ЛОЗНИЧАНИН СТЕФАН ТОДОРОВИЋ, МОДЕЛ КОГА ТРАЖЕ – Упорност је најважнија

ЛОЗНИЧАНИН СТЕФАН ТОДОРОВИЋ, МОДЕЛ КОГА ТРАЖЕ – Упорност је најважнија

Има тек двадесет и једну годину, а већ је модел кога траже многе модне куће. Лозничанин Стефан Тодоровић тренутно ради у Индији, и свуда где га клијенти траже, свој град и другове није заборавио, прошао је кроз тешке периоде и изборио се за место на рекламним паноима, а свима поручује да не одустају од својих снова

Привлачио га је војнички живот, у Техничкој школи је учио за молера, а један видео на друштвеној мрежи тик-ток одвео га је далеко и од четке и од пушке, право пред камере и на модне писте. Лозничанин Стефан Тодоровић (21), тренутно је модел у Индији, радио је у Кини, а снимања су већ заказана у низу земаља. 

– Почело је тако што сам се глупирао на тик-току, снимао лајв, и одједном ми је упала нека агенција и рекли су ми – Ми желимо тебе. Нисам имао појма да је то најјача агенција у Европи и у Београд сам отишао чисто да видим шта је стварно у питању. Тамо су ми обећавали куле и градове и мислио сам, ма нема шансе, али када су ми исплатили први хонорар, рекао сам, овим ћу се бавити целог живота. Први посао ми је био снимање за португалско издање ”Џи-кју” магазина, па спот за Милицу Павловић, радио сам доста за још неке компаније, а прво путовање ми је био одлазак у Кину – прича за ЛН Стефан.

Одлазак на Далеки исток није био лак с обзиром на то да се први пут одвајао од куће на дуже време, десило се у тешком периоду његовог живота, а то што је и први пут летео авионом, одлазак је чинило још тежим.

– Отишао сам у тешком периоду, друг ми је погинуо, раскинуо сам са Маријом, девојком за којом и данас патим, а која је заслужна што се овим бавим, она је веровала у мене када ја нисам. На првом лету сам ”умро” од страха. Прво од Београда до Франкфурта, а онда до Ченгдуа, мислим 12, 13 сати непрестано. Када сам сео у авион, мислио сам о томе шта ће бити ако се сруши, скроз сам заборавио и да се мењају временске зоне на путу до Кине, а после је било лакше, други, трећи, десети пут и сада имам више од 200 путовања авионом. Одвајање од куће је било тешко, мајка је плакала, мислим, месец дана, а и Марија. Имао сам и хрчка који није хтео да једе када сам отишао, угинуо је и било ми је криво због тога. Тешко је, живиш с неким, свакодневно га виђаш и онда га одједном нема месецима. Сваког дана сам звао моје, али је овде била ноћ у то време. Када сам стигао у Кину, запитао сам се шта ћу, никада пре нисам спремао храну, ујутру се пробудим, кажем – Мајка, колико је сати? Нико не одговара. Онда је позовем и причамо, а тамо је осам сати више него овде. Када сам се вратио, буквално су сузе прскале по аеродрому, а још је једино мој авион каснио два, три сата, а десет минута пре нас је полетео један и срушио се, ми то нисмо ни знали – прича Тодоровић.

Човек се навикне на све па сада Стефан каже да је кинески живот нешто најлепше. Радиш цео дан, али зарађујеш добро. Изгледа да нас Кинези виде као веома леп народ пошто је, наводи Стефан, док је био тамо било око три, четири хиљаде Срба модела, а још је трајала епидемија коронавируса па се плаћало 1.000 долара дневно, а сада упола мање. Проблем је то што их је највише у Гуанџоу па је посла мање, конкуренција је велика, а трошкови су високи. У Пекингу и Шангају је лакше, нема толико модела из Србије, објашњава.

– Последњи пут кад сам био, било је Срба као да сам у Србији. Дођем на посао, причам енглески, гледају ме и каже човек – Брате, можеш и на српском, није проблем. Када сам се вратио, пошто овде моделинг није толико добро заступљен, запослио сам се у ”Минту”, али сам после непуна два месеца дао отказ јер је стигао позив из Индије – прича младић са рекламних паноа.

Првих месец дана ишао је само на кастинге, другог ништа није радио, толико је клијентима потребно да изаберу моделе, а онда је кренуо посао. Проблем је настао када је због високих температура и недовољног уношења воде колабирао и завршио у болници на инфузијама. После опоравка, отишао је у Бангалор где је од првог до последњег дана радио, некада и по 20 сати дневно.

–  Не питаш колико се ради јер знаш да ће добро платити. Тамо ми се много тога десило, иако сам сада добар кувар, успео сам да се посечем, а добио сам и денга грозницу па изгубио шест килограма за седам дана. То је искуство које никоме не бих пожелео, буквално је осећај као да се кида сваки мишић и ломе кости, био сам бео као сир – присећа се Стефан.

Лепша страна је то што је успео и да обиђе разна знаменита места којих је Индија пуна па носи лепе утиске, али је време претопло, а људи има и добрих и безобразних, каже. Кондуктери су јако безобразни, напомиње, вичу на путнике без разлога, а превише наплаћују, поготову странцима.

– Мене не могу да преваре јер сам довољно дуго тамо, али неко ко је ту дан, два нема шансе да се снађе. Индијци воле да се цењкају, возачи се не узбуђују када се сударе, нема ту ни записника ни полиције, иду даље, а краве се шетају улицама. Питали су ме често шта су нама краве, пошто су њима свете, па када одговорим – доручак, ручак и вечера, говорили су да смо болесни – смеје се.

Иако делује као да је из снова, живот модела није игра. Устајање је у шест, следи теретана па туширање, доручак, прање судова, одлазак на посао, туширање, теретана, поново туширање, вечера и спавање и тако укруг.

– Уме то понекад добро да излуди. Деси ми се да не могу да померим три килограма колико сам уморан, а једном ми је тако 130 килограма пало на врат. Тело је пресудно ако се ради доњи веш, а иначе је најбитније знати позе и позирати јако, јако брзо. То сам научио у Кини јер тамо ако не позираш брзо, немаш шта да тражиш. Некада се дешава да 150 комада одеће завршимо за три сата, а некада за осам. Стилисти помажу, један гледа слике и проверава да ли су позе добре, други помаже у пресвлачењу. Модел мора да позира сам, нема упутстава и јако је тешко за нове. Формале, а то су свечане кошуље и одела, најтеже је радити, то нико не воли, али су мени истовремено и најтежи и најлакши. Тешки су зато што нема померања, само руке, не сме ништа да се изгужва и помери, али се брже завршавају него кежуал. Новим моделима је јако тешко, сви мисле да је моделинг лаган, али је далеко од тога, када сам дошао, вежбао сам позе пред огледалом три ноћи. Дешавало се да идемо на посао и под температуром, али и да се разболимо од посла. Психички је тешко, дешавало се да дођем с посла и немам времена да се истуширам, то је легнеш да спаваш и молиш бога да не устанеш ујутру. Кад ми колега каже да би радије ујутру ишао на бауштелу него на ”шутинг”. Нико не пита како ти је било на почетку – каже Стефан.

Тодоровић каже и да године нису проблем јер има доста модела који имају и 50 година, а често су траженији од младих, нарочито када се ради ”формал”. Клијенти желе моделе који делују као озбиљни људи па је тако и он морао да пушта браду за снимање да би изгледао старији. Проблем је било то што су тражили да данас за снимање нема браду, а сутра да је има, али је то превазишао захваљујући јакој вилици, када је стегне, а вежбао је, делује крајње озбиљно.

Најлепше у послу је, каже, упознавање са људима, стицање нових пријатеља. Сада се зна са много познатих личности, а и њега су почели да препознају па желе и да се сликају са њим. Добар је друг са једним од најпознатијих индијских дизајнера Таруном Тахилијанијем и каже да понекад помисли – ау, какав ја живот живим, не могу да верујем да сам поред такве громаде, али и поред свега често се запита када ће кући, да види породицу и оде у село. Старе другове није заборавио и када је у Лозници обавезно се виђа са њима. Лепо је и путовати, каже, пре повратка у Индију иде на снимање у Саудијску Арабију, а после га чекају Тајланд, Дубаи, Милан…

На питање да ли би препоручио младима да се опробају као модели, каже да би, ако имају живаца.

– Има јако лепих Лозничанки и Лозничана, а ја сам у мојој агенцији и скаут, препоручујем моделе. Упорност је најважнија. Не може баш свако да буде модел, јако је напоран посао. Пробај па ћеш видети. Планирам у догледној будућности да отворим своју агенцију, имам добре везе са клијентима и мислим да неће бити проблема. Најважнија порука је: не одустајте од својих снова. Не постаје се неко и нешто преко ноћи, мораш да се усавршаваш и да верујеш у то што радиш да би се остварило – поручује Стефан, модел кога траже модне куће.

Н. Трифуновић

Фото: ЛН и лична архива

ПРОЧИТАЈТЕ И…

РУКОМЕТНИ САВЕЗ СРБИЈЕ – Милан Недељковић члан Управног одбора

НАШИ СМО – Војска

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus (0 )