ЕКОЛОШКИ СКУП У ЛОЗНИЦИ – Нема зеленог рударења

ЕКОЛОШКИ СКУП У ЛОЗНИЦИ – Нема зеленог рударења

‘’Наука и активизам против екстрактивизма’’ назив је скупа посвећеног борби активиста, локалних заједница у свету, против штетног ископавања рударења и литијума,  одржаног данас у Вуковом дому културе. Гости су били професор др Љиљана Томовић, професор др Ненад Костић, Миленко Јовановић, Национална еколошка асоцијација, Жаклина Живковић, ‘’Право на воду’’, Дијего Марин, Европски биро за животну средину, активисти из Португалије, Ирске, Перуа, Еквадора, Сједињених Америчких Држава, као и група староседелаца из Јужне Дакоте.

– Скуп је посвећен науци и активизму против екстрактивизма, а екстрактивизам је некотролисано копање и одвожење рудних богастава. Овде су активисти из света који воде сличну, или исту борбу као ми. Ту су гости из САД, са изворишта Мисисипија где је стигао ‘’Рио Тинто’’, односно њихова ћерка компанија ‘’Талон металс’’, која жели да копа никл и прича је врло слична нашој. Њихова борба је као наша, не дозвољавају да копају и то је једини начин, стална борба, спречавање компаније да ради. Једини начин јер владе раде за њих, а законе прилагођавају себи. Ми хоћемо да сачувамо животну средину здравом, без обзира на то да ли је реч о ‘’Рио Тинту’’, или некој другој компанији. Овде смо због дешавања у Јадру, на простору Србије, са пријатељима из света да укажемо на оно са чиме се цео свет суочава и зашто Недељице нису једине – казала је уочи скупа Маријана Трбовић Петковић из Удружења грађана ‘’Не дамо Јадар’’ за портал ЛН.

Љиљана Томовић и Ненад Костић

Професорка са Биолошког факултета у Београду др Љиљана Томовић подсетила је да је ова установа од ‘’Рио Тинта’’ била ангажована да у року од шест дана утврди стање биодиверзитета, региструје врсте животиња, биљака и екосистема, на подручју означеном као значајно за потенцијалну реализацију пројекта ‘’Јадар’’.

– Тражено је да се региструју потенцијални фактори угрожаваја у том тренутку и мере које би требало предузети у циљу заштите биљака, животиња и станишта у случају да се почне са пробним радњама, а касније са експлоатацијом. Извештај је предат компанији, а у САНУ је у пролеће 2021. био скуп о ‘’Јадру’’ и тада смо представили резултате. Најбитнији резултат био је да се у циљу заштите биодиверзитета препоручује да се у потпуности одустане од реализације пројекта експлоатације литијума. То је најважнија препорука, да се одустане јер не постоји начин да можете да заштитите и очувате животиње, биљке и њихова станишта у случају да се започне реализација пројекта ‘’Јадар’’. Зелено рударство не постоји и сама зелена агенда је врло дискутабилан појам зато што се заснива на томе да за неке буде зелена, а за неке црна – рекла је она, поред осталог, и навела да ако буде рудника ‘’за живи свет нема повратка’’, и нема шансе да било ко може да ублажи, или спречи оно што ће да се деси живом свету, ‘’једноставно рудник и живи свет не могу да постоје заједно’’.

Академик професор др Ненад Костић рекао је да је ‘’Рио Тинто’’ поднео патентну пријаву америчком Уреду за патенте у новембру 2018. и да је тамо скоро шест година, а просек одобравања пријава је 22 месеца.

– Детаљ из те пријаве је да ‘’Рио Тинто’’ намерава да користи 1.100 тона концентроване сумпорне киселине дневно. То је један олимпијски базен сваких пет дана. Не улазим у то шта ће да раде са њом, али један део ње сигурно ће доспети у околину. Пре недељу дана сам бојећи се тога на скупу пчелара и заштитника београдског Сајмишта носио транспарент, ‘’Веселе пчеле, ‘Рио тинту’ веле, нећемо киселину у цветну долину, штетно рударење, укида пчеларење’’. На скупу у САНУ 2021. чуло се да њима треба скоро цела годишња производња сумпорне киселине у Србији, а за остале индустријске потребе Србија би морала да је увози. Тло у коме је нађен јадарит добрим делом састављено је од кречњака, а рудник је на неколико стотина метара дубине. Сваки гимназијалац зна како киселина делује на кречњак, да се ослобађају огромне количине угљен-диоксида (CO2). Значи, ризиковали бисмо огромно загађење атмосфере са CO2 да бисмо произвели састојак који ће напредне земље уграђивати у своје батерије да се возе електричним аутомобилима, да бисмо ми овде добили јаловишта које стотинама година испуштају састојке у животну средину – казао је он.

О борби за своју средину и здраву воду говорила је Шанеј Метсон, еколошка активисткиња из САД, Дијего Марин из Перуа, представио је Закон о критичним минералима који још није усвојен, а обратила се и Жаклина Живковић, ‘’Право на воду’’.

– Ми нисмо непријатељи ове државе, велике смо патриоте и желимо да институције раде за нас и у нашем интересу. Боримо се за људско право на чисту воду за пиће. Екстрактивизам, или израбљивање природних добара, је стање где се све више узимају сировине из сиромашних земаља, онда се ствара нека вредност од њих, а те земље из које се извлаче се осиромашују уз причу да је то за њихово добро јер ће им то донети прогрес. Истраживања су показала да се то нигде није десило. Ниједна рударска земља, где се сировине извлаче, није богата земља и то неће бити ни Србија ни БиХ – рекла је она.

Активисти су данас били у Лозници, а сутра ће бити у Горњим Недељицама, селу које је постало познато по противљењу отварању рудника јадарита који у том крају жели да отвори компанија ‘’Рио Тинто’’.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И… 

ПРВИ ПУТ ПОСЛЕ 83 ГОДИНЕ – Карађорђевић у „Подземном граду“

ПРИПРЕМЕ ФК ЛОЗНИЦА – Стигла је и победа

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )