу усана, причати комшији да се ”онај његов синоћ олешио”, мајка ће вртети главом, али и она бити малчице чудно поносна што је син ”мушкарчина”. Да је добро –  није.

Лекари кажу да спорадично имају децу која се лече од алкохолизма са 12, 13 година, више их је са 16 до 18, а онда уз то почне дрога, коцка… Алкохол руши здравље, разара породице, уништава бракове, прави стравичне саобраћајке, односи животе, али ваљда има пречих ствари. Џаба апели, казне, упозорења, трпи јетра све. Родитељи? Ту је, ипак, кључ. Није поштен живот лак, треба радити и два посла да се преживи, мало времена су са децом, али и то мало мора бити оно право. Има ли шта прече од деце? Тешко, али негде шкрипи.

Не волим теорије завере, али систематски се удара на породицу деценијама, а онда ето последица. Алкохолизам је једна. Озбиљна. Ако пијанство тридесет троје деце то није, шта јесте? Горе је само да је неко то пијанство платио главом, овако се о томе бруји пар дана, а онда ће неко ново лудило. Изгледа да један ”Рибникар” није био довољан да се ово друштво уозбиљи, загледа у себе, суочи са проблемима и крене да мења стање. Или да се лажемо и даље, замајавамо празним причама, програмима, реформама, правилницима, јаловом бирократијом уместо да се бавимо људима, односно децом. Зар на њима не остаје свет?

Уколико се не повуче ручна, биће то лелујави свет, у коме ће пијаних бити, а старих све мање. Прерано начете јетре неће издржати ни до педесете.

Саша Трифуновић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАШИ СМО – Војска

НАШИ СМО – Театар

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )