ДАБРОВИ У ЈЕЛАВУ – Зубате дрвосече руше тополе

Имам 65 ари шуме, пре седам година сам посадио 270 топола, али су дошли даброви и до сада су 70 стабала исекли, каже мештанин Јелава Пантелија Алексић. Одрастао дабар дугачак је више од метра, од чега 30 центиметара отпада на реп, има до 30 килограма и животни век до 20 година

Као добра вест пре мало мање од две деценије оцењена је појава дабра у Јадру. Европски дабар (Castor fiber L), представља највећег глодара северне хемисфере, тада је у ове крајеве стигао из Засавице у коју је враћен 2004. године, тачно век откако је у Србији уловљен последњи примерак. Вратио се, остао, али навика овог дебељка, кога красе снажни и велики секутићи, да се храни сочним гранчицама и лишћем и зељастим биљкама које расту у води или на обали, а током зиме и кором дрвета, донела је и проблеме власницима шума у близини којих се настанио.

Шта може да уради овај зубати дрвосеча, видели смо ових дана у Јелаву, тачније на обали речице Црњаве, где се налазе шуме тополе. Даброви су посетили шуму мештанина Пантелије Алексића, а трагови присуства градитеља брана више су него уочљиви. Неколико стабала које је добро изгризао, али још стоје усправно доказ су његовог присуства, а шта може да учини дабар, илуструје висока топола, не тако танка, коју је оборио.

– Овде су дошли  2017. и редовно секу моју шуму, као и ону човека са друге стране Црњаве. Имам 65 ари шуме, пре седам година сам посадио 270 топола, средио као парк, раскрчио од багрења, али су дошли даброви и до сада су 70 стабала исекли. Обарају млада стабла, али су недавно и тополу пречника 30, 40 сантиметара и то је озбиљан проблем. Стављао сам мреже у подножју стабала да их спречим у томе, али наиђе срндаћ, чисти рогове, покида мрежу па дабар опет има слободан приступ. Процена је да овде има најмање око 30 парова. Активни су ноћу и до сада их још нисам видео. Видим само трагове њиховог ”рада” и на земљи где су свлачили гране у воду. Дабар велико дрво толико при дну изгризе да оно падне од мало јачег ветра, а младе тополе обара тако да може да поскида гране, које ољушти да се беле. Нема шансе да их човек тако огули. Иначе, са суседних њива у сезони одвлачи и читаве стабљике кукуруза са клипом – прича Алексић док показује учинак даброва у његовој шуми.

Објашњава да су сви који имају шуме уз места на којима су се појавили даброви препуштени њима на милост и немилост. Много се раширио у Јадру, ово је катастарска општина Јелав, стигао је до Завлаке и Цернице, а шири се и дуж Дрине и има га и у суседном Липничком Шору.

– Питали смо људе из ловачког удружења шта да радимо, они кажу да дабар није регистрован да му је овде станиште и нису надлежни, немају никакве обавезе према власницима шума којима дабар чини штету. Да ли постоји неки други начин да се шума заштити, не знам. Лепо је што се дабар вратио, где је он ту је повољна животна средина, али није то што прави штету – каже он.

Књиге кажу да је дабар вешт грађевинац и бране не подиже по сваку цену, већ само када је вода плића од једног метра. Може се рећи да је ”инжењерска врста” јер је једна од ретких животиња која може сама себи да изгради или побољша станиште где се населила. Једним уједом снажним и великим секутићима може преломити грану дебљине дршке од метле, а стабло дебљине око 30 центиметара обори за две ноћи. Одрастао дабар дугачак је више од метра, од чега 30 цм отпада на реп, има до 30 килограма, а познат је као одличан пливач и ронилац. Грање крај обале и пререзано тање дрвеће и ољуштена кора са дебала потврда су да у лозничком крају станује дабар чији је животни век до 20 година, а склониште је у води испод хумке од набацаног грања. Ако је ниво воде јако мали, он прави брану да би задржао потребан минимум дубине, а онда у потрази за грађом довлачи гране. Једе коре и лишће различитог дрвећа, а најрадије врба мада му ни тополе нису мрске како се показало у Јелаву, док са старијих делова стабала гули кору. Иначе, код нас спада у строго заштићене врсте па може мирно да прави бране.

Дабар се у Србију вратио априла пре две деценије када је 35 јединки донето у комплекс Специјалног резервата природе Засавица код Сремске Митровице. Насељавање је настављено крајем године и током 2005. када их је још 40 пуштено на Обедској бари, у сремској општини Пећинци. Очигледно да му је повратак пријао, а мада смо се потајно надали, нисмо ”усликали” овог врсног градитеља брана који је негде мировао чекајући ноћ да се баци на ново стабло.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НА ДАН ДРЖАВНОСТИ – Орден Специјалној болници и школи у Текеришу

АПЕЛ ГРАДСКОГ ШТАБА – Не палите траву и ниско растиње

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )